ponedeljak, 11.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:15

Pametna tehnologija menja uslove pod kojima se projektuje

Na konferenciji „Digitalna gradnja” biće reči o tome šta četvrta tehnološka revolucija znači za oblast arhitekture
Autor: Mirjana Sretenovićsreda, 16.10.2019. u 21:00
Ана Никезић (Фото лична архива)

Četvrta tehnološka revolucija stigla je i u građevinarstvo i arhitekturu. Zato će ovoj temi biti posvećena regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi, projektovanju i izgradnji, koja će biti održana danas u Beogradu, u prostoru „Fabrika Event Space”. Biće reči o tome na koji način se naši biroi snalaze u novom softverskom okruženju, kako digitalizacija projektantima štedi vreme, koja su najsavremenija rešenja iz sistema pametnih kuća...

Na konferenciji „Digitalna gradnja” učestvuje i dr Ana Nikezić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, koja za naš list kaže da digitalne tehnologije menjaju način na koji arhitekte misle o projektu i prostoru uopšte.

‒ Danas vlasnici ne otključavaju vrata pomoću ključa već naslanjaju svoj prst na vrata ili vrata reaguju na glas. Dakle, i dizajn vrata se menja i nije reč samo o gradnji već i tome kako vidite i razumete arhitektru koja sadrži nove tehnologije. Prekidač za svetlo može da radi nezavisno od kontrole vlasnika stana, samo na osnovu nivoa svetlosti u prostorija. Kad je oblačno, on se automatski pali tako da će vlasnik u prostoriji uvek imati jednako osvetljenje. Mogućnost uključenja tehnoloških inovacija u prostor svakodnevnog života drastično menja i ulazne podatke za promišljanje prostora. Pametna tehnologija kreira novu atmosferu i menja uslove pod kojima se projektuje ‒ kaže Ana Nikezić.

Prema njenim rečima, digitalna tehnologija se već više od deceniju primenjuje te danas na fakultetima ima studenata koji slabo ili uopšte ne crtaju rukom.

‒ U softver se mogu uneti svi raspoloživi uslovi okruženja, pa računar zajedno sa arhitektom u aktivnoj sprezi modeluje i pravi varijacije koje smo nekada mogli samo da pretpostavimo. Arhitektura tako može da oživi i da ima kinetičku vrednost. Uloga arhitekte se menja, on postaje koordinator složenih procesa, a ne onaj koji sprovodi proces. Proces sprovodi mašina, a arhitekta na osnovu iskustva i individualnih preferencija upravlja i modifikuje proizvod, odnosno arhitekturu ‒ kaže naša sagovornica.

Navodi primer da je nedavno u Kini urađen projekat adaptacije terena na poplave i to, između ostalog, na osnovu satelitskih snimaka koji su pokazivali proces promene nivoa vode. To je, kaže, moguće samo zahvaljujući digitalnim tehnologijama. Bez satelita ne bi se videlo kako se voda kreće kroz slojeve zemljišta u dužem vremenskom periodu. Kao odgovor na ovakav problem, kreiran je sistem malih brda i udolina koji u skladu sa zahtevima konkretnog konteksta primaju i otpuštaju vodu. Celokupan proces je urađen digitalno.

‒ Digitalne tehnolgije omogućavaju da obradimo i podatke iz drugih disciplina. Ekolog, biolog, stručnjak u oblasti hortikulture sada mogu da nam pokažu kolika je gustina neke biljne vrste i kako se ona ponaša zimi i leti u konkretnom prostoru. Može doslovno da kaže kako će da se ponašaju zumbuli, a kako lale. Određena biljka tako postaje alat u procesu projektovanja, a do sada je imala ulogu dekora. Podatke dobijemo i od geografa i posebno od matematičara. Sve je više disciplina uključeno u proces projektovanja opet zahvaljujući tehnologijama ‒ navodi Ana Nikezić, i dodaje da su naše arhitekte upućene u dešavanja u svetu, ali da kaskamo u visokoj tehnologiji proizvodnje koje to mogu da sprovedu.

‒ Naši diplomci imaju znanje i po završetku fakulteta rade svuda, od Amerike do Kine, ali bi građevinska industrija morala da ode korak dalje. Kada je poznati arhitekta Kengo Kuma za fasadu u Tokiju želeo transparentni kamen, taj kamen je sečen u Italiji, staklo se pravilo u Švajcarskoj, a u Nemačkoj su radili spajanje stakla i kamena i sve se opet slalo u Japan. Ni druge male zemlje nemaju odlične uslove gradnje i nijedna zemlja nema sve, ali kada nema granica postupak je lakši a mogućnosti i opcije su veće ‒ kaže Ana Nikezić.


Komentari2
469e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki
I pre je bilo predavanja profesorki sa titulama sa arh fakulteta. Nije novina da se one sluze velelepnom verbalnom komunikacijom kojom prakticno pokusavaju u sto kracem vremenu, koje nemaju, da iznesu "publici" novitete iz sveta (gde ima to ko da plati) i da pokazu kako su u trendu sa internet komunikacijom, sa univerzitetima u svetu. Ali, osim penzionera koje misle da zadive imaju i aktivni strucnjaci kojima je to poznato. Skola treba da kaze: gde je to primenljivo kod nas ? I ko bi to platio ?
Џејми Шеј
могућности и опције? Koja je razlika?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja