sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:07

Da li je EU završila sa proširenjima

četvrtak, 17.10.2019. u 08:33
Да ли је ЕУ утврдила своје границе (Фото ЕПА - Н.Х.)

Veliko proširenje EU, poput onog iz 2004. godine je ponovo moguće, ali zemlje Zapadnog Balkana moraju da preduzmu odlučniju akciju u tom pravcu, izjavila je sinoć Jelica Minić iz Evropskog pokreta Srbije.

Na panelu o velikom proširenju EU pre 15 godina u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, učesnici su podsetili da je tada u EU ušlo čak 10 zemalja: Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka.

„Mislim da je moguće da dođe do ponovnog velikog proširenja, pogotovo što zemlje ZB koje imaju aspiraciju da postanu članice EU, predstavljaju malo stanovništvo i malu teritoriju i ne bi bile preveliki teret za EU. Posebno što postoje vrlo konkretni interesi za to”, rekla je Minić.

Dodaje da Srbija više nije na obodu EU, već da je potpuno okružena zemljama EU i NATO.

„Mi smo unutra, tako da postoji rizik za EU da imaju džep unutar EU koji eventualno može da doživi neku ozbiljniju nestabilnost, interno produkovanu ili uvezenu”, rekla je Minić.

Ona ističe da bi EU morala mnogo više da investira u zemlje Zapadnog Balkana i pre njihovog članstva u Uniji, preko svojih fondova, ali i direktnim investicijama.

Smatra i da bi nova administracija u EU, sudeći prema izjavi čelnih ljudi poput nove predsednice EK Ursule fon der Lajen, mogla da poveća spremnost za proširenje EU kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana.

Iako je Francuska blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Minić kaže da se nemački parlament izjasnio u prilog otvaranja pregovora sa tim zemljama.

„Ali, postoji nešto što bi mi morali da uradimo, a to je mnogo veće zagovaranje i lobiranje sa svakom članicom EU, kao i sa evropskim institucijama. Zemlje ZB bi morale da preduzmu mnogo odlučniju akciju, kako bi se pojavile u pozitivnom svetlu u javnosti EU”, poručila je Minić.

Ocenjuje da su se u vreme kada se pripremalo veliko proširenje 2004. godine dešavale ogromne promene unutar same EU, tako da se proces proširenja odvijao paralelno.

Naglasila je da bi bolje organizovanje unutar EU moglo i sada da ide istovremeno sa prijemom novih članica.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Nemačkoj Bernd Hiteman kaže da je, prema njegovom mišljenju, mnogo više zemalja u EU za proširenje nego što je bilo 2009.

„EU prolazi kroz teška vremena, Begzit, mnoge druge krize, Imaćemo novu EK, ali ne treba da odustanemo od integracionog procesa”, rekao je on.

Po pitanju veta Francuske na otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Hiteman kaže da još to nije gotovo i da će se o tome još dosta razmišljati unutar EU.

Zamenik ministra spoljnih poslova Češke Martin Povejšil kaže da su mnoge krize koje su pogodile EU poslednjih godina glavni razlog za skepticizam kada je reč o proširenju.

„Danas je taj skepticizam veći nego što je bio pre 15 godina”, ukazao je Povejšil dodajući da se tu ne radi samo o krizi na relaciji Istok-Zapad, već mnogo više o krizi unutar same EU i da je zbog toga pitanje proširenja utoliko važnije.

Evroparlamentarac i bivši jugoslovenski diplomata iz Slovenije Ivo Vajgl kaže da i Srbija i Severna Makedonija, kao i Albanija, treba više da porade na dostizanju demokratskih vrednosti, umesto pritiska na medije i problema sa opozicijom.

Vajgl je rekao da to sve šalje lošu sliku za EU, kao i da EU ne želi haos u svom dvorištu.

Direktorka rimskog Instituta za međunarodne odnose Natali Toči ukazala je da na primer Poljska, koja je 2004. postala članica EU, ima sada mnogo veći BDP od Ukrajine i da je to primer jedne od uspešnih priča velikog proširenja.

Smatra da je proces proširenja danas ujedno i žrtva uspeha i neuspeha proširenja u prošlosti.

Takođe, kaže da je situacija sada mnogo drugačija u odnosu na 2004. godinu kada je došlo do velikog proširenja, jer je u međuvremenu potresao veći broj kriza poput finansijske krize, migracione krize i Bregzita, prenosi Tanjug.


Komentari21
1d945
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Na to pitnje je relativno lakse odgovoriti posto se odnosi na ''samo'' 27 umesto 28 clanova zajednice.
Dusan T
Dok je ljudi poput Jelice Minic, svet ce biti lepo i radosno mesto, gde cvetici rastu na livadama, a zecici skakucu oko njih.
Милан Панић
1. Odgovor je : DA. Pod 2. Kosovo je okupirana teritorija priznata od strane 50+1% punopravnih članica UN ali to nikako ne znači da visoki srpski zvaničnici treba da stave potpis na priznanje te teritorije. I kada fokus prebacimo sa tih problema na "unutrašnji haos i bezumlje" šta ćemo sa partokratijom i hiperkorpucijom koje grizu ono malo preostalog zdravog tkiva ovog društva, sa zloupotrebom slobodnog tržišnog formiranja cena u jednom smeru - na gore,itd,itd. Imamo li rešenja za tekuće rasulo?
Amir Čamdžić
Dušane Sporazum iz Kumanova ( za mene je to izdajnička kapitulacija) je onemogućio da se proglasi okupacija teritorije. Znači, prvo poništenje Sporazuma iz Kumanova iz 1999 godine, pa onda proglašenje okupacije teriritorije. Pa čoveče tim kapitulacijskim sporazumom agresorske snage NATO pakta su dobile "legitimitet" uz promenu imena u KFOR. Da stvar bude gora srpska skupština je taj sporazum potvrdila i dala mu punu važnost a sam po sebi, svojoj suštini sporazum je kapitulacija.
Preporučujem 16
Dusan
Kosovo nije zvanicno okupirana teritorija jer je takvom nikada nije proglasio ni srpski Parlament ni vlast! Da jeste, procedura bi bila mnogo jasnija, bolna , ali i dostojanstvenija po nas . Zato prekinimo da trazimo probleme napolju. Prvo rascistimo sopstveno dvoriste od kukavicnih politicara na vlasti.
Preporučujem 18
Боривоје Банковић
"Директорка римског Института за међународне односе Натали Точи указала је да на пример Пољска, која је 2004. постала чланица ЕУ, има сада много већи БДП од Украјине и да је то пример једне од успешних прича великог проширења." Заборавила је само две ситнице. Прво, да је Украјина земља у ратном стању која данас има мањи БДП по глави становнике од Јамајке, док је 2010. је имала већи од Мађарске и Хрватске, и друго да је Пољска један од светских шампиона по одливу радно способног становништва.
Marko
EU se prosiruje kada ima potrebu za radnicima, a zapadni balkan je bio uvek u rukama zapadnih zemalja. Mi svakako zivimo od nasih ljudi koji zive i rade u EU i sire, sasvim je dovoljno za sada, i ne treba ovakvom narodu nista vise. Nasa vlast, ili vladari i politicke partije, su slika mentaliteta naroda

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja