ponedeljak, 06.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 17.10.2019. u 20:00 Muharem Šehović

„Bajadera” u rodnom gradu

Poznato delo Ludviga Minkusa treći je zajednički baletski projekat španskog koreografa Nača Duata i naše Angeline Atlagić, kostimografa i scenografa, u Teatru Mihajlovski u Sankt Peterburgu
Валерија Запасникова (Гамзати) и Анжелина Воронцова (Никија) (Фото Театар Михајловски)

Specijalno za Politiku
Sankt Peterburg – U rodnom gradu „Bajadere”, čuvenog baleta kompozitora Ludviga Minkusa, evo još jedne „indijske igračice” – i jada njenih ljubavnih. Premijerno smo je ugledali u „Teatru Mihajlovski”, nedavno, u postavci vodećeg španskog koreografa Nača Duata, koji je poslednjih godina svoju karijeru vezao za ovu staru sanktpeterburšku pozorišnu kuću. Za uspeh tog projekta u velikoj meri zaslužna je i naša istaknuta umetnica Angelina Atlagić – nizom nezaboravnih, katkad glamuroznih scenskih „slika” koje ostavlja tamošnjoj publici. Sve to moglo se i očekivati od kostimografa-scenografa visoke estetike i perfekcioniste, sa dokazanim darom da čak i dobro poznate, ili sasvim obične stvari, vidi i prezentira ih na drugi način, iz svoje lične vizure.

Zato nije ni slučajno što je ovo njena već treća premijera u „Teatru Mihajlovski”, i uvek u (pr)overenoj, uhodanoj saradnji sa Duatom, glavnim koreografom kuće. I njihovi prethodni radovi bili su čuveni baletski naslovi – „Uspavana lepotica” i „Romeo i Julija”. Opet klasika i opet taj njihov izvestan pogled, poseban, iz ovog našeg veka. A kada je o „Bajaderi” reč – ili „Bajaderki”, kako je Rusi zovu – Angelina Atlagić je staroindijsku priču o igračici u hramu, sa snažnim (melo)dramskim akcentima, bogato ukrasila impresivnim scenografskim rešenjima – katkad raskošnim i monumentalnim, koji gledaoca često prosto očaraju tom svojom originalnom dopadljivošću. U fundusu novog baleta je i njenih 150 izuzetno elegantnih kostima. Kakav je to ogroman posao za šnajderaj ruskog teatra bio? A kakav tek za onog koji je sve to sašio i ukrašavao u svojoj glavi.

Načo Duato je svoju „Bajaderu” zamislio kao svojevrsnu koreografsku igru sa onim ko je prvi postavio Minkusov balet na pozornicu, u istom ovom gradu, samo u drugom, nešto mlađem i nešto slavnijem „Marijinskom teatru”. Dakle, o Marijusu Petipa je reč, velikom magu baletskog akademizma, „ruskom Francuzu” koji je postavio temelje značajnom broju važnih dela umetnosti igre. U Marijinskom se i u ovim modernim vremenima igra „Bajadera” iz prošlih dana, bazirana na njegovoj koreografskoj redakciji, iz daleke 1877. godine. Danas, gotovo vek i po posle, Duato je želeo da svojim intervencijama – štošta dodao, štošta oduzeo – i tom neuobičajenom koreografskom „koprodukcijom” osavremeni jedno veliko klasično delo. U kuloarima čujemo i duhovit komentar na račun Španca: „Ovaj Hombre (čitaj: čovek) odlučio se za prilično rizičan autorski potez.”

Svojim dugim aplauzima publika se očigledno nije zbog toga bunila. Osim pomenutima, ti aplauzi bili su upućeni i pretežno mladom i dobro uvežbanom igračkom timu, pre svega tumačima glavnih uloga: Anželini Voroncovoj (Nikija), Ivanu Zajcevu (Solor) i Valeriji Zapasnikovoj (Gamzati). I kratko podsećanje na priču: mladi ratnik Solor razapet je između svog srca i svog društvenog statusa; između dve žene koje ga vole – bajadere Nikije koju želi i Gamzati, kćeri moćnog radže, koja mu je suđena...

I na kraju lepa vest za tamošnju publiku, ali i za turiste koje magnet velike igre lako privuče: u naslovnom liku u „Teatru Mihajlovski” predstavljaće se i čuvena Polina Semionova, umetnica velike internacionalne karijere, Ruskinja koja je sa samo 17 godina postala primabalerina Berlinske opere i kojoj je Nikija jedna od najreprezentativnijih uloga.

Ivan Zajcev u liku Solora (Foto Teatar Mihajlovski)

Grad sa više od sto teatara

Sankt Peterburg je grad koji se može mnogo čime podičiti. Pored ostalog i impozantnim, trocifrenim brojem teatara u njemu. Retki su takvi u kojima ih je više od sto. A Mihajlovski – ta građevina u neoklasičnom stilu, u žuto ofarbana – jedan je od najvažnijih i najstarijih (1838) članova te mnogobrojne teatarske porodice. Sadašnje ime bilo je i njegovo prvo ime (po velikom knezu Mihailu, iz carske kuće Romanovih), koje je u međuvremenu više puta menjano, zavisno od istorijskih prilika u ovoj velikoj zemlji. Pa je tako teatar bio i Državni, i Petrogradski, i Lenjingradski, zvao se i Musorgski. U periodu između dva svetska rata bio je i neka vrsta laboratorije sovjetske opere, pa su na toj sceni prvi put izvedena poznata dela Dmitirija Šostakoviča „Nos” (1930) i „Ledi Magbet Mcenskog okruga” (1934), kasnije preimenovana u „Katarinu Izmailovu”.

Komentari1
7af3e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JorgeLB
U Mihajlovskom sam gledao Labuđe jezero s Irinom Perren, a nedavno i Don Kihota s Ivanom Vasilievim. Marinskii je najpoznatiji, ali Mihajlovski je nešto pristupačniji, simpatičniji. Kvaliteta je neupitna, jer se radi o najvećim plesačima i koreografijma današnjice. Mihajlovski je procvao dolaskom Faruka Ruzimatova. Karte su oko 70-ak eura za balet. Za te novce dobijete neponovljivo iskustvo, nešto što pamtite cijeli život.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja