utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:30

Šta bi se dogodilo kada bi radnici prestali da rade

Došli smo u situaciju da radnike više niko ne vidi na ulici, oni su tu, ali kao da su providni, kaže Veljko Mićunović, koji je u Drami na srpskom jeziku Narodnog pozorišta režirao „Radničku hroniku”
Autor: Aleksandra Isakovčetvrtak, 17.10.2019. u 18:16
Из представе „Радничка хроника” (Фото: Народно позориште Суботица)

Subotica – Veljko Mićunović ponovo režira u Subotici i ponovo se bavi aktuelnom socijalnom temom. Nakon što je pre dve sezone u Drami na mađarskom režirao izuzetno zapaženu predstavu „Kičma” o moralnim dilemama zaposlenika u redu za otkaz, sada u Drami na srpskom jeziku potpisuje režiju „Radničke hronike”.

„Trudim se da komadi koje radim budu komadi koji me i intimno snažno inspirišu, koji su angažovani, društveno osvešćeni, a što ovaj komad svakako jeste”, kaže u razgovoru za „Politiku” reditelj Veljko Mićunović.

Tekst je napisao Petar Mihajlović, dramatizaciju Slobodan Obradović, a iako je delo napisano 2010. godine, Mićunović kaže da je sada zanimljiv trenutak za ovaj komad jake socijalne teme.

„Sve je smešteno u fabriku i među radnike koji tavore, ali zanimljivo je da komad doseže mnogo šire i zalazi u sve pore društva. Tretirajući jednog malog čoveka donosi nam percepciju veoma široke slike koja se tiče svih nas. Komad ima i komične elemente, rekao bih da je to tragigroteska, jer smo došli u situaciju da radnike više niko ne vidi na ulici, oni su tu, ali kao da su providni. U predstavi postoji 10 različitih scena koje se bave radnicima i njihovim položajem, ali mislim da je poenta u svemu da je nakon svih revolucija, tranzicija i izneverenih očekivanja ostao samo apsurd i u tom apsurdu uplivavamo u nešto što je atraktivan žanr za pozorište”, kaže reditelj.

U predstavi glumci radnici nemaju imena već brojeve, glume i druge likove, i kaže reditelj da mu je izuzetno važno bilo da zadrži fokus na onome što se obično naziva malim čovekom.

„U predstavi pokušavam da seciram društvo, tu nije reč samo o radnicima i radničkim problemima, već zadiremo u sve sfere i mi smo radnici kao što je to svako na svoj način. Fabrika je metafora koja se provlači kroz predstavu kao nešto što je fizičko, a zapravo je mnogo više od toga.

Za reditelja Veljka Mićunovića tvrdnja da su teme o pravima radnika sve prisutnije je obična fraza. Naprotiv, primećuje jedan drugačiji proces.

„Imamo situaciju da ljudi neće da rade za bednu, malu platu i dolazite do novog vremena koje je zanimljivo i pozorišno i na svaki drugi način, a to je da imate upražnjena radna mesta jer ljudi ne pristaju na nešto što je poražavajuće i ponižavajuće, biraju maltene da ostanu kod kuće, s porodicom, makar preživljavali na hlebu i vodi. Tu je i ta rečenica koja je meni uvek bila inspirativna: Šta bi bilo kada bi radnici prestali da rade, kada bi radnici počeli da slave svoj život, kakav god bio?”, kaže Veljko Mićunović.

U predstavi vođa štrajkača je Radnik broj jedan, tumači Srđan Sekulić. Kaže kako mu je tema bliska jer je i sam dete iz radničke porodice čiji roditelji se, kao roditelji većine nas, ceo život bore za bolji život.

„Ovo jeste predstava o borbi radnika za svoja prava koja dobija univerzalno značenje o obespravljenom čoveku. Ovo je važna tema i tiče se svih nas koji smo pijuni u rukama najbogatijih. U našoj predstavi to je večna borba bez kraja i mislim da dok je sveta trajaće borba običnog čoveka za dostojanstveniji život”, kaže Srđan Sekulić.

Predstava „Radnička hronika” premijeru je imala 16. oktobra, u njoj glume Srđan Sekulić, Bojana Milanović, Jelena Mihajlović, Milan Vejnović, Dimitrije Dinić, Igor Greksa, Marko Vasiljević i Dimitrije Aranđelović. Ovo je i prva premijera Drame na srpskom jeziku u jesenjoj sezoni.


Komentari3
2dc7e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
U slucaju prestanka rada , po ovakvom sistemu , kao strajk-breheri , uskocili bi menadzeri i vlasnici ,sa placenim diplomama,a to bi bilo ravno humoristickoj katastrofi...
Sladjana
Sada sam dosla sa posla, a otisla oko 8h ,plata 300eura,posao stresan,sanse za napredovanje nema.Kada prestanemo biti porocni,zeleti ziveti u velikim gradovima gde pored par milionera zivi milion i jedan rob,mozda nesto bude.Neke zemlje su zabranile rad nedeljom,sa cime se u potpunosti slazem.Neka Politika pise o poreskim olaksicam koje kompanije dobijaju za bedno placenu radnu snagu.Sve dok u drzavnom 10 ljudi radi sto moze jedan, a u privatnom jedan sto moze deset tako ce biti,cast izuzecima.
Radojko Radic
... kad bi radnici prestali da rade ostali bi bez zarade i plata (bez obzira kolike su) i u tom slučaju dosadili bi se nekoliko nedelja po kući, posvađali sa pola familije, neki bi se dali u piće, neki bi se bavili sportom - skakanje sa mostova. A onda bi došla faza razvoda brakova, isterivanje zeta iz kuće, putovanja (sa velikim očima) u inostranstvo i jos brži povratak sa oslepljenome i proćerdanom dušom...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja