četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Problemi srpske zajednice u Sloveniji

Suštinski značaj za rešavanje problema koji stoje pred srpskom zajednicom i za unapređenje njenih prava imala bi promena statusa i priznanje srpske nacionalne manjine
Autor: Dr Dragomir Radenkovićutorak, 22.10.2019. u 18:00
Љубљана (Фото Р. Крстинић)

Od stepena u kojem se poštuju manjinska prava Srba u regionu zavisi i očuvanje njihovog nacionalnog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta. Samim tim, to pitanje predstavlja značajan segment bilateralnih odnosa sa zemljama okruženja i važnu dimenziju spoljne politike Srbije.

U sagledavanju prava i položaja Srba u regionu prevashodna pažnja naše javnosti opravdano je usmerena na srpsku zajednicu u Hrvatskoj i Crnoj Gori, s obzirom na razmere i učestalost problema sa kojima se ona u tim zemljama suočava. Utisak je, međutim, da u određenoj meri van vidokruga ostaje pitanje položaja Srba u Sloveniji koji imaju ozbiljne teškoće statusne i institucionalne prirode.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine broj Srba u Sloveniji iznosio je 23.268 (prema nezvaničnim procenama znatno ih je više – od 65.000 prema Nacionalnom savetu Srba Slovenije do 150.000 prema Savezu srpske dijaspore). Iako najbrojnija manjinska nacionalna zajednica, stanovništvo srpskog porekla nije priznato kao nacionalna manjina, već ima status etničke zajednice na koju se ne primenjuje Okvirna konvencija Saveta Evrope za zaštitu manjina. Inače, ovakav status imaju i pripadnici drugih naroda sa prostora nekadašnje SFRJ. U Sloveniji su priznate samo italijanska i mađarska manjina kao autohtone, uz  romsku, i njima se obezbeđuje širi korpus prava kao što su upotreba nacionalnih simbola, obrazovanje na svom jeziku, pravo na predstavnika u parlamentu, neposredno predstavljanje u organima lokalne samouprave itd.

S obzirom na navedeni status, Srbi u Sloveniji nisu u mogućnosti da ostvaruju kolektivna manjinska prava. Srpska etnička zajednica kao kolektivitet nije predstavljena u parlamentu, a učešće njenih pripadnika nije institucionalizovano ni na jednom nivou vlasti. Pored toga, srpski jezik nije priznat kao tradicionalan manjinski jezik, nema javne školske nastave i medija na srpskom jeziku itd.

Između Srbije i Slovenije ne postoji bilateralni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, a samim tim ni međuvladina mešovita komisija za manjine, kao osnovni bilateralni mehanizam za rešavanje spornih manjinskih pitanja.

Srbi u Sloveniji traže da im se priznaju ista prava koja imaju Slovenci u Srbiji, odnosno da dobiju status nacionalne manjine, jer sadašnji status otvara put ka njihovoj asimilaciji. To bi obavezivalo Sloveniju, kao domicilnu državu da, se u okviru brige za poštovanje ljudskih i nacionalnih prava svojih građana, stara i o pripadnicima srpske zajednice, da preuzme obavezu za očuvanje i unapređenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, obrazovanja, kulture i nacionalne pripadnosti.

Posebno nepovoljan položaj u Sloveniji ima deo srpske zajednice sa statusom „izbrisanih”  građana, s obzirom da je Slovenija, nakon osamostaljivanja od SFRJ, iz registra građana izbrisala, prema zvaničnim podacima, 25.67 osobu poreklom iz drugih republika bivše države, a nezvanično i znatno više (procenjuje se da je oko 70 odsto bilo srpske nacionalnosti). Nakon donošenja Zakona o državljanstvu 1991. godine, svi oni koji nisu blagovremeno podneli zahtev za prijem u slovenačko državljanstvo izgubili su status stalno nastanjenih lica što je dovelo do gubitka čitavog niza drugih prava kao što su pravo na rad, zapošljavanje, penziju, imovinu, socijalno i zdravstveno osiguranje, školovanje i dr.

Posle presude Evropskog suda za ljudska prava iz juna 2012. godine – da je Slovenija kršila prava ove grupe građana, u novembru 2013. donet je Zakon o naknadi štete – njime je „izbrisanim”  građanima, koji su u međuvremenu dobili dozvolu stalnog boravka ili su primljeni u slovenačko državljanstvo (oko 12.000 prema procenama MUP Slovenije), priznato pravo na paušalnu naknadu u iznosu od 50 evra za svaki mesec u statusu „izbrisanih”. Prema oceni Društva „izbrisanih”  građana Slovenije rešenje je nezadovoljavajuće kako u pogledu visine odštete tako i kruga lica koja je mogu ostvariti.

Značajni koraci ka poboljšanju položaja srpske zajednice učinjeni su osnivanjem Nacionalnog saveta Srba Slovenije, 1. oktobra 2016. i Saveza Srba u Sloveniji kao krovne organizacije, 2. juna 2019. godine. Međutim, suštinski značaj za rešavanje problema koji stoje pred srpskom zajednicom i za unapređenje njenih prava imala bi promena statusa i priznanje srpske nacionalne manjine. Nadležni organi i institucije Republike Srbije trebalo bi znatno više i odlučnije da se angažuju na rešavanju ovog

pitanja koje bi moralo da bude kontinuirano prisutno na agendi bilateralnih susreta i razgovora.

Ambasador u penziji, Srpski spoljnopolitički krug

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari18
8a713
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Dobar tekst ambasadora u penziji. Sa problemima Srba u Sloveniji bi trebalo da se pozabave državni organi države Srbije. Kad mogu Mađari i Italijani, zašto ne bi mogli Srbi dobiti status nacionalne manjine u Sloveniji?
zokizoki
Znam dosta Srba u Sloveniji koji čak i između sebe govore na (često veoma lošem) slovenačkom jeziku. Ima i Srba koji su postali Slovenci, čak i takvih koji su promenili ime i prezime.
pin
Malobrojni Slovenci u Srbiji imaju status nacionalne manjine. Slovenija nije ni približno tako velikodušna, u sebe sigurna država, takve širine kao što je to Srbija uvek bila. Znaju to Slovenci koji su izgnani iz Slovenije za vreme II svetskog rata. Pošto su se preko Srbije domogli države, neće se nikada izlečiti od kompleksa. Zato su nemilosrdni samo prema Srbima. Pa, pomozi, onda, nekome! Čeka te nož u leđa. Srbija je država sa, valjda, najvećim brojem nacionalnih manjina u''regionu''.
slavko
Ako se neko boji asimiliacije zašto se onda seli u inostranstvo odnosno u Sloveniju? Kada si u stranoj državi ne očekuj da če biti kao da si kod kuče. Ne može i jare i pare.
Matko
Neću dalje...
Preporučujem 7
Goran Marković
Vaše slovenačke kompanije su te koje ovde organizuju sajmove zapošljavanja i traže radnike iz Srbije. Interes je obostrani. Ukoliko mislite da ćete nedostatak radne snage snage popuniti da Italijanima zovite njih...sumnjam da će doći. A kad već imate potrebu za Srbima obezbedite osnovna prava, ne budite kao Hrvatska, od koje niko ništa i ne očekuje, vi ste ipak evropska zemlja.
Matko
Bojanov komentar je drugi "smisleni" u nizu! Idemo na bolje, izgleda...
Preporučujem 4
Bojan
Kao prvo: Ne možete da jednačite ekonomske migrante sa autohtonim manjinama. Kao drugo: Kakva osnovna prava nisu to obezbeđena? Srbima u Sloveniji ne fali ama baš ništa. Kao treče: Niko nema potrebu baš za Srbima, nego za radnicima, koji i netreba da budu Srbi. Rade u Sloveniji i Česi i Slovaci, Romuni, Hrvati, Poljaci, Ukrajinci, Rusi i Italijani koje ste spomenuli. Pa čak i Austrijanci, Šveđani, Holanđani, Amerikanci i tako dalje. I niko od njih ne gnjavi sa nekom manjinom. Samo Srbi.
Preporučujem 23

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja