utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
ZANIMLjIVOSTI IZ ISTORIJE MARATONA

Pamte se prevaranti, žrtve siledžija i junaci

Za protekle 123 godine, otkako postoje moderne olimpijske igre, istoriju maratona nisu uvek pisali oni koji su prvi prošli kroz cilj. – Od vodonoše iz Marusija do Elijuda Kipčogea
Autor: Aleksandar Miletićčetvrtak, 17.10.2019. u 21:00
Елијуд Кипчоге у Бечу завршава маратон за мање од два часа (Фото EPA-EFE/Christian Bruna)

Dvoje Kenijaca oduševilo je svet u dva uzastopna dana ove sedmice, istrčavši najbrža vremena u istoriji maratona. Prvo je Elijud Kipčoge u Beču postao prvi trkač koji je stazu od 42,195 kilometara pretrčao brže od dva časa (1:59,40), a zatim je Brigid Kosgei u Čikagu oborila 16 godina star rekord Pole Redklif, nadmašivši je za 81 sekund (2:14,04). Iako Kipčogeovo vreme nije priznato kao svetski rekord (i dalje važi njegov rezultat iz prošle godine, u Berlinu, 2:01,39), očigledno je da je u stanju da ovu barijeru sruši kad kod mu se prohte. Mada neki zapadni mediji upozoravaju da treba biti oprezan kad su u pitanju dostignuća kenijskih atletičara, imajući u vidu doping afere koje su se događale poslednjih godina.

Istorija maratona govori da nisu njegovi junaci uvek bili oni najbrži, ali i da je ova najzahtevnija disciplina – u kojoj se takmičar bori sam sa sobom – uvek bila na meti raznih egzibicionista. Maraton tako pamti mnoge istinske junake, ali i prevarante, pa i one koji su se na stazi borili i sa siledžijama, hrleći ka lovorovom vencu i olimpijskoj slavi. Uglavnom su se ovakve stvari događale na najvećoj smotri sporta.

ATINA 1896. Junak Prvih olimpijskih igara modernog doba, u Atini 1896, bio je vodonoša iz Marusija Spiridon Luis. Pobedio je u maratonskoj trci (tada dugoj oko 40 km) na stazi koju je, prema legendi, pretrčao Filipides 490. godine pre nove ere, od Maratona do Atine, da bi doneo vest o pobedi Grka nad Persijancima. Za razliku od Filipidesa, koji je izdahnuo s rečima „pobedili smo”, Luis je dobio od kralja Đorđa priliku da odabere nagradu za svoj podvig. Zatražio je vodovod za svoje selo, što mu je i ispunjeno.

SENT LUIS 1904. Maratonac Frederik Lorc nije birao sredstva da se proslavi na igrama u Sent Luisu 1904. Kada je odustao posle 15. kilometra, seo je u jedan prateći kamion. Kad se kamion pokvario, nastavio je da trči, daleko ispred ostalih maratonaca... Prvi je utrčao na stadion na kojem je dočekan ovacijama i čestitkama ćerke predsednika SAD Alise Ruzvelt. Slavlje mu je pokvario kamiondžija koji ga je prepoznao i prijavio. Šampion je bio Lorcov zemljak Tomas Hiks (3:28,53), mada se i danas pominje kao „prvi dopingovani pobednik”, uprkos tome što u njegovo vreme nije bilo zabranjenih stimulativnih sredstava. Za vreme trke uzimao je strahinin.

LONDON 1908. Prvi veliki tragičar u istoriji maratona jeste Italijan Dorando Pjetri, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. prvi ušao na stadion, ali toliko iscrpljen da je nekoliko puta padao, pa čak i krenuo u suprotnom smeru. Dok se cilju približavao Džon Hejes (SAD), glavni organizator trke Džek Endrju je s još jednim čovekom Pjetrija podigao i proveo kroz cilj. Pjetri je diskvalifikovan (imao vreme 2:54,46), a za pobednika je proglašen Hejes (2:55,18). Navodno, druga osoba koja mu je pritekla u pomoć bio je tvorac Šerloka Holmsa – Artur Konan Dojl, koji je s trke izveštavao za „Dejli mejl”. Maratonska staza je išla od vindzorskog dvorca do stadiona „Vajt Siti” i prvi put je bila duga 26 milja i 385 jardi (42,195 km), a od 1924. ova dužina je postala pravilo.

AMSTERDAM 1928. Jedan Afrikanac je prvi put pobedio u maratonu. Bio je to Alžirac Mohamed el Oafi (2:32,57), koji je trčao za Francusku.

HELSINKI 1952. Junak Olimpijskih igara u Helsinkiju bio je Čehoslovak Emil Zatopek, koji je pobedio u tri najduže discipline – 5.000 m, 10.000 m i maratonu – što niko nije ponovio do danas. Zbog čudnog stila trčanja, huktanja i klaćenja glavom, dobio je nadimak „češka lokomotiva”.

LONDON 1953. Na Poli maratonu, nastalom kao reakcija na podvig Doranda Pjetrija 1908, britanski trkač Džejms Piters je postao prvi koji je pretrčao maraton brže od dva časa i 20 minuta – 2:18,40.

RIM 1960. Na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. svet je upoznao Etiopljanina Abebea Bikilu, koji je trčao bosonog. Postao je prvi Afrikanac s olimpijskim zlatom, pretrčavši stazu u rekordnom vremenu (2:15:16,2). U toj trci dobro su se pokazali i jugoslovenski maratonci Franjo Škrinjar (2:21:40,2, 10. mesto) i Franjo Mihalić (2:21:52,6, 12. mesto). Četiri godine kasnije, u Tokiju, Bikila je trčao u patikama, rovit od operacije slepog creva koju je imao četiri nedelje pre tokijskog maratona. Ušao je istoriju kao prvi koji je odbranio olimpijsku titulu u najdužoj trci (to je uradio i Valdemar Cerpinski, 1976. i 1980).

FUKUOKA 1967. Australijanac Derik Klejton se na maratonu u Fukuoki prvi „spustio” ispod dva časa i 10 minuta – 2:09,36.

BERLIN 2003. Kenijski atletičar Pol Tergat, koji je u dva navrata bio promotor Beogradskog maratona, srušio je u Berlinu granicu od dva časa i pet minuta - 2:04,55. Prošao je kroz cilj s potpuno nagrizenim stopalom od trenja, izjavivši da je imao utisak kao da je trčao bez đona.

ATINA 2004. Brazilski trkač Vanderlej de Lima je osvojio bronzu na igrama u Atini, ali je za mnoge bio šampion. Vodio je na ulasku u 36. kilometar, a onda ga je Nil Horan – kontroverzni irski sveštenik (kasnije izbačen iz službe) – napao i izgurao sa staze. Zahvaljujući jednom gledaocu, De Lima je uspeo da se istrgne iz Horanovog „zagrljaja”, ali je pored dvadesetak sekundi izgubio i snagu i ritam trčanja, pa je kroz cilj prošao tek treći.

BERLIN 2008. Etiopljanin Hajle Gebresalasije je otkazao učešće na Olimpijskim igrama u Pekingu (avgust 2008) zbog visoke vlažnosti vazduha i problema s astmom, međutim, već krajem narednog meseca u Berlinu je popravio svoj i svetski rekord za 27 sekundi. Prvi je najdužu stazu prešao brže od dva časa i četiri minuta (2:03,59).

BERLIN 2014. Na Berlinskom maratonu Kenijas Denis Kipruto je postavio novi svetski rekord, spustivši granicu ispod dva časa i tri minuta (2:02,57).

BERLIN 2018. I sadašnji svetski rekord postavljen je u Berlinu. Kenijac Elijud Kipčoge je 16. septembra 2018. prešao maratonsku stazu za 2:01,39.

Od Tomaševića do Mihalića

Na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine, kada je Srbija postala član MOK-a, Dragutin Tomašević (1890–1915) je u konkurenciji 62 maratonca zauzeo 37. mesto. Kao član viteškog društva „Dušan Silni”, uspešno se bavio i gimnastikom. U Prvom svetskom ratu ranjen je na brdu Bubanj kod Požarevca, a nedugo zatim preminuo u selu Rašanac.

Jednu od tri srebrne medalje za našu zemlju na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. osvojio je maratonac Franjo Mihalić (2:26,32). Od njega je bio bolji samo Francuz Alen Mimun (2:25,00).


Komentari0
bd03c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Ostali sportovi

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja