ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.10.2019. u 16:09

Nepogode koštale Srbiju šest milijardi dolara od 2000. godine

(Фото Танјуг)

Ukoliko rast globalne temperature u ovom veku ne bude zadržan do 1,5 stepeni Celzijusa sa ozbiljnim posledicama suočiće se skoro sve zemlje sveta, a među njima i Srbija, koju su samo od 2000. vremenske nepogode koštale oko šest milijardi dolara, rečeno je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu.

„Ako uzmemo u obzir nesrećne poplave i sve štete i gubitke od 2000. godine, i usled suša i poplava, onda to iznosi oko šest miijardi dolara samo za Srbiju. Za taj novac mogli smo da izgradimo, na primer, sva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i vodosnavdevanje u skladu sa standardima EU”, rekao je menadžer UNDP-a za klimatske promene Miroslav Tadić na panelu o uticaju socio-ekonomskih aspekta klimatskih promena na Srbiju.

Podsetio je da je krajem 2015. godine Pariskim sporazumom, na koji se obavezalo 195 zemalja sveta, među kojima i Srbija, predviđeno da se porast globalne temperature zadrži ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period, uz ulaganje napora da se taj porast ograniči na 1,5 stepeni.

Tadić je govoreći o tome zbog čega je važno tih pola stepena rekao da je već sada prosečan rast temperature oko jedan stepen i da prognoze kažu da će do 2030. taj porast iznositi 1,5 stepeni.

Kako je rekao, prognoze kaže da će samo u Evropi ako porast temperature bude do 1,5 stepeni padavine biti povećane za 10, a 45 odsto ako taj rast bude dva stepena.

Kada je reč o plavljenju velikih reka uz rast temeprature za 1,5 odsto mogućnost poplava će biti povećana za dva odsto, a uz rast od dva stepena za šest odsto.

Uz rast temeprature od 1,5 stepeni dva meseca godišnje će biti suše, a uz rast od dva stepena do šest meseci.

„Takođe,sa rastom temperature do 1,5 stepeni oko 350 miliona ljudi će biti izloženo nedostatku vode, a uz porast od dva stepena taj broj se penje na više od 400 miliona ljudi. Ekstremnim toplotnim talasima bi uz 1,5 stepen bilo izloženo 14 odsto populacije, a uz dva stepena i više od 37 odsto ljudi”, rekao je Tadić, javlja Tanjug.

Smatra da nećemo uspeti da ostanemo na 1,5 odsto ako nemamo jaku političku volju, nove tehnologije i veće investicije u globalne klimatske promene.

Kaže da je cilj da zemlje u svetu sakupe 100 milijardi dolara do 2020. kako bi se postigao sporazum iz Pariza, kao i da je do sada sakupljeno svega 10,3 milijarde dolara.

Upozorio je na sumorne progrnoze: da će do kraja veka biti potpuno ispražnjene poznate rezerve fosilnih goriva, da će do 2025. pola čovečanstva biti u zonama sa manjkom vode...

Tadić je dodao da je samo u 2018. godini 17 miliona ljudi raseljeno usled posledica klimaskih promena i da je samo ove godine zbog ciklona u Mozambiku uništeno 73.000 domova.

Klimatolog Vladimir Đurdević je rekao da je prema njegovim procenama gubitak Srbije zbog vremenskih nepogoda samo od 2000. do 2015. godine iznosio 5,5 milijardi evra i da su štetu napravile uglavnom poplave, suše, visoke temperature, požari...

On kaže da su suše u Srbiji postale sve češće zbog rasta temperature, kao i da one prave mnogo veću štetu ekonomski gledano nego poplave.

Dodao je da će u narednih 30 godina biti intenzivnijih kiša nego što su bile u Srbiji 2014. godine..

Na panelu je predstavljeno istraživanje UNDP o stavovima građan Srbije o klimatskim promenama, koje pokazuje da velika većina građana zna da se klima menja na lošije i da postoji veza između globalnog zagrevanja i klimskih promena.

Takođe, 67 odsto građana zna da čovek svojim delovanjem izaziva klimatske promene.

Stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić je rekla da je istraživanje pokazalo, na primer, da se građani o klimastskim promenama najčešće informišu preko televizije – 80 odsto, interneta – 8 odsto, novina – 2 odsto , radija – 1 odsto.

Komеntari3
ccf5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox populi
Ahahahaha...... Pa sva industrija u Srbiji ne vredi toliko. Izgleda da treba pokriće za novozaduženih 10 milijardi Evra od 2012. godine. Odnela voda, sram je bilo.
nikola andric
Obligacioni zakon dopuniti clanom koji omogucava naknadu stete prouzrokovane od nepogode. Pre toga treba ''nepogode'' proglasiti pravnim subjektom.
Sokolica
Srbiju kostale nepogode a fondovi EU platili.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja