petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Državni i privatni fakulteti u klinču zbog studenata

Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićčetvrtak, 17.10.2019. u 20:30
На Универзитету у Београду је све мање академаца а све је жешћа борба против конкуренције

Kada studenata ima manje nego što su fakulteti to isplanirali, pa kada u toj „borbi” privatne visokoškolske ustanove priušte akademcima mnoge privilegije i prečice za polaganje ispita što državne ustanove ne mogu, onda tu ima dosta materijala za analize pa i – tužbe. Pre svega zato što iza papira dobijenog po diplomiranju mora da stoji i znanje. I tu nedoumica nema, iako se sada događa da studenti prelazeći sa državnog na privatni fakultet uspevaju da završe studije za vrlo kratko vreme, za nekoliko meseci, što znači mnogo brže nego da su ostali na državnom gde bi klupe „gulili” još godinu-dve.

Kako situaciju vide dekani fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu čulo se i na prošlonedeljnoj sednici Senata, kada su se čelnici fakulteta složili sa Vladanom Kuzmanovićem, dekanom Građevinskog fakulteta, da bi akademce privuklo otvaranje novih studijskih programa koji će studiranje učiniti efikasnijim i približiti ga savremenim, dinamičnim promenama u društvu. Dekani su podsetili na probleme sa kojima se usput suočavaju, dok je profdr Petar Bulat, prodekan za nastavu, napomenuo da se nešto hitno mora menjati i da ne smeju čekati naredni oktobar koji bi dodatno mogao da pogorša ionako loš upisni skor UB-a.

Miomir Despotović, dekan Filozofskog fakulteta, smatra da studente mogu privući novi studijski programi, ali ukazuje da je njihovo formiranje tek sada, uz više cene akreditacija, onemogućeno.

– Sačekala nas je nedavno ta neprijatna vest o poskupljenju. Nas će akreditacija naredne godine koštati 18 miliona dinara i uz to pride ide i takozvani unutrašnji trošak od dva miliona dinara. Neću tada biti dekan, ali ću savetovati svog naslednika da to ne plati jer zaista ne možemo to da priuštimo, pa neka se Filozofski fakultet i ne akredituje. Predlažem da UB još jednom pokuša da utiče na smanjenje cena akreditacije ili da se donese nekakav leks specijalis za Filozofski fakultet, pošto nemamo novca nema za akreditaciju – istakao je Despotović.

Saša Jakovljević, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, istakao je da imaju veliki problem zbog prelaska njihovih studenata na privatne fakultete, iako je svestan da je to legitimno. Sa tim se, kako kaže, već tri-četiri godine suočavaju, i već dva puta  gube oko 12 miliona dinara po godini, što je cena grejanja ove ustanove.

– Trebalo bi utvrditi koje su mogućnosti da se svi privatni fakulteti uvedu pod zakonske okvire poslovanja. Postoje privatni fakulteti koji korektno rade. Našaliću se, mada tu ima i istine, i pitam da li bih smeo nekome da platim da mi dovede studente. Čuo sam za metode koje neki koriste pa, recimo, nastavnicima fizičkog vaspitanja kažu ako mi dovedete toliko studenata, dobićete tu i tu nagradu. Takvo ponašanje svakako nije akademska radnja, a pojedini idu i dotle da ne organizuju formalne prijemne ispite ili neke kandidate oslobađaju od njih – istakao je Jakovljević, a prorektor Bulat je uzvratio da UB „nema ingerencije da se time bavi”.

Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta, potvrdio je da je to tačno,, ali postoje nacionalna akreditaciona tela koja bi trebalo time da se bave.

– Mi na Pravnom fakultetu razmišljamo o podnošenju tužbe pošto se pre oko dve godine kod nas pojavila studentkinja koja je prenela nekoliko ispita na treću godinu, a onda se u septembru upisala na privatni pravni fakultet „Megatrend” i već u decembru pohvalila se na „Fejsbuku” da je diplomirala i to sve dokumentovano. Kako se mogu završiti dve godine za tri meseca? To podleže normama Krivičnog zakonika. Možda bi na jednom takvom slučaju trebalo otvoriti ovaj problem i s njim suočiti javnost i nadležne državne organe – istakao je dekan Mirković.

Rektorka Ivanka Popović je najavila razgovor sa Mladenom Šarčevićem, ministrom prosvete, o nekim aspektima finansiranja jer je, kaže, bilo određenih zastoja u razgovoru o cenama akreditacija visokoškolskih ustanova i programa na njima. Ministar Šarčević se krajem prethodne nedelje i pojavio na sednici Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) gde je naglasio da će uz novi zakon o finansiranju visokog obrazovanja i desetogodišnju strategiju biti rešen i problem pojedinih državnih fakulteta koji nemaju novca da plate akreditaciju.

Rektorka smatra da Nacionalno akreditaciono telo novim cenama  pokazuje da je nezavisno, između ostalog, uspevajući da dokažu da su njihovi troškovi upravo onakvi kakve prikazuju.

– UB-u i fakultetima to ne pomaže, jer te pare nemamo. Jasno je da će državnim fakultetima biti neophodna pomoć države ako želimo da ti fakulteti postoje. Moramo napraviti balans da se to reši. S druge strane, KONUS je kao glavnu temu postavio kvalitet studija, pa onda pravila moraju biti ista za sve. A to neće biti jednostavno, moramo istrajati da bi se taj problem rešio. Slede sastanci na kojima ćemo razmatrati kako da poboljšamo finansiranje fakulteta – najavila je rektorka Ivanka Popović.

Dekan Kuzmanović je apelovao na članove Rektorskog kolegijuma da shvate da je sada drugačije vreme, da su generacije mladih drugačije i da bi trebalo ceo pristup studiranju promeniti.

– Studenti Građevinskog fakulteta za godinu dana moraju da savladaju ono ta šta bi im trebalo oko godinu i po dana, verujem da je to problem na većini fakulteta. Ako to ne promenimo naših fakulteta i  neće biti. Imamo predmet koji vredi pet ESP bodova i planirano je da ga student položi za 150 sati rada, a u praksi potrebno je blizu 200 sati rada. Ili taj predmet treba da vredi šest, ili sedam ESP bodova ili treba nastavu rasteretiti, nešto prebaciti u drugi ili izborni premet. Ovako ne može – istakao je prof. Kuzmanović. Podržao ga je Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, uz opasku da je to istinski problemi ne samo Univerziteta u Beogradu, već i društva i države u celini.


Komentari50
2e380
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pravnik
Studenti se prebacuju na privatne i zbog odmazde profesora...Jedan ispit,poslednji ne mogu i po godina dana da polože,izlazeći svaki rok na isti ispit...Može se otvoriti i 10 novih programa suštinski problem nekih fakulteta ostaje....bahati profesori.Cilj studiranja je da se osoba pripremi za sferu koju želi a ne ubijanje želje za bilo kakvom daljom dodirnom tačkom sa željenim poslom.Malo se i na to okrenite.
Petronije
Kratko,jasno,definisan srž problema.TO JE TO.Na potezu su rektori i studentska udruženja za zaštitu prava studenata a koji su postali taoci bahatosti pojedinih profesora.
Preporučujem 11
milan
resenje : 1.provera znanja svake druge godine,svih sa fakultetskom diplomom,pa i profesora-jer pojedini predaju nesto o cemu pojma nemaju. 2.sa privatnih fakulteta svrseni studenti ne mogu konkurisati na poslove u drzavnom i javnom bez provere znanja.ako za tri godine ako ne stvore 5 miliona evra, nosiocima dr. ; mr;diploma, trajno se ukidaju navedena zvanja.nemoze gradanin da placa nerentabilna zvanja dr. mr.bez prakticne primene i finansijskih efekata za unapredenje drzave i drustva.
Саша Микић
Наши приватни факултети се могу уписати ако имаш новца, без обзира на успех у претходном школовању. За разлику од њих да би се студирало на буџету треба имати претходни успех. На приватном факултету, ако желиш, можеш добити знање које је ближе пракси, али такође ако желиш можеш га завршити очас посла. На државном факултету добијаш више академског знања, али мање практичног, па кад дипломираш мораш неке ствари учити из почетка. Код нас се ипак више цени нерад са дипломом него рад без дипломе.
evroskeptik
Sve je to istovremeno i lako i tesko resivo. Lako, jer dovoljno je doneti Zakon o zabrani zapošljavanja ljudi sa diplomama privatnih fakulteta u javnom sektoru i svi lažni fakulteti, poput Megatrenda i raznih strukovnih studija, bi se preko noći ugasili, ali i tesko, jet su ljudi koji donose zakone u Srbiji upravo sa tih lažnih fakulteta.
Aleksandar
Bravo za komentar. Za poslednju rečenicu, u svojoj okolini imam nemali broj primera. Partija +40 ili 50god života+ priv. fak=diploma za god dana + napredak u službi
Preporučujem 19
Srba, Velika Britanija
Srbadija obožava obrazovanje i diplome. Rezultati rada ih slabo zanimaju. Zato Srbadija obožava besmislene medalje sa obrazovnih olimpijada i diplomce sa visokim prosekom. Pre nekog vremena Politika je objavila članak o sjajnim srpskim ekonomistima. Moj komentar je bio: ‘Čuvenu srpski ekonomisti, tvorci čuvene srpske ekonomije.’ Sličan komentar mogao sam da ostavim i za stručnjake elektronske, auto industrije I mnogih drugih. Fakulteti ‘jaki’ rezultati slabi - to nikoga u Srbiji nije pogadjalo?
Aleksandar
Ne bih se složio sa Vašim ovolikim uprošćavanjem. Problem je u privredi gde se ti inž. kasnije zaposle. Mogućnosti njihovog kasnijeg ussvršavanja su jako ograničene. Pa ti isti inž. se odličmo snalaze na zapadu. Naravno, tu je prisutna negativna selekcija i privatnim fabrikama sa menadžmenton koji je uglavnom domaći, jer i tu bolje prolaze podobni. Sećam se mog profesora na prvoj god. el fak. koji nam je govorio da ćemo za 5 god.naučiti samo da "čitamo" A tek u industriji (kablova)postati inž.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja