sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:54

Pouke ovogodišnjih Nobelovih nagrada

petak, 18.10.2019. u 17:20
Петер Хандке (Фото ЕПА/Georg Hochmuth)

Dodela Nobelove nagrade obeležava kraj svake godine i očekuje se sa velikim interesovanjem u celom svetu. Kao i uvek, bude različitih komentara, ali imponuju principijelnost i poštovanje procedure od strane onih koji donose odluke. Ipak, poslednjih godina se ima utisak da je bilo uticaja izvan sfere razmatranja zasluga, te su neke nagrade nepravedno dodeljene prevremeno, ili su odložene. Ove godine je ispravljena nepravda prema piscu sa nemačkog jezičkog područja Peteru Handkeu.

Budući da je gospodin Handke osvedočeni prijatelj Srba, nas je ovaj događaj izuzetno obradovao i, naravno, pokrenuo negativne reakcije koje još izaziva propaganda protiv svega što je srpsko. To sve skreće pažnju sa piščevog doprinosa svetskoj književnosti, filozofskoj misli i posebno negovanju jezika. Svet je prihvatio engleski jezik kao glavni jezik komunikacije, bez kojeg nema korišćenja plodova tehnološke revolucije, ali bogatstvo je u raznovrsnosti kultura svih naroda. A jezik naroda u svojoj autentičnosti pokazuje domete te kulture. Na nama je da odbranimo naš srpski jezik i ćirilicu, da bismo pokazali koliko je naše trajanje, ne samo kao istorijskog, već i naroda sa lučonošama pismenosti.

Ne govori se mnogo o nagradi za hemiju, a dodeljena je za fundamentalna istraživanja na razvoju litijum-jonskih baterija. Srbija raspolaže jednim od najbogatijih svetskih nalazišta litijumskog minerala – jadarita. Naš fizikohemičar dr Dejan Ilić, pored drugih priznatih sistema, dao je značajan doprinos razvoju i ovih baterija i produžio njihovo vreme trajanja. Proglašen je tri puta za najuspepšnijeg menadžera i inovatora godine u Nemačkoj. Srbija je propustila mogućnost da postane svetska sila u ovoj oblasti i dala drugima na korišćenje nalazišta jadarita pod uslovima primitivnog kapitalizma.

I na kraju, treba da se osvrnemo na nagradu za medicinu. Laureati su odredili mehanizam kako se aktiviraju ćelije organizma kada se kreće ka velikim visinama, gde je vazduh razređeniji u odnosu na morski nivo i uopšte je precizirana uloga kiseonika za opstanak žive ćelije. Ovi nalazi su dragoceni za sprečavanje izumiranja ćelija u slučajevima moždanog udara ili infarkta srca. Srbija raspolaže prelepim šumovitim planinama sa velikim potencijalom za rekreaciju na čistom vazduhu, te bi trebalo obnoviti planinarska udruženja i zapuštene domove. Sklonimo omladinu od preteranog sedenja pred računarima i uputimo ih da uživaju u lepotama naše Srbije i aktiviraju imunitet.

Dr Zorka Vukmirović,
penzionerka, Tara


Komentari12
55d94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Заврам
Поштована имењако, свака Вам је на месту! Повратак природи је једини и најефикаснији лек за оболелу цивилизацију. А ми у Србији имамо лепота на претек, само не умемо довољно да их ценимо. Све туђе нам је лепше. Користим рачунар, али, никада себи не бих дозволила да постанем собна биљка - "у име савремености и напретка".
Марко из Требиња
Пензоинерке са Таре најдаље виде.
Saša S.
Nobelova nagrada za književnost se dodeljuje od 1901. godine. Лев Николаевич Толсто́й je umro 1910. i nije je dobio. To je apsurdno. Kada bi napravili deset različitih žirija da dodele tu nagradu bez međusobnog komuniciranja - imali bi deset različitih lauerata! Mislim da bi tu nagradu trebalo ukinuti, dovoljne bi bile Nobelove za egzaktne nauke. Nobelovu nagradu za ekonomiju smatram čistom sprdnjom!
Dragan Pik-lon
@Marin,ne treba nikada ukinuti Nobelovu nagradu za knjizevnost.Jer bi svet pored nagrada samo za egzaktne nauke postao autistican.Zavladali bi kompjuteri i roboti.Nema suzivota bez lepe,pisane reci,koja ostaje vecno da zivi i koja ima direktni upliv na buducnost Naroda.Narod bez umetnosti,epova i filozofije nije Narod vec prvobitna zajednica.Sto se tice nagrade za mir,ona je vestacka i ne dodeljuje se u Svetskoj vec u Norveskoj.Trebalo bi joj oduzeti ime Nobela....!
Pikle Draganic
Nagrade su arbitrarne kada dodje do knjizevnosti. Zato jedan Tolstoj je nije dobio, ali Salmon Ruzdi jeste. I onda ljudi citaju Ruzdija kao lektiru, jer je to Nobelovac, ili se proda vise Ruzdijevih knjiga nego dela klasika. I tako neoliberalizam istiskuje tradicionalno u svetu koji se nikada nije ni potrudio da razume nesto drugo od svojih trenutnih potreba i interesa. Nagrade se najcesce daju politicki angazovanim piscima i njihovim delima. Da li takve izdrze test vremena, tesko je reci. Pozz
Preporučujem 22
Marin
...zato sam mišljenja da bi se Nobelova nagrada trebala ograničiti samo na uspjehe u egzaktnim znanostima. Inače, dr. Vukmirović, vrlo poučan članak. Hvala vam.
Иван Грозни
Слажем се. Черчил је на пример добио Нобела за књижевност. Да ли се његова дела читају као што се чита Толстој који није добио награду? Да ли је његово дело предмет проучавања бројних критичара? Да ли је његово дело инспирација за филмове или серије? Колико је магистарских и докторских радова објављено на основу проучавања његовог дела?
Preporučujem 22

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja