utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
OSAM VEKOVA AUTOKEFALNOSTI SPC

Svetitelji najdivniji izdanci pravoslavnog naroda

Poštovani od vernika, potvrđeni čudesima, projavljivani od Boga, dobijali su svoje mesto u crkvenom kalendaru, praznične dane, tropare, kondake, stihire, službe, ikone u domovima i freske u hramovima
Autor: Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomićsubota, 19.10.2019. u 10:27
Мати Ангелина (лево), Плашт кнеза Лазара (Фото Музеј СПЦ/ Александар Радосављевић)

Srpsku crkvu i srpsku državu su stvorili Sveci, a ne političari – zapisao je svojevremeno Sveti Vladika Nikolaj. Primetio je da izražena srpska i slovenska emotivnost, podgrevana vekovnim stradanjem, nije bila podesna za realnu politiku. Sve političke tvorevine Srpskog naroda su kratkoročne, a Srpski Svetitelji su stvarali trajna dela – zaključio je jedan od najvećih posle Svetoga Save.

Svetitelji su najdivniji izdanci svakog pravoslavnog, pa i Srpskog naroda. Ono što istinski i nepobitno znamo o sebi i svom postojanju, znamo od kada smo postali kršteni narod, primivši Sveto Krštenje od Svetih Kirila i Metodija i njihovih učenika. I tako, polako, tiho i neodstupno, kroz istorijski hod od osam vekova, jedan po jedan, projavljivani su Svetitelji Crkve Hristove iz Srpskoga roda. Prethodno poštovani od vernika, višekratno potvrđeni čudesima, projavljivani od Boga, dobijali su svoje mesto u crkvenom kalendaru, praznične dane, tropare, kondake, stihire, službe, ikone u domovima i freske u hramovima. Još u srednjem veku loza Jesejeva je svoj srpski izraz dobila u fresci svetorodne loze Nemanjića od kojih je najlepša ona u Visokim Dečanima u Metohiji iz 1346/7. godine.

Sveti vladari, mučenici i čudotvorci

Počeli smo sa Svetom Petkom, nastavili sa Svetim Jovanom Vladimirom – zetskim kraljem mučenikom pre jednog milenijuma, utvrdili se kroz osam vekova sa ocem, majkom i dva sina – Prepodobnim Simeonom i Anastasijom, Svetim Savom i Prepodobnim Simonom monahom. Posle njih, u Srpski diptih Svetih su upisivani sveti vladari, arhiepiskopi, patrijarsi, mitropoliti, episkopi, sveštenici, monasi i vernici. Jedna vrsta duhovnog podviga je, krajem 14. veka na Kosovu, svoj novi pečat dobila sa Svetim Knezom Lazarem i Kosovskim Mučenicima koji su svoju krv prolili za veru i Otečestvo. Od Cara Lazara do danas se krvlju piše istorija Srpske Crkve i naroda. Imamo i svete despote – Lazareviće i Brankoviće – i svete majke – kneginje, despotice i monahinje. Od Kosova preko Jasenovca i Jadovna do Košara i Paštrika imamo najviše mučenika, ali i takvih Čudotvoraca u najtežim vremenima, poput Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog, Prepodobnih Marka i Petra Koriškog i Svetog Joanikija Devičkog. Danas se, kroz žitija Srba Svetitelja, sagledava i linija naše narodne, državne i crkvene istorije.

Srbljak, neobična knjiga Vekovi i naši svetitelji su nas udostojili jednom od najneobičnijih knjiga i jednom od najneobičnijih pesama na svetu. Prvo je, krajem 15. veka u Pećkoj Patrijaršiji, sastavljen najstariji Srbljak – knjiga sa službama Srpskim Svetiteljima i Svetiteljkama. Knjiga je od tada neprestano dobijala i dobija nove stranice. Prepisivan je i korišćen bezbroj puta za vreme otomanske okupacije, ali i štampan za vreme komunističke vladavine, trudom tadašnjeg Episkopa raško-prizrenskog i potonjeg Patrijarha Srpskog Pavla.

Tri veka posle nastanka Srbljaka, Karlovački Mitropolit Jovan (Đorđević) napisao je najneobičniju crkvenu pesmu – čuvenu i prelepu Stihiru Srpskim prosvetiteljima, svetiteljima, učiteljima, prepodobnima, kraljevima i carevima u kojoj je molitveno nabrojao dotadašnje Srbe Svetitelje. Počeo je sa Svetim Simeonom, a završio sa prepodobnim ocima i čudotvorcima Naumom, Davidom, Gavrilom Lesnovskim, Ilarionom Osogovskim, Jeftimijem i Nestorom. Sasvim razumljivo, u toj divnoj crkvenoj pesmi nisu svi srpski Svetitelji poimenično pomenuti, ali se stihira odnosi na sve Svete iz našeg roda. Naravno, i pre toga je svaki svetitelj imao svoj tropar i kondak kao bogoslužbene himne ispisane i pojane u njihov spomen, ali je Mitropolit Jovan prvi sastavio zajedničku stihiru svim Srbima Svetiteljima.

Kanonizacija Svetog Justina Ćelijskog (Foto SPC)

Nesveti, a sveti u 20. veku

Živeli smo, sve donedavno, u vremenu u kome su mnogi mislili da je na priču sa svetiteljima stavljena tačka, da su oni ostali iza nas u istoriji i predanju i da ih više neće ni biti. Nisu bili retki ni oni koji su mislili da nova vremena nisu kadra da prinesu takve zlatne duhovne plodove. Međutim, potonja, a posebno istorija Srpske Crkve u 20. veku je sve to demantovala. Ugledni crkveni istoričar i prota dr Dušan Kašić je u svojoj knjizi „Pogled u prošlost Srpske Crkve” 1984. godine popisao imena 49 Srba Svetitelja. Ipak, upravo u tom veku, Srpski narod je, kao nikada pre toga, na Nebeski Žrtvenik prineo veliki broj znanih i na zemlji proslavljenih Svetih Božjih ljudi. I mnoge i premnoge, znane i neznane, „nesvete, a Svete”. Najviše je među njima Novomučenika i Sveštenomučenika, pa je pesnik s pravom napisao da „još nijedno Srpče nije mrelo, a da nije nosilo raspelo”. Ustanovljen je i crkveni praznik svih Srba Svetitelja.

Srbi Svetitelji, pre svega, imaju svoje mesto u bogoslužbenom životu u Crkvi, ali su svoje dostojno mesto dobili u „Prologu” Vladike Nikolaja i u „Žitijima Svetih” oca Justina (Popovića). I nije čudo što su dva nova Srpska Svetitelja sastavljači najvažnijih knjiga o svetima. Ipak, ni te stranice nisu zatvorene ni u našem, a ni u drugim pravoslavnim narodima.

Stubovi roda srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor je, tokom prethodnih decenija, likovima Svetih pribrojao Sveštenomučenike Mitropolite dabro-bosanskog Petra, zagrebačkog Dositeja i crnogorsko-primorskog Joanikija, Episkope banjalučkog Platona, gornjokarlovačkog Savu, žičkog Nikolaja i američko-kanadskog Mardarija, dvojicu sveštenomučenika i 40 đaka novomučenika momišićkih, arhimandrite Justina Ćelijskog, Simeona Dajbabskog, Sevastijana Džeksonskog i Stefana Tronoškog, monahe Grigorija Pećkog i Vasilija pekara, kao i Novomučenice Jagliku Adžić iz Pive i Bosiljku Rajičić iz Gnjilana. I, pre toga, Svetog Novomučenika Starca Vukašina, a krajem 20. veka je određeno da se liturgijski proslavljaju Sveti jasenovački i ostali novomučenici koji su pobijeni od hrvatskih ustaša.

Naši Svetitelji su svojim životom služili Bogu i svom narodu, a onda je ta služba produžena. Njihovu ulogu i značaj za Srpski narod je predivno izrazio crkveni pesnik koji ih je video kao „stubove i predstojatelje roda Srpskoga”. Zato im i mi danas, zajedno sa pesnikom, molitveno kličemo da „proseći mir od Boga rodu našemu”, naše Otačastvo uprave pristaništu spasenja, znajući da stranice Srbljaka nisu zatvorene za pravoslavne hrišćane u narednim vekovima Srpske Crkve.


Komentari0
4b98a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja