utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51
RAZGOVOR NEDELjE: GORAN TRIVAN, ministar zaštite životne sredine

Nedopustiva izgradnja MHE u zaštićenim područjima, menjamo zakon

Autor: Jelena Popadićnedelja, 20.10.2019. u 23:30
(Фото Д. Жарковић)

Srbija je od svih zemlja u regionu najsiromašnija autohtonim površinskim vodama, kaže na početku razgovora za „Politiku” ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Zato se postavlja pitanje kakve intervencije su moguće na našim vodotokovima, posebno na rečicama i potocima, recimo, na Staroj planini, dodaje.

– Svaka intervencija na njima je dramatična. To je početak ove priče. S druge strane, pijaća voda je najvažniji resurs na svetu. Već danas postoje zemlje koje se bore s nedostatkom pijaće vode. Za pitku vodu se već vode i vodiće se ratovi u svetu. Nedostatak je sve veći globalni problem, koji će dovesti do porasta broja ekoloških izbeglica – kaže Goran Trivan.

Nakon niza incidenata predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će predložiti Vladi da se zabrani gradnja mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima. Imate li spremna neka rešenje?

Uglavnom su najbolja rešenja koja su u skladu sa životom i prirodnim zakonima. Tako je i s rešenjem problema gradnje mini-hidroelektrana u zaštićenim prirodnim dobrima. Stoga, Zakon o zaštiti prirode mora pod hitno biti promenjen u korist biodiverziteta i zaštićenih prirodnih dobara.

Svojevremeno ste u intervjuu „Politici” izjavili da smo rasprodali naše izvore pijaće vode, zašto je to važno?

Nismo rasprodali, već su oni u zakupu. Država je i dalje njihov vlasnik, to je dobro od opšteg interesa, ali ih je iznajmila određenim entitetima, ko god da je u pitanju, i oni imaju pravo korišćenja. I u tom slučaju sam za neku vrstu revidiranja politike jer nisam siguran da je pametno davati strancima naše izvore.

Ali to je već urađeno i šta dalje?

Sigurno može nešto da se promeni. Već u sledećoj prilici. Iako to nije u nadležnosti ministarstva koje vodim, smatram da imam pravo da o tome govorim. To su prirodni resursi Srbije. Pravna država mora da poštuje akte koje donosi, što znači da ti ugovori moraju da budu ispoštovani. Ali oni će isticati u nekom razumnom roku i mislim da neće biti razloga za njihovo obnavljanje. Trenutno podižemo svest o tome, a do sada niko nije pričao zvanično o toj temi. Otvorili smo čitav niz javnih rasprava o važnim temama iz životne sredine.

Nisu to bile samo javne rasprave, imali smo pravi mali lokalni rat zbog mini-hidrocentrala. Sada je država poručila da izgrađeni objekti u zaštićenim područjima ostaju, a investitorima koji imaju dozvolu, ali nisu izgradili objekat, biće ponuđena naknada odnosno druga lokacija. Da li je moguće tako rešiti ovu situaciju?

Moj stav i stav Ministarstva javnosti je poznat i jasan – izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim područjima je nedopustiva. Sama reč kaže da su zaštićena. To su najvredniji delovi naše prirode u biološkom, hidrološkom, geomorfološkom smislu. Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode biće predloženo rešenje. Sve će biti definisano i veoma je važno da ljudima koji imaju dozvolu ponudimo novu lokaciju. Više puta smo razgovarali s predstavnicima investitora i mislim da postoji dobra volja za tu vrstu rešenja.

Kada očekujete da budu usvojene izmene i dopune zakona?

Biće to u nekom razumnom roku. Nadam se što pre.

Koliko je izgrađeno mini-hidrocentrala u Srbiji?

Ima ih stotinak. Kada su u pitanju zaštićena područja, 18 je izgrađeno, pet je u izgradnji, a još 51 je u planu. U trenutku kada smo mi povukli potpis za izgradnju MHE na Pakleštici tada je počelo klupko da se odmotava. To je bio okidač da stanemo tome na put. Znao sam da neće biti lako jer su u pitanju interesi. S jedne strane imamo građane koji žele na svoj način da održe kvalitet svog života, a s druge strane su investitori. Najveći problem je što važeći zakon dozvoljava gradnju u zaštićenim područjima.

Investitor Dragan Josić iz sela Topli Dol najavljuje tužbu zbog povreda koje su nanete njemu i radnicima. Tvrdi i da vam je pisao tražeći zamenu lokacije, ali da mu nije odgovoreno?

To je svakako u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike. Ali čini se da su investitori zainteresovani za ovu vrstu dogovora. Što se tiče konkretne situacije, razgovaraćemo s akterima i doći ćemo do rešenja. Naša akcija da sačuvamo zaštićena područja traje dve godine, ali važno je da imamo suštinski konsenzus u trenutku kada planiramo zakonske izmene. Nema dileme da su građani na našoj strani, kao i stručne institucije i SANU. Sada je predsednik Aleksandar Vučić to presekao. Hvala mu što je prepoznao da Srbija mora da se zaštiti od loših rešenja. Ipak, naći ćemo način koji će ljudima omogućiti da nastave da se bave svojim biznisom.

Da li ćemo dobiti novi katastar za MHE koji će propisati njihove lokacije?

Hoćemo, na tome intenzivno radi Ministarstvo rudarstva i energetike, samo bi bilo dobro da to bude javno. Važeći katastar je iz 1987. godine i, kako se može i videti u tom dokumentu, nije uzimao u obzir zaštitu životne sredine. Zato je obaveza bila da se povede računa o svakoj lokaciji. Očigledno je da to nije rađeno i morali smo to da presečemo, uprkos otporu nekih ljudi koji su smatrali da MHE mogu da ostanu barem u trećoj zaštićenoj zoni.

Da li ste trpeli pritiske zbog toga?

Na to ne obraćam pažnju. Ja sam jedan od aktera koji učestvuju u borbi za očuvanje životne sredine, a vreme će pokazati sve ostalo. Bez građana, NVO, medija, svih stručnih institucija, na kraju i predsednika, ne bi bilo ovog rezultata. Meni se dogodilo da se sudarim s određenim interesima, ali kada je istina samo jedna, sve ostalo je nevažno. Potpuno je svejedno ko vam radi iza leđa. Srbija je važnija.

Da li je to onda jedan od razloga zbog kojeg tabloidi pominju vaše ime kada pišu ko će da „leti” iz Vlade?

To je vrlo zanimljivo. Naročito motivi. Ipak, potpuno sam opušten. Letenje za mene podrazumeva da radite profesionalno svoj posao i da shvatite da ste tu na privremenom radu. Veoma je važno podsetiti da živimo u jednom od 40 područja najbogatijih biodiverzitetom na svetu. Živimo u malom raju, a toga nismo svesni. Takođe, naš odnos prema njemu je katastrofalan. Voleti i sačuvati Srbiju, da bi naša deca u njoj mogla da žive, jeste najvažnije. Pa i po cenu da letite.

Da li država ulaže dovoljno u očuvanje naše prirode, budući da u narednih 20 godina moramo da uložimo 15 milijardi evra kako bismo postigli evropski standard i zatvorili poglavlje 27?

Optimista sam po tom pitanju. Uspeli smo da podignemo procenat zaštite prirode, a cilj nam je i podizanje svesti o njenom značaju. Preduslov za napredak u ovoj oblasti jeste bolji ekonomski status zemlje. Životna sredina dolazi posle glavnih ekonomskih ulaganja i toga sam svestan, ali strpljivo se borimo za taj trenutak. Kada je Ministarstvo osnovano nije postojao nijedan izrađen projekat za preradu otpadnih voda. Da biste investirali u bilo koji projekat morate da imate papire. Mi smo, paralelno radeći na reviziji strategije i na zakonskim rešenjima, godinu dana potrošili kako bismo utvrdili stanje na terenu i stručno i finansijski pomogli opštinama, koje u najvećem broju nemaju dovoljno administrativnih kapaciteta i para da bi uradile projektno-tehničku dokumentaciju. Stotine miliona dinara su date lokalnim samoupravama za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija, izradu tehničke dokumentacije i pripreme za realizaciju investicionih projekata.

Šta je rezultat svega toga?

Sada imamo 13 spremnih projekata, a sledeće godine će ih biti još 32. Prvi naš cilj je gradnja 359 sistema za preradu otpadnih voda s linijom mulja. To košta oko pet milijardi evra. Oko dve milijarde su nam potrebne za izgradnju 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom. Pored toga i kompanije i preduzeća koja zagađuju moraju da imaju ili izgrade svoje sisteme. Kad su u pitanju veliki projekti spas vidim u javno-privatnom partnerstvu. Nadam se da će se u taj posao, za koji su zainteresovane inostrane, uključiti i naše, domaće kompanije i ovo je trenutak da ih pozovem da učestvuju u tenderima za izgradnju sistema za preradu otpadnih voda ili zbrinjavanja otpada.

Imamo li dovoljno stručnih ljudi ?

Ne. Ministarstvu u ovom trenutku nedostaje 180 ljudi, a stručnjaci nedostaju i opštinama.

Osetili ste ljutnju građana zbog zalaganja da se zabrani uvoz starijih automobila, tačnije onih s euro 3 motorima?

Ne, nisam osetio ljutnju građana. Niko neće građanima da zabrani da voze automobile s euro 3 motorima koje već imaju. Njihovo korišćenje nećemo zabraniti. Postoje automobili stariji od 10 godina s euro 4 motorima, koji su kudikamo bolji. Takođe, još jedna lepa vest je da od 1. januara uvodimo oslobađanje od poreza na upotrebu hibridnih i električnih vozila. Isto tako ćemo u budžetu za sledeću godinu pokušati da obezbedimo subvencije za hibridna i električna vozila.Antrfile

Ulazimo u eru ekološke ideologije

Izabrani ste za jednog od potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu, šta to znači za Srbiju?

Globalno gledano, 40 godina je rađeno i govoreno jedno te isto, a planeta se i dalje zagreva. Očigledno je da moramo da pristupimo pošumljavanju i to je prvi način. Takođe, ranije smo imali inicijativu ka predstavnicima izvršne vlasti, što je pogrešno. Taj pritisak će ubuduće biti usmeren ka vlasnicima multinacionalnih kompanija, što sam ja predložio. I to je prihvaćeno. Cilj je da se ukinu prljave tehnologije i dostupnim učine tzv. čiste tehnologije. Zanimljivo je reći da se niko, globalno gledajući, i nije obraćao najbogatijim i najuticajnijim ljudima sveta. Ali to vreme je prošlo. Vremena za čekanje nema i Srbija je u tome veoma glasna, aktivna i uvažena. Uostalom zakoračili smo planetarno u eru zelene (ekološke) ideologije i cirkularne ekonomije.


Komentari15
cbb96
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Saša
Stop uništavanju prirode ma o čemu se radilo. Stop MHE. Stop jednokratnim papirnim kesama. Šume za kese?
miloš marjanović
Kasno brate
dd
Sta je sa suncevom energijom i energijom vetra. Da li strucnjaci znaju i za tu opciju. Savremeni svet se okrece tom izvoru energije koliko sam ja informisan.
dušan
Matematika je za razliku od politike i ekonomije egzaktna nauka. Ako je voda 1,000 puta teža od vazduha onda je za toliko veća energija koju ima u odnosu na vazduh.I za toliko su elektrane na vodu efikasnije od onih na vetar ! Kad smo 'rešili' pitanje MHE onda je logično da hiljadu puta jače ta logika treba da se primeni i kod vetrenjača-vetroparkova ?!
radovan
sad se ministar javlja oisle Vuciceve izjave.A do juce ga nije bilo sa izjavama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja