nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 20.10.2019. u 23:30 Aleksandra Petrović

Iz budžeta Srbije za pet godina utajeno 462 miliona evra

Prljavi novac u Srbiji najčešće se pere u sektoru nekretnina, bankarstva i igara na sreću
(Фото Пиксабеј)

Najviše prljavog novca u Srbiji potiče od poreskih krivičnih dela, zloupotrebe položaja odgovornog lica i trgovine drogom, a slede zloupotreba službenog položaja i sva dela organizovanog kriminala. Ovaj podatak je rezultat analize vladinog Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji je na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji saopštio Miljko Radisavljević, zamenik republičkog javnog tužioca, raniji dugogodišnji specijalni tužilac za organizovani kriminal.

– Naša radna grupa je identifikovala ukupno 89 krivičnih dela koja imaju u sebi elemenat sticanja protivpravne imovinske koristi – rekao je Radisavljević.

Podaci koje je Koordinaciono telo dobilo od Poreske uprave, poreske policije, tužilaštava i Zavoda za statistiku, pokazali su da je u periodu od 2013. do 2017. godine oštećenje budžeta Srbije po osnovu otkrivenih poreskih krivičnih dela – bilo čak 462 miliona evra. Iznos je i veći kada se saberu za sada još nepotpuni podaci za 2018. godinu.

– Najvažnije i najfrekventnije krivično delo iz ove grupe je poreska utaja. Samo od ovog dela budžet je od 2013. do 2018. godine oštećen za 420 miliona evra. To je frapantan podatak – ocenio je Radisavljević.

Analizirajući pokrenute krivične postupke za pranje novca, došao je do podatka da je u dve trećine slučajeva izvor prljavog novca bila „zloupotreba položaja odgovornog lica”.

– Ovo delo je izvršilo 16 organizovanih kriminalnih grupa sa 80 učinilaca. Otkrivena je protivpravna imovinska korist u iznosu više od 46 miliona evra. Kroz mere zabrane raspolaganja imovinom, privremeno je oduzeto 4,5 miliona evra, a trajno više od 6,5 miliona – rekao je tužilac.

Predmeti trgovine drogom čine čak 18 odsto svih istraga, kazao je Radisavljević.

– Prema podacima MUP-a Srbije, od 2013. do 2017. godine, zaplenjeni su opijati u vrednosti više od 25 milion evra. Radeći analizu kolika bi se protivpravna imovinska korist ostvarila prodajom ovih narkotika, došli smo do podatka da je reč o cifri od 168 miliona evra. Govorimo samo o otkrivenim krivičnim delima, a pitamo se koliko je ovih dela izvršeno, a nije otkriveno – rekao je Miljko Radisavljević.

Kada je reč o zloupotrebi službenog položaja, izvršioci su uglavnom oni koji rade u javnim preduzećima i državnim organima. Veliki deo njih ulazi u kategoriju funkcionera koji imaju zakonsku obavezu da transparentno prijavljuju svoju imovinu i prihode.

– Ako kažem da su neki od njih deo koruptivnih šema i ako neki od njih stiču protivpravnu imovinsku korist koja se dovodi u vezu s njihovom funkcijom, onda je jasno da ovi ljudi imaju veliku potrebu da prikriju nelegalne prihode – rekao je tužilac.

Jedna četvrtina svih pokrenutih postupaka za pranje novca odnosi se na novac iz krivičnih dela organizovanog kriminala. U srednjem stepenu rizika su krijumčarenje ljudi i nedozvoljen prelazak državne granice, zatim nedozvoljena trgovina, trgovina uticajem i primanje mita.

– Ukupan iznos imovinske koristi u ovim krivičnih delima, zbog kojih je pokrenut postupak za pranje novca, iznosi 57 miliona evra. Od toga se 46 miliona evra odnosi na zloupotrebu položaja odgovornog lica, što je gotovo 82 odsto. Utvrdili smo da se prljavi novac u Srbiji najčešće pere u sektoru nekretnina, bankarstva i igara na sreću, a da su najmanje izloženi osiguravajuća društva i penzijski fondovi – rekao je Miljko Radisavljević.

Smatra da srpsko pravosuđe ima potencijal da vodi ozbiljne postupke za pranje novca, ali da je za taj posao potreban zajednički rad više državnih organa, koji ne smeju da budu „zaleđeni” i „zarobljeni” u okvirima svojih institucija.

– Ako je verovati podacima NALED-a, procenat sive ekonomije u Srbiji iznosi oko 30 odsto. Ako je naš BDP na nivou od 36 do 40 milijardi evra, da li to znači da je u sivoj zoni svake godine najmanje 12 milijardi evra? Ako želimo da napravimo iskorake i da stabilizujemo čitav finansijski i privredni sistem, mislim da su ovo podaci koji su više nego alarmantni i traže našu reakciju – naglasio je Radisavljević.

Problem pranja novca je svetski fenomen kome sve ozbiljne zemlje odgovorno pristupaju, istakao je tužilac i na kraju naveo još jedan zabrinjavajući podatak  – da se između tri i pet procenata ukupnog bruto društvenog proizvoda nalazi u sivoj zoni, što znači da se svake godine u svetu u procesu pranja nađe više od hiljadu i po milijardi evra.

Predmeti pranja novca – prioritet za sve sudove

Vrhovni kasacioni sud izdao je uputstvo svim sudovima da se predmeti pranja novca smatraju prioritetnim u rešavanju. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca, VKS ima obavezu da dostavlja statističke podatke i izveštaje u vezi s predmetima pranja novca i onim krivičnim delima kojima je stečena nezakonita imovinska korist.

– VKS ne može da preporučuje sankcije koje se izriču za pranje novca, ali na osnovu preporuka EU i konvencija – pranje novca koje ima veze s organizovanim kriminalom, korupcijom, korupcijom javnih i državnih službenika, mora da bude tretirano tako da kazne budu primerene težini društvene opasnosti tog krivičnog dela – rekla je sudija VKS Radmila Dragičević Dičić, koja je na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji vodila okrugli sto o borbi protiv pranja novca.

Komеntari6
050c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Михаиловић
Ако се свему дода да највеће пљачке чини сама држава, онда је чудо да смо у привредном расту на само -11%, док су сви други у дебелом плусу, осим још БиХ -1%. Држава пљачка породиље, 20 милијарди динара 2018.г, пензионере, годишње 60 милијарди дин, ослобађа и по милијарду и више евра дуга ЈП,.. па је разумљиво да смо у односу на ЕУ у супротном смеру и да смо једна од најлошије правно организованих држава на свету, где није чудно да је власт спремна и на капитулацију и поклањање државе мафији.
Вујица
Коју год меру да преузме држава,а мора тоучинити,касни много година.Сви ти који су утаили и опрали новац,ако им се и наплати утајени порез и одузме имовина,уопште неће то ни осетити,јер су годинама стицали добит.Једино ригорозне затворске казне могу ублажити даље злоупотрбе.При томе нетрба заборавити и испитати имовину ближе и даље родбине као ,јер су овакви манипуланти у томе врло вешти...Још само да кажем да треба испитати и процесуирати све оне који су у локалним самоуправа и држави омогућили
nejasno
Kako "utajeno"? Šta znači taj izraz? Pokradeno? Nestalo? Izneto iz zemlje? Nije nam jasno.
Миланм
У предизборним обећањима пре скоро 8 година, врх СНСа обећавао је да ће за јавне набавке кроз које прође 12 милијарди евра годишње, а највећи део иде за јавна предузећа, да ће у том сегменту да се уведе ригорозна контрола и неки супер софтвер из Ј.Кореје који указује на крађу у јавним набавкама, од тога не би ништа а само 10% јавних набавки је 1,2 милијарде евра годишње (реалније је 20%). Једноставно је направити софтвер који показује да ли је цена претерана, нема интереса.
Игор Г.
Највише се лаже у лову и предизборним кампањама.
Milos miokovic
...... eeeee'i onda cekajte da u SRB pobede zeleni kao u CH, to sebi nemojte dozvoliti.......

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja