Prethodnici današnjih taksija bili su fijakeri. Prvi fijakeri po „evropskom izgledu” na beogradskim ulicama pojavili su se posle Srpsko-turskog rata. A da je i tada bilo Beograđana nezadovoljnih njihovim uslugama, potvrđuje pismo izvesnog Mihajla R. Barjaktarevića, od 3. jula 1889. godine:

„Upravi varoši Beograda

Juče oko 6 sati po podne, uzeo sam fijaker Br. 59 i seo sa još dva druga da nas u vinograd vozi. Fijaker sam uzeo kod Vojne akademije i vozio nas je do iza fabrike monopola duvana, do mesta gde se sada podiže fabrika za ’žigice’. Za vreme vožnje koja je trajala 4-5 minuta, kočijaš je jurio tako da umalo nije polomio i kola i nas. Kada smo došli do rečenog mesta, umesto da nas vozi levo drumom kuda smo hteli u vinograd, on je jednako jurio dalje putem koji vodi Obrenovcu. Na moje opomene da stane, on je jednako jurio dalje putem vičući ’Sad je radikalna vlada, sad ja vozim kako ja hoću a ne kako gospoda hoće’. Na to mi smo poiskakali iz kola, a on je stao i tražio nam je za vožnju tri dinara, što sam mu odmah i platio.

Ovaj fijakerista je bio mrtav pijan, psovao nas je najpogrdnijim rečima, odvezao nas kud nismo hteli i za 4-5 minuta po njegovom ćefu i vožnje tri dinara naplatio.

Dostavljajući ovu neurednost fijakeriste Upravi, čast mi je zamoliti da ga na odgovor uzme i za ovo nedelo zakonskoj kazni podvrgne.”

Uprava varoši je dotičnog kaznila i donela je 1889. godine naredbu na vožnju fijakera. Prema tim naredbama „fijakeristi su morali da imaju uverenje o primenjivanju propisane takse za vožnju, istaknute numere fijakera pričvršćene na propisanom mestu, kao i da u redu, jedan za drugim, stoje na fijakerskim stanicama i uljudno se obraćaju onima koji traže vožnju, a nikako da ih silom vuku u fijaker, posebno da vode računa da se ne vozi velikom brzinom, niti najvećim kasom i da se drže desnom stranom ulice – kako bi se svakojake nesreće izbegle”.

Slobodan T. Petrović,
Kladovo