petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Nerazumno istrajavanje u sukobu

ponedeljak, 21.10.2019. u 15:06
(Драган Стојановић)

Sve češće se čuju glasovi da glavna tema i meta Drugog svetskog rata zapravo nije ni bio fašizam i nacizam, već preraspodela uticaja i svetskih prirodnih bogatstava. Čim je Nemačka u mirnim uslovima učvrstila svoju poziciju, krenula je u reviziju povoda i uzroka za oba svetska rata. Po modelu da pobednici pišu istoriju. Ostali se nisu suprotstavili, a mi smo u svemu tome prošli vrlo loše. Nije nam bio dovoljan taj spoljni pritisak, već smo otvorili i pitanje uloge četnika i partizana. I to sa takvom isključivošću da to već poprima obrise kolektivne sramote. Umesto da se pošlo od činjenice da su to u početku bila dva antifašistička patriotska pokreta, koja su se sve više udaljavala, te da treba postaviti pitanje zašto su se udaljili i onda hladne glave zajedno razmotriti dalji tok do kraja rata.

Za mene je očigledno da je razlaz četničkog i partizanskog rukovodstva nastao oko ideje o državnom uređenju nakon završetka rata. Paradoks je da su zapadne kapitalističke i demokratske zemlje prednost dale boljševičkom rukovodstvu, ali vođe partizanskog pokreta su se veštije uklopile u razvoj situacije i saglasnost velikih sila o odnosima neposredno po okončanju rata. Mnogo toga što je usledilo po okončanju rata ne služi na čast novouspostavljenoj vlasti. Uz velike žrtve nešto kasnije društvo je krenulo napred, životni uslovili su se popravili, optimizam je bio očigledan i osnovan. A onda je počelo posrtanje, jer uspostavljeni sistem nije bio održiv; očigledno je imao sistemsku grešku. U kući sa mnogo braće i polubraće zavladala je, ili bolje rečeno, obnovila se nesloga uočena neposredno posle ujedinjenja 1918. Uz velike žrtve, svako je otišao na svoju stranu u svoju novu slobodu, samostalnost i suverenitet. Od onoga za šta se zalagalo rukovodstvo četničkog pokreta opstalo je višestranačje i privatna svojina. Od ideja za koje se zalagalo partizansko rukovodstvo nije opstalo ništa.

Posle rata, novouspostavljena vlast je deklaracijom zabranila povratak članovima dinastije Karađorđević, ali je ustoličila Tita kao suverena. Jer, šta je drugo Tito bio kao doživotni predsednik, nego kralj bez prava porodičnog nasleđivanja? Osetili smo, a možemo i izračunati koliko nas je koštala ta avantura i ponovno uspostavljanje starog sistema. I taj sistem je pun problema i protivrečnosti u celom svetu, ali funkcioniše. Videli smo, pri obeležavanju godišnjica vezanih za Prvi i Drugi svetski rat, koliko cene nas i naš doprinos pobedi. Videli smo to i u vreme sukoba i raspada SFRJ, vidimo i po njihovom stavu u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Sve smo videli i sve znamo, pa je naše sukobljavanje oko pitanja partizana i četnika luksuz koji vodi u propast.

Uz poštovanje svih žrtava, i od stranih okupatora i iz međusobnih satiranja, vreme je da to prepustimo mirnim raspravama. I da sve snage udružimo u popravljanje stanja u kojem se nalazimo.

Cvijetin Mihajlović,
Subotica


Komentari23
a35c0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neodrživost socijalizma
Socijalizam je po definiciji neodrživ jer se gradi na lažnom obećanju o lagodnim životu bez rada. To je naravno privlačno za "narodne mase" jer ko ne bi voleo lagodan život bez rada. Iskreno govoreći, kada bi to bilo moguće, i ja bih bio za to. Prosvećeni ljudi su svesni da to nije moguće i odbacuju te lažne ideologije. Neprosvećeni ljudi su u Rusiji a kasnije i nekim drugim zemljama naseli na ovu šarenu lažu i u praksi su dokazali ono što je trebalo unapred da shvate: NEMA HLEBA BEZ MOTIKE.
Леон Давидович
Ово све не одговара истини. У истим земљама ( не поредим их са западним) далеко се више радило у доба социјализма него у доба капитализма. СССР је пре Другог светског рата имао највећу стопу раста економије, слично Намачкој ( у западном свету). А тек колико је рада требало уложити да се обнови оно што је порушено у Другом светском рату. Ко зна колико је само жена радило као грађевински радници на грађевинама итд. У Југославији се исто тако далеко више радило , јер данас се нема где радити.
Preporučujem 2
dzordz
sa rezervom uzimam dijagnozu o socijalizmu `А онда је почело посртање, јер успостављени систем није био одржив; `. pa se pitam sta je ovo danas? i zasto bi ovo bilo odrzivo i za koga? ne verujem da g.c.mihajlovic ima odgovor kakva ce biti srbija za 10 ili 25 godina? i sta kad bude? ko ce mu onda biti kriv?
ВлаДо
"Успостављени систем није био одржив" зато што га је Карл Маркс и створио као неодржив и самоуништив.Карл Маркс је био ,не заборавимо то,водећи економски теоретичар Немачке и капиталистичке Европе у време буђења Русије и преображаја исте из феудалне у моћну капиталистичку и индустријску силу.То је требало спречити лансирањем октобарске револуције и комунизма у Русију.Стигла је наруџба и Маркс се дао на дело.Он није био по убеђењу и уверењу ни комуниста ни "марксиста" него по наруџбини.
Dragomir Olujić Oluja
Karl Marks je umro 1883, "buđenje" feudalne Rusije je počelo desetak godina kasnije, Ruska revolucija je počela 1905.
Preporučujem 2
Леон Давидович
Срби су на просторима Србије и НДХ дигли устанак негде организовано, а негде стихијски, а циљ је био један борба против окупатора. У НДХ имамо називе герилци, четници, партизани, у Србији имамо и пример четничких одреда под командом Мартиновића и Зечевића који касније када су видели опструкцију борбе код Дражиних снага, прелазе партизанима. Постојали су и добровољачки одреди у НОП-у, а свима у НОП-у до краја је остала борба против окупатора као циљ и по томе се разликују од друге стране.
Matko
Nije "nerazumno istrajavanje na sukobu", nego je nemoralno i nerazumno tvrditi da je "razlaz nastao oko ideje o državnom uređenju nakon rata"!? Jer, ako je i bilo razmatranja takve ideje, to se moglo desiti 1944-te, nikako 1941-ve. Ali je jasno šta je autor članka pokušao sa ovakvom gimnastikom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja