utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
DOSIJE: ŠTA JE OSTALO OD PROCESA PROŠIRENjA EU

Čekajući briselskog Godoa

Francuska rampa za otvaranje pristupnih pregovora s Evropskom unijom Severnoj Makedoniji posredna je poruka Srbiji i Crnoj Gori, koje se nadaju da će uspeti da se 2025. godine pridruže evropskom klubu
Autor: Milenko Pešićponedeljak, 21.10.2019. u 22:55
Драган Стојановић

Posle vesti iz Brisela da od otvaranja pregovora s EU i dalje nema ništa, Zoran Zaev i Edi Rama bi telefonski razgovor mogli da započnu replikama glavnih junaka iz drame „Čekajući Godoa”:

Vladimir: Šta ćemo sad da radimo?

Estragon: Čekaćemo.

Vladimir: Jest, ali dok čekamo?

Estragon: Eto vidiš, ipak smo malo utucali vreme.

Vladimir: Jest, ali sad bi trebalo da pronađemo nešto drugo...

Ali, politička predstava apsurda o proširivanju Unije na Zapadni Balkan prevazilazi i maštu Semjuela Beketa. Više nije ni gorkosmešna koliko bolno otrežnjujuća. A šta sve Skoplje nije uradilo da bi odškrinulo evropsku kapiju. Posle višedecenijskog spora s Grčkom BJRM je promenila ime u Severnu Makedoniju, „federalizovala” državu zbog Albanaca, a u decembru ulazi i u NATO. 

Kada je u pitanju Albanija, Emanuel Makron pozdravlja napore na unapređenju vladavine prava i demokratskih standarda koje čini ova zemlja, ali ima ključnu primedbu zbog koje smatra da Tirana ne može da otvori pregovore: „Kako da objasnim francuskim građanima da su među hiljadama i hiljadama tražilaca azila drugi po broju Albanci.”

Ova francuska „rampa”, uz asistenciju Holandije i Danske, i posredna je poruka Srbiji i Crnoj Gori, koje su već duboko zagazile u pregovore uz nadu da će uspeti da se 2025. pridruže evropskom klubu. Zato briselski portal „Politiko” otvoreno pita: „Zašto biste verovali obećanjima EU i, štaviše, naročito ako su ih dali lideri EU”, prenoseći „tviter” poruku Aleksandra Vučića: „Ja sam bio prisutan kad je Federika Mogerini Zoranu Zaevu obećala da će, čim se reši pitanje imena, do kraja godine biti pokrenuti pregovori. To se nije dogodilo i neće se dogoditi.

A šta mi možemo očekivati kad je u pitanju Kosovo?”

To što EU bez saglasnosti Francuske nije uspela da donese odluku o otvaranju pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ipak, nije neočekivana vest. Ovo je treći put u 16 meseci da se odlaže ova odluka, iako Evropska komisija i većina članica EU smatraju da su i Severna Makedonija i Albanija ispunile sve neophodne kriterijume.

Neko će reći da je proces proširenja EU zapravo prva žrtva bregzita. Posle velikog širenja na istok, kada je u EU 2004. godine primljeno deset zemalja, došlo je do zamora uprkos velikim obećanjima. Uoči početka globalne ekonomske krize, 2007. godine, Rumunija i Bugarska su, iako nespremne, iz geopolitičkih razloga ugurane u evroblok. Hrvatska je tu rampu, uz lobiranje Austrije, preskočila 2013, mada je imala nerešen granični spor sa Slovenijom i stavljane su joj ozbiljne primedbe na položaj Srba. Ubrzo je počela izbeglička kriza, a kao reakcija krenuo je pohod populističkih evroskeptičnih snaga kojima je bilo dosta liberalnog „briselskog inženjeringa”. I, kao vrhunac, peta ekonomija sveta, Velika Britanija, odlučila je da napusti EU.

Ipak, otkako je izabran za predsednika 2017. Makron je zauzeo stav da je proširenje nemoguće bez unutrašnjih reformi EU. I godinu dana kasnije, na samitu u Sofiji u prisustvu lidera sa Zapadnog Balkana, jasno je poručio da prvo ide produbljivanje Unije pa tek onda proširenje.

Uoči priprema za sadašnji samit EU u Briselu, Francuzi su izašli sa svojim uslovima za Tiranu i Skoplje. Prema njima, nema otvaranja pristupnih pregovora dok se ne usvoji nova metodologija u tom procesu. Na ministarskom sastanku u Luksemburgu kružila je jedna francuska beleška u kojoj se kaže da je trenutni okvir predugačak i isuviše komplikovan, te da treba promeniti pristup, jer se aktuelni ne podudara s realnom situacijom u zemljama koje pregovaraju. Šta tačno promena metodologije znači, još nije jasno.

Sudeći po onome što je diplomatskim kanalima procurilo, Pariz hoće da proces pristupanja bude što konkretniji, ali i reverzibilan, zavisno od primene reformi, posebno u vladavini prava. Zato prema francuskom zahtevu odluku o Severnoj Makedoniji i Albaniji treba odložiti za 2020. godinu, i prvenstveno se posvetiti reformi proširenja.

U ovom trenutku nema odgovora na pitanje da li će nova metodologija biti primenjena i na Srbiju i Crnu Goru. Beograd je od 2014, kada je stupio u pristupne pregovore s EU, od 35 poglavlja otvorio 17 i privremeno zatvorio dva.

Kada je u pitanju metodologija za pristupne pregovore ona se menjala onako kako se razvijala i EU. Evropski savet je na sastanku u Kopenhagenu 1993. godine utanačio kriterijume za pristupanje novih članica. Pregovori o pristupanju se svode na uslove i rokove u kojima zemlje kandidati treba da u svoje zakonike uvrste više od 90.000 stranica evropskih pravila, u evropskom žargonu poznatijih kao „Acquis communitaire” (francuski izraz za usvojenu legislativu).

Da bi se olakšale političke, ekonomske i pravne reforme, višegodišnji put pridruživanja potencijalnih članica je podeljen po poglavljima.

Ali ovi kopenhaški uslovi, dopunjeni na sastanku u Madridu 1995. godine, iznedrili su u početku 31 poglavlje. Pod tim uslovima je deset zemalja centralne i istočne Evrope pristupilo EU 2004. godine. I Bugarska i Rumunija su morale da otvore i zatvore 31 poglavlje pre nego što su primljene 2007. godine.

Poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) nova su na spisku. Uvedena su kad su otvoreni pregovori s Hrvatskom. Prethodno je to bilo samo jedno poglavlje za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova.

Države koje su ranije pristupale EU imale su poglavlje pod nazivom Ostala pitanja, s tim što ono nije uvek bilo, kao danas, poglavlje 35 jer je broj poglavlja ranije bio manji. Za Srbiju je poglavlje 35, koje je otvorila u decembru 2015, najteže. Ono je zapravo ključ našeg napretka ka EU, jer se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Mada se od Srbije ne traži direktno ni indirektno priznavanje Kosova (pet zemalja EU nije priznalo Prištinu), ono se stalno očekuje, barem od najmoćnijih zemalja Unije.

Iako iz Brisela stalno proveravaju kako smo ispunili domaće zadatke u prilagođavanju EU propisa, odluka o proširenju je politička. Ono što je važilo za Kipar (severni deo koji je Turska okupirala 1974. godine i dalje je van EU) ne važi za Srbiju. Evropski emisari koji nas požuruju da razrešimo problem s Prištinom stalno nam govore da EU ne želi da uveze još „jedan Kipar”, zemlju s nerešenim konfliktom i granicama.

Zato je veliko pitanje da li će francuski uslovi biti poslednji „priručnik” za zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU.

Turska se udaljava od EU

U oktobru se navršava 60 godina otkako je Turska podnela zahtev za prijem u evropsku zajednicu i 14 godina od početka njenih pregovora s EU. U ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o zemljama u procesu pridruživanja ocenjeno je da se Turska udaljava od Unije. Glavna poruka Junkerove „evropske vlade” glasi da je u Turskoj došlo do pogoršanja uslova u sudovima, zatvorima i ekonomiji.

Iako se Ankara i dalje smatra za bliskog saveznika na polju bezbednosti, turska kandidatura za pridruživanje Uniji je zamrznuta zbog „daljih ozbiljnih nazadovanja” na polju ljudskih prava, nezavisnosti sudstva i stabilne ekonomske politike, navela je EK. Zaključak izveštaja je da je Turska nastavila da se udaljava od Evropske unije i da su pregovori EU i Turske „efektivno stigli do zastoja”.


Komentari9
a8f81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Иван Грозни
Мислим да су одавно прошла времена када је чланство некој земљи у ЕУ могло помоћи да дође до преображаја економије и друштва. Последњи воз су ухватиле земље као што су Грчка, Португал, Шпанија и Ирска.
Vesa D
.ako jedna kolonijalna sila GB nije se mogla dokazati u eu da sa malo rada dobro zive .kako onda ove kolonije ukljucujuci i Srbiju ce imati ikakve sanse za napredak u zajednici naprednih/tzv zemlje EU ..Otuda treba napraviti jos jednu EU 2 nd /balkanskih i zemalja na istim osnovam slobodnog protoka kapitala i radne snage pre svega na podizanju zivotnog standarda gradjana ekonomskog povezivanja sa amerikom kinom i rusijom indijom turskom itd ..Jedini izbor da se izbegne golgota zvana PUT ZA EU
Aleks
Oni koji zele da ode otici ce bila Srbija u EU ili ne. Za one koji zele da ostanu bolje je da Srbije ne bude EU, ali u dobrim odnosima sa istom. Fokus na biznis, a Kosovo i EU neka malo sidju sa dnevne scene.
феликс1956
Одлична анализа стања на данашњим евро-просторима. Досад би и последњем, глупом врапцу требало бити јасно да је ЕУ у фази почетка распада. Неколико дана пре формалног приступа Хрватске у ЕУ, неки бечки листови су објавили текстове под насловом: Проблематично дете укрцава се на ТИТАНИК!...време ће показати своје.
Hmbert
Situacija je jasna. EU ne zeli Srbiju. Da li je to zbog ovih ili onih razloga nije bitno. Ne treba se ljutiti niti inatiti prema bilo kome. Imajmo dobre odnose sa svima od kojih mozemo imati koristi. Ne ulaziti ni u kakve saveze, ni na istoku ni na zapadu. Ono sto je najbitnije je da krenemo od sebe, da promenimo odnos prema sebi, prema sugradjanima, prema prirodi Srbije. Moramo se okrenuti ekonimiji i biznisu. Neka to bude glavna tema, Kosovo, EU i ostalo neka sada malo saceka. Znam, Srbija nije Norveska, Singapur, Svajcarska, ali moze biti neka nova Srbija. Srbija na koju cemo biti ponosni i koja ce da napreduje na svoj jednistveni nacin.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja