četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Nema pametnih gradova bez pametnih građana

Autor: Darko Pejovićponedeljak, 21.10.2019. u 19:29
(Фотографије Пиксабеј)

Gužva, zagađenje, buka, saobraćajni haos, stres... Rešenje asocijacije je grad. Zadatak i nije bio naročito težak.

Harmonija, racionalna uprava, zelenilo, energetska efikasnost, bezbednost... Odgovor je – pametan grad. Ovo pitanje je očigledno teže i zahteva više „mozganja” – baš kao i razumevanje i primena koncepta pametnog grada (Smart City).

Efikasno upravljanje urbanim zajednicama već danas je nezamislivo bez oslanjanja na informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). U perspektivi, takvo novo ustrojstvo je pitanje opstanka gradova, bez obzira na veličinu i broj stanovnika. Nevolja je, ali i kreativni izazov, što ne postoji opšti model „opamećivanja”. Da parafraziramo Tolstoja, svaki pametan grad je pametan na svoj način...

– Iskustava lidera u urbanoj transformaciji pokazuju da za početak treba formirati centralnu kancelariju za pametan grad. Tu se ulivaju predlozi, rađaju inicijative, osmišljava strategija, koordinira ostvarenje zamisli – kaže za „Politiku” prof. dr Borislav Stojkov, član Akademije inženjerskih nauka Srbije i predsednik AINS-ovog Odbora za gradove Srbije u budućnosti.

Vrlo je bitno da se „pogodi” s projektima prvencima: ukoliko se pokažu kao efikasni i pouzdani, afirmisaće čitav IKT koncept. U protivnom, opamećivanje će se ogaditi građanima ako odjednom počnu da stižu greškom uvećani komunalni računi. Ili ako sistem za očitavanje zagađenja „zariba” na svakih nedelju-dve. Ili ako snimci bezbednosnih kamera svako malo procure iz sistema i završe u tabloidima...

Zato je, ističe prof. Stojkov, bitno definisati prioritetne ciljeve. Negde će to biti saobraćaj, drugde zagađenje, u nekom trećem gradu energetika, ozelenjavanje, odvoženje smeća, snabdevanje vodom, video-sistem za nadzor...

– Važno je da se kroz servise i platforme za komunikaciju obezbedi učešće građana u odlučivanju, jer oni najbolje znaju koje su im primarne potrebe i najveći problemi. Zatim, u taj proces uključiti stručnjake i naučnu zajednicu. Nužno je da se primenjena tehnološka rešenja prate kroz utvrđene parametre, kako bi mogla da se dorađuju ili koriguju, u sadejstvu sa svima koji su učestvovali u odlučivanju – ističe profesor Stojkov.

Ovakav pristup znatno olakšava posao gradskoj upravi, jer je spasava od iskušenja da odluke donosi „odoka”, praveći tako veću štetu nego korist, čak i ako su namere bile najbolje. Transparentno i široko utemeljeno donošenje odluka, ističe naš sagovornik, brana je i pred često nametljivim i komercijalno motivisanijim proizvođačima IKT opreme. Njima se moraju postaviti jasno definisani zahtevi, a ne da se prihvataju gotova rešenja, za koja će naravno tvrditi da su najbolja i „bogom dana”.

– U Srbiji se pojedini segmenti pametnog grada primenjuju u većim urbanim centrima, ali još nigde to nije postavljeno kao zaokruženi sistem. Najdalje se otišlo u Novom Sadu, na tom putu su i Beograd i Niš, značajne korake su učinile i neke manje sredine, poput Inđije. Još mnogo mora da se radi na obuci gradske administracije za primenu IKT rešenja, a smatram i da bi lokalne samouprave trebalo da više koriste savetodavne kapacitete domaće stručne i naučne zajednice – mišljenja je profesor Stojkov.

On posebno naglašava važnost edukacije stanovništva za korišćenje novih tehnologija, jer bez pametnih građana nema ni pametnog grada.

– Ako obrazovni segment izostane, deo žitelja gradova će se osećati izopšteno. Oni će sve te novine doživljavati kao nešto strano i nametnuto – upozorava naš sagovornik, dodajući da koncept humanog grada ne sme da poklekne pred zahuktalim tehnološkim rastom. Upravo to će i biti tema međunarodnog naučnog skupa koji se u organizaciji AINS-a održava u Beogradu 24. i 25. oktobra.

– Svrha pametnog grada je kvalitetan život za sve njegove žitelje, a ne samo za obrazovanu ili bogatu elitu. Osim te segregacije, opasnost je i da tehnologija ukalupi život u gradovima. A gradovi bez šarolikosti prestaju da budu naseobine s dušom i postaju mašine, u kojima su ljudi svedeni na šrafove – zaključuje prof dr Borislav Stojkov. 

Korejski IKT „Diznilend”

Idealni grad budućnosti je moguć samo ako nema – istoriju urbanih problema. Potvrda ove teze je „prepametni” grad Songdo u Južnoj Koreji, koji je iz temelja građen na tehnologiji kompanije CISCO, svetskog IT lidera. Sve zgrade imaju specijalna prozorska stakla i duple fasade s ventilacijom. Otpadne vode i kišnica se prerađuje i koristi za zalivanje zelenih površina. Komunalni otpad se iz svih zgrada na reciklažu otprema mrežom podzemnih cevovoda.

Regulisanje saobraćaja uz pomoć svih IKT čudesa je priča za sebe, kao i najnapredniji sistem javnog prevoza, baziran na elektrovozilima. Umreženi kompjuterski sistem omogućava da od kuće posredstvom interneta komunicirate s nastavnicima svoje dece, konsultuje lekara ili pribavite bilo koji dokument i informaciju iz domena javne uprave. Stanovi su opremljeni i bezbednosnim senzorima koji će registrovati ako padnete na pod i odmah alarmirati hitnu pomoć...


Komentari2
3a1d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
U Srbiji svi pametni,a gluposti na svakom koraku...??
moze ali ne mora
"...Да парафразирамо Толстоја, сваки паметан град је паметан на свој начин..." Parafraza je netacna jer je svaki glupi grad glup na svoj nacin a svi pametni gradovi su pametni na isti nacin. I prof. dr. je svoju teoretsku salatu na kraju zacinio farsom....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja