ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Sve zamršeniji odnosi među pravoslavnim crkvama

Atinski arhiepiskop na liturgiji je među poglavarima autokefalnih pravoslavnih crkava pomenuo i Ukrajinca Epifanija Dumenka, što je izazvalo reakciju iz srpske crkve u kojoj se ponavlja da njega smatraju raskolnikom
Autor: Jelena Čalijautorak, 22.10.2019. u 22:55
Ар­хи­е­пи­скоп Је­ро­ним, по­гла­вар грч­ке цр­кве (Фото EPA/Aris Мessinis)

Odluka grčkog Svetog arhijerejskog sinoda da prizna autokefalnost „Pravoslavne crkve Ukrajine” (PCU), više nije samo formalnost: praktično je u delo sproveo arhiepiskop atinski Jeronim koji je na liturgiji ovog vikenda pominjao među patrijarsima pomesnih pravoslavnih crkava i Epifanija Dumenka, poglavara PCU – za deo pravoslavnog sveta još uvek raskolnika.

Za vaseljenskog patrijarha stav grčkog Sinoda da nema prepreka da se prizna autokefalnost PCU predstavlja put ka uspostavljanju jedinstva među pravoslavnim crkvama, dok za Moskvu znači upravo suprotno: produbljivanje jaza među njima. Između ta dva oprečna stava, nalazi se ostalih 12 pomesnih pravoslavnih crkava. Javnost ih je odavno podelila na „jelinske“ i „slovenske”, iako je jedina koja je i zvanično stala na nečiju stranu, i to odnedavno, Grčka pravoslavna crkva, koja je podržala Carigrad, ali ne bez unutrašnjih podeljenosti i protivljenja pojedinih episkopa takvoj odluci.

Ruska pravoslavna crkva, koja je prekinula kanonsko opštenje sa Carigradom, i pre subotnje liturgije koju su u Solunu služili vaseljenski patrijarh Vartolomej i arhiepiskop atinski Jeronim, najavila je konkretne odgovore na odluku grčke sabraće – neće biti zajedničkih liturgija sa onim koji saslužuju sa PCU. Takođe,  Sinod ruske crkve dao je ovlašćenje patrijarhu Kirilu da ne pominje prilikom bogosluženja poglavara grčke crkve ako on počne na liturgijama da pominje Epifanija Dumenka.

Pomalo preteći i oštro, samo dan posle liturgije u Solunu, oglasio se i portparol Srpske pravoslavne crkve, episkop bački Irinej i ponovio da saborski stav ostaje neizmenjen: „Nepokajane ukrajinske raskolnike ne priznajemo ni za pripadnike Crkve, a kamoli za normalnu autokefalnu Pravoslavnu crkvu”. Liturgijom na kojoj je Epifanije Dumenko pominjan  kao jedan od poglavara autokefalnih pravoslavnih crkava, atinski arhiepiskop praktično je priznao PCU, navodi se u saopštenju episkopa bačkog Irineja.

– Ovaj postupak je poslednji korak pred ambisom još dubljeg i opasnijeg raskola u vaseljenskom pravoslavlju. Jer, kao što je Sveti sinod Moskovske patrijaršije već zvanično saopštio, priznavanje ukrajinskih raskolnika kao Crkve od Atine imaće za posledicu brisanje imena arhiepiskopa atinskog iz diptihâ  Ruske pravoslavne crkve i prekid opštenja sa svim arhijerejima Grčke pravoslavne crkve koji budu sasluživali sa raskolnicima iz Ukrajine – navodi vladika bački.

On dodaje da još nije kasno da se poglavar grčke crkve zaustavi i spreči produbljivanje raskola u pravoslavnoj crkvi.

– Ako se ne trgne u poslednji čas, arhiepiskop Jeronim će podeliti odgovornost pred Bogom, Crkvom i istorijom sa patrijarhom Vartolomejem, koji, nažalost, zaboravlja da je on u prvom redu episkop Konstantinopolja, danas Istambula, a da titula „vaseljenski patrijarh” zapravo označava prvog episkopa vizantijske „vaseljene”, a ne „episkopa sve vaseljene”, odnosno planete Zemlje, kako suštinski glasi savremena novatorska i – reći ću bez zazora – nepravoslavna crkveno-politička ideologija Vaseljenske patrijaršije, Fanara ili kako već ko voli da se izrazi – napisao je vladika bački Irinej.

Iako su okolnosti izmenjene u odnosu na one od pre nekoliko meseci, pa i od pre nekoliko nedelja treba spomenuti i da i među srpskim arhijerejima ima onih koji ne dele mišljenje portparola srpske crkve da je pravoslavlje u opasnosti od velikog raskola zbog poteza Carigrada.

O tome je saopštenjima za javnost sredinom godine sa vladikom bačkim polemisao vladika zapadnoamerički Maksim koji je branio stav da su za Srpsku pravoslavnu crkvu i dalje moguća svepravoslavna bogosluženja, da ona ni sa kim nije prekinula kanonsko opštenje i da se ništa nije promenilo zbog ukrajinske autokefalnosti.

Polemiku je, inače, izazvala preporuka Svetog arhijerejskog sinoda da se ne saslužuje sa PCU, ali i onima koji sa njima služe, budući da Ukrajince, koje je „pomilovao” vaseljenski patrijarh, srpska crkva smatra raskolnicima. Tada je episkop bački pojasnio da to ne znači prekid služenja sa Carigradom, već da se odnosi na pojedince koji saslužuju sa „raskolnicima”, kao i da je reč o preporuci. Ta važeća preporuka Sinoda lako bi sada mogla biti proširena i na grčke arhijereje, ukoliko i oni počnu da saslužuju sa onima iz PCU.

Konačno, čini se da pravoslavno jedinstvo nije ugroženo ni za one srpske episkope koji su, kako su nezvanično prenosili mediji, zamerali što na proslavu osam vekova autokefalnosti nisu pozvani poglavari drugih pomesnih pravoslavnih crkava. Naprotiv, proslava bi, po njihovom mišljenju, bila mnogo svečanija od one koja je održana na nivou samo srpske crkve, da su na nju pozvane i Moskva i Carigrad, patrijaršije čije sveštenstvo i arhijereji punih godinu dana ne učestvuju u zajedničkim bogosluženjima.


Komentari54
2b424
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Два су разлога значајна, један је служење Цариградске патријаршије интересима НАТО, а други је што они желе да постану оно што је Рим за католичку цркви то јест да они одређују свима у православљу понашање.Грчка архиепископија је јако зависна од Цариградске патријаршије јер половину чланова Синода чине представници из Цариградске патријаршије .Пример из историје када су Грци 1821. дигли устанак против Османлија Цариградски патријарх упутио им је анатему зато што се буне против власти.
Isti aršin za sve
pa zašto taj isti princip o dobrovoljnom pristupu nekoj crkvenoj zajednici ne može da se primeni i u Ukrajini ? Kad već postoji 5 različitih hrišćanskih crkava (prva pravoslavna crkva je pod jurisdikcijom moskovske Patrijaršije, druga pripada kijevskoj Patriršiji i treća je ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva plus dve unijatske grkokatoličke crkve).
Preporučujem 2
Леон Давидович
@ Nedosledmost Како ће се залагати за апсолутну власт када на њиховим просторима постоје и друге религије и нико их не угрожава Ако се неко неканонски одцепи неће га признати али га и не угрожавају..Како ће се ширити по свету на рачун других конфесија када нико никога не присиљава да приступи тим црквама сем на основу добровољности и то су на пример у Северној Америци углавном досељеници са простора деловања тих цркавља.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Istorija raskolništva
U Januaru 1589. godine osnovana je moskovska patrijaršija. Pola veka kasnije dolazi do prvog velikog raskola sa starovercima 1650. godine. Sledi period velikih progona, nakon 1685. godine, nad starovercima i mnogi se iselili u Litvaniju ili sakrivali po udaljenim krajevima carevine (Ural, Kursk, Sibir,...). Jedan broj staroveraca se čak preselio u deltu Dunava. Kako su carevi menjali tako se odnos prema njima menjao. Tek 1905. car Nikolaj II Aleksandrovič je zaustavio progon koji trajao vekovima
osnovna religijska terminologija
Filetizam (grč. file - rod, pleme) je teološki termin kojim se označava nacionalizam unutar pravoslavne crkve. Filetizam, odnosno religijski nacionalizam, je osuđen kao moderna crkvena jeres, jer sudbinu hrišćanske crkve ne treba mešati sa sudbinom bilo kog posebnog naroda ili rase. Pravoslavni sabor u Carigradu 10. septembra 1872. godine, sazvan na inicijativu vaseljenske patrijaršije, osudio je filetizam kao „jeres koja stavlja nacionalnu ideju iznad jedinstva vere“.
Војин
Невероватна количина малициозних коментара на рачун Православља и СПЦ што значи да су Портал ПОЛИТИКЕ напале НВОЛГБТ и хрватски ботови. А чињернице су да је грчко православље разводњено када су после Руско/турских ратова, енглеским ултиматумом Русији, на чело Грчког народа доведени принчеви из династије Хоенцолерна. Катарина Велика је била Немица али је прешле у православље. Иначе Русија је православна још са краја 10 века када је на престолу био Владимир Свјетославич, одбивши папске понуде.
Svemir Mirkovic
Religija je deo ljudskih misli koja je igrala pozitivnu i negativnu ulogu u istoriji covecanstva. Kao takva ona je duhovna bastina Sveta. U srednjem veku religija je nazalost autoritativno sprecavala brzi razvoj nauke i drugacijih poimanja Sveta.Danas religija igra skoro samo negativnu ulogu i svojom mesanjen u pravosudje u nauku dogmticki zaludjuje ljudski um i razum. Religija je protiv rata i ubijanja ali ona i njen "Bog" lako oprastaju grehe zivim zlocincima a mrtvim se mole za dusu.
Петар Н. Сремац
@ С. Мирковиц, ваш количини знања фрапира колико одише кумровачким курсевима. Ви нажалост о хришћанству не знате ништа чим у исти кош ствљате католичку и православну цркву. Правоаславна црква, никада није имала ништа против науке јер је истинска хришћанс. црква и сладствено томе она поштује Библију у којој се каже: "Множите се и упознајте свет". За разлику од католичке она није стављала на ломачу научнике, нити спаљивала жене као вештице. СПЦ нас је у ропству одржала и ЗА ТО ЈОЈ ХВАЛА !
Preporučujem 16

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja