četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:44

Kraće radno vreme znači i niže plate

Skraćivanje radne nedelje može da podstakne proizvodnju i poboljša nivo obrazovanja i zdravlje radnika. – Najveći broj poslodavaca cenu rada množi brojem sati provedenih na poslu
Autor: Marija Brakočevićsreda, 23.10.2019. u 20:20
(Фото А. Васиљевић)

Vlasti danskog grada Odšereda uvele su četvorodnevnu radnu nedelju za sve zaposlene u opštinskoj administraciji, u kojoj radi oko 300 ljudi, tako da će tamošnji službenici ubuduće i petak moći da koriste kao slobodan dan. Kao neradni dani u Srbiji su zasad na snazi najčešće subota i nedelja, odnosno radna nedelja standardno traje 40 sati, u proseku 176 sati rada mesečno. Iako ima onih koji u šaljivom maniru poručuju da bi u Srbiji bilo idealno da ponedeljak postane dan odmora od vikenda, utorak priprema za rad, sreda – radni dan, a četvrtak dan odmora od rada i petak priprema za predstojeći vikend, jedno je ipak sigurno: najveći broj poslodavaca radnicima bi smanjio plate kada bi se radna nedelja kod nas svela na četiri dana.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da je Srbija daleko od fenomena koji u zapadnoj Evropi sve više dobija na značaju, posebno zato što je naša stopa nezaposlenosti i dalje dvocifrena.

– Skraćivanje broja radnih dana u nedelji donelo bi niže zarade, jer najveći broj poslodavaca cenu rada množi sa brojem sati provedenih na poslu. Nema tu prevelike mudrosti – jasan je Nikolić.

Da sa takvom idejom i te kako treba biti oprezan, uveren je i ekonomista Jurij Bajec, koji ističe da bi privatni sektor u Srbiji negativno reagovao na svođenje radne sedmice na četiri dana, posebno sa stanovišta obezbeđivanja rezultata profita i proizvodnje.

– Našoj državi bi bilo bolje da razmišlja o tome kako da uredi odnos plata u javnom sektoru, a ne da razmišlja o četvorodnevnom radu. Skraćivanje radne sedmice bilo bi kruna svih naših napora, ali pre toga mi imamo još mnogo posla. Privreda nam je na skromnom tehnološkom nivou, tako da je kod nas doprinos radnog faktora i dalje veliki. To ne bi moglo tek tako da se prekine, a da ne izazove ogromne posledice po ukupne ekonomske rezultate. U javnom sektoru negativne posledice skraćivanja radne nedelje najviše bi se videle sa stanovišta efikasnosti rada, što bi se u krajnjoj liniji odrazilo i na privredni rast zemlje – objašnjava Bajec.

Osnovna pretpostavka ovog predloga je da će ljudi biti uspešniji i produktivniji ako rade četiri dana, da će s većom uspešnošću više proizvoditi. Čak je i ruski premijer Dmitrij Medvedev nedavno izneo pretpostavku da će u budućnosti u toj zemlji biti uspostavljena četvorodnevna radna nedelja kako bi se pomoglo radnicima da prevaziđu sindrom izgaranja na poslu i umor.

– Smanjivanje radne nedelje i broja radnih sati je ideal kojem svi težimo – da radimo manje, zaradimo isto ili više, i platu potrošimo na zadovoljstvo. Ali, mi ipak ne možemo da se poredimo sa Danskom, mada ne treba zaboraviti ni to da je Srbija još osamdesetih godina prošlog veka bila među prvim evropskim zemljama koja je postavila standarde u dužini radne nedelje. Primer za to je firma „Javor” iz Ivanjice, koja je bila jedna od najuspešnijih tekstilnih kompanija u Jugoslaviji. U njoj je uvedeno šestočasovno radno vreme, a pokazalo se da se zbog tih noviteta u radu proizvodnja nije smanjila. Produktivnost je čak bila veća, firma je ostvarivala profit, efikasnost je bila odlična – podseća Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ipak, kako dodaje, u Srbiji bi skraćivanje radne nedelje moglo biti mač sa dve oštrice, posebno kad se zna da se sve više radi na zameni radne snage, da mnoga zanimanja nestaju sa tržišta rada, procese rada preuzimaju roboti...

– Problem je što naši poslodavci često ne poštuju ovdašnje zakone o radnoj nedelji, a standard je 40 sati sedmično, pa radnici ostaju na poslu i duže od osam sati dnevno. Taj rad im uglavnom nije plaćen, a tako je često u građevinarstvu, trgovini, nekim industrijama... – ističe Savićeva.

Manje rada podstiče proizvodnju

Mnogi teoretičari smatraju da je forsiranje zaposlenih da rade previše sati pogrešan koncept, jer ne samo što su umorni radnici skloni greškama i povredama, već i njihovo nezadovoljstvo obara produktivnost. Jedno od brojnih istraživanja pokazalo je da kod osoba koje dnevno rade 11 i više sati postoji dvostruko veći rizik od depresije u odnosu na osobe koje rade uobičajenih osam časova dnevno. Novije studije podržavaju opravdanost zahteva za četiri radna dana u nedelji, jer se pokazalo da smanjeno radno vreme podstiče proizvodnju i poboljšava nivo obrazovanja i zdravlje radnika.


Komentari26
da8e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Cvetko Stanisavljević
Ovde vajni ekonomisti ne svataju da su oni najveći krivci za ovo stanje u zemlji. 20 godina narod radi za siću(sada 200€),odlazi u inostranstvo gde imati minimum 1500€,za isti posao kao ovde. Radiće manje 40 sati nedeljno, ako hoće više da radi može da zaradi. Nema robovanja i mučenja. Narod odlazi, a vi nađite način da ga zadržite.
Данијел
Четверодневна радна седмица је можда недостижна у овом моменту, али шесточасовно вријеме се може успоставити. И зашто би то утицало на зараде ако се посао уради исто? Неки сада неће ни добити плату иако им је десеточасовно радно вријеме. Неда послодавац, а може му се.
Балканац
Радио сам у производној фирми са око 120 људи. Далеке 1982. године смо увели седмосатно радно време од 08 - 15 сати, тј. 35 сати седмично. Без проблема смо извршавали реализацију као и раније за осам сати дневно, тј. за 40 сати седмично. Плате се нису смањиле. Били смо ефикаснији на послу и задовољни због мало више слободног времена. Да ли је данас то могуће, нисам сигуран. Сада је радник потрошна роба у циљу стицања богатства послодаваца, а систем је постављен да угоди послодавцу.
Milka Radic
Kad skrate radnu nedelju na cetiri dana, onda ce se pojaviti prica da je treba skratiti na tri dana jer su radnici tako srecniji i produktivniji. Da se ne lazemo, u ljudskoj prirodi je da lenstvujemo (cast izuzecima) i da nikad nismo zadovoljni onim sto imamo. Rasturiti disciplinu i prigusiti vrline kao sto su radinost, je vrlo lako a iste kasnije povratiti kad zatreba je mnogo, mnogo tesko. Mislim i da postoji tacka kad ljudi postaju zaludni, depresivni i nesrecni jer PREMALO rade.
Ivan Ivanovic
Sve ovo sto ste napisali se javlja ne zato sto je narod lenj, nego zato sto je izraubovan i napacen radeci prekovremeno za domace robovlasnike zvane poslodavci. Samo neki su imali srecu da za to ponekad budu i placeni. Dajte ljudima normalno radno vreme i normalne radne uslove i niko se nece zaliti.
Preporučujem 19
Petar
Kada su neke od zapadnih zemalja pre vise decenija uvodile bolje uslove za radnike, delom i pod pritiskom sindikata, postojala su strahovanja da ce se radnici "razmaziti". Nece. Slicno je i sa cetvorodnevnom radnom nedeljom. Bice produktivnija a ljudi odmorniji i zadovoljniji. Naravno, mislena imenica za veci deo sveta pa i Srbiju. Gde se gazi da bi se bilo pravi gazda.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja