Šabac – Erudita, književnik i prevodilac Stanislav Vinaver, prema mnogima najevropskiji pisac u srpskoj kulturi, dobiće trg u Šapcu, rodnom gradu. Na prostoru ispred „Zorkinog” solitera, gde se centralna gradska ulica, Karađorđeva, račva u više pravaca, u toku su radovi po ideji stručnog tima sa arhitektkinjom Milenom Zindović na čelu. Rešenje je nagrađeno na više konkursa, a arhitekte su inspiraciju pronašle u Vinaverovom delu „Gromobran svemira” iz 1921. godine.
„Ideja je da napravimo modernu i kvalitetnu novu rutu od stare robne kuće (u centru grada, p. a.) do ’Zorkinog’ solitera. Radovima će biti obuhvaćene ne samo saobraćajnice već i sam soliter, pa će na Vinaverom trgu doći do spajanja takozvanih horizontalnih i vertikalnih pravaca. Pri tom ničiji komfor neće biti narušen. Dobićemo i više zelenila u gradu”, ističe gradonačelnik Nebojša Zelenović.
Prema njegovim rečima, novi šabački trg bi trebalo da bude i nova tačka okupljanja građana. Dao bi vetar u leđa buticima i radnjama u ovom delu Karađorđeve ulice koje bi mogle da računaju na povećanje prometa.
Zamisao stručnjaka je da Vinaverovim trgom dominiraju zelene površine, drveće, klupe i moderne instalacije. Fasada „Zorkinog” solitera, stambene osmospratnice izgrađene u socrealističkom stilu, uklopiće se u ambijent na taj način što će na zgradi biti postavljene crvene konstrukcije, koje će tokom dana praviti različite senke sa instalacijama na trgu.
„Autorka je želela da na moderan način napravi omaž Vinaveru i njegovom delu. To se uklapa u identitet Šapca, koji je uvek težio tome da bude korak ispred”, ističe Bojan Alimpić, urbanista JP „Infrastruktura” Šabac.
Saobraćaj će se usporiti, što će povećati bezbednost, a postojaće i tri trake koje će omogućiti nesmetano skretanje prema Pop Lukinoj i Ulici Miloša Pocerca.
Postojeća parking mesta ispred „Zorkinog” solitera će ostati i biće im pridotat još jedan red, dok će mesta oko platoa budućeg trga biti ukinuta. Ipak, vlasnici vozila u ovom delu grada neće biti na gubitku, jer su parking mesta nadoknađena promenom režima parkiranja u Karađorđevoj i Kajmakčalanskoj ulici. Ukoliko posluži dobro vreme, radovi na Vinaverom trgu bi trebalo da budu završeni do kraja novembra.
Snažna potreba za promenom
Stanislav Vinaver rođen je u Šapcu 1. marta 1891. godine u uglednoj jevrejskoj porodici. Njegov otac dr Avram Josif Vinaver, koji se u ovaj grad doselio iz Poljske, bio je začetnik radiologije u Srbiji. Osnovnu školu Stanislav je završio u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i u Beogradu, a na pariskoj Sorboni je studirao matematiku i fiziku. Već tada je postao sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona. Njegovo najpoznatije prozno delo je zbirka kratkih priča „Gromobran svemira”, objavljena 1921. godine, u kojoj utopijskim, naučnofantastičnim motivima izražava nezadovoljstvo stanjem u svetu posle Velikog rata i snažnu potrebu za promenom. Stanislav Vinaver je preminuo 1. avgusta 1955. godine u Niškoj Banji, a sahranjen je na beogradskom Novom groblju.
