sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55

Ima nade za zadužene u švajcarskim francima

U Hrvatskoj sud potvrdio da građani konverzijom ne gube pravo na tužbu i da banke moraju da im vrate ukupan iznos kredita sa kamatama
Autor: Jelica Anteljčetvrtak, 24.10.2019. u 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Samo mesec dana pošto je u Hrvatskoj proglašena pobeda dužnika nad bankama, jer je Vrhovni sud valutnu klauzulu proglasio ništavom i nepoštenom, klupko kredita u švajcarskim francima i dalje se odmotava. Jedan klijent Zagrebačke banke iz Novalje dokazao je na sudu da je ceo ugovor o kreditu indeksiranom u švajcarskim francima ništav i da bi banka trebalo da mu vrati ukupan iznos kredita sa kamatama od gotovo 85.000 evra. Kako prenose tamošnji mediji, to nije prva presuda kojom je utvrđeno da je ugovor o ovakvom kreditu ništav, ali je jedina (za sada nepravosnažna) koja „nudi” i računicu novčanog obeštećenja.

Kako je saopštilo Udruženje „Franak”, ugrubo, u ovom slučaju, za kredit od oko 550.000 kuna, ugovoren 2006. godine, banka bi klijentu, sa kamatama i sudskim troškovima na kraju trebalo da vrati više od milion kuna. Još je interesantnije što je reč o konvertovanom kreditu i što je sud utvrdio da to nije prepreka za prihvatanje tužbenog zahteva, jer je, kako kažu, utemeljen na „vanugovornoj obavezi banke da vrati sve što je stekla bez osnova, pa ona, bez obzira na konverziju, ima obavezu da to učini”.

– Osim odluke o ništavosti ugovora u švajcarskim francima, Vrhovni sud Hrvatske uskoro mora da odredi i prema vanugovornim obavezama za obeštećenje u slučaju konvertovanih ugovora o kreditu. To znači da, posle toga što je utvrdio da konverzijom nije izgubljeno pravo potrošača na tužbe, Vrhovni sud sada mora da utvrdi i matematičku računicu obeštećenja – saopštili su iz Udruženja „Franak”.

Advokat Vojin Biljić, stručnjak za evropsko pravo, za „Politiku” kaže da je od trenutka kada je Evropski sud pravde stao na stanovište da novac mora da se vrati građanima jasno da će se problem „švajcaraca” rešavati na isti način u svim zemljama, pa i u Srbiji. Ovaj poslednji slučaj u Hrvatskoj, kaže, pokazuje da će i oni dužnici koji su potpisali ugovore o konverziji imati priliku da u posebnom postupku zahtevaju punu restituciju koja im pripada.

– Ovo pitanje će se u Srbiji tek otvoriti. Sada se vidi zašto je važno da se u Zakonu o konverziji našla odredba da konverzija ne podrazumeva poravnanje – kaže Biljić. Inače, pre donošenja Zakona o konverziji banke su tokom pregovora tražile da ovaj propis sadrži odredbu koja kaže da zaključeni ugovor o konverziji ima snagu vansudskog poravnanja. To bi značilo da se potpisivanjem ugovora svi sporni odnosi između banke i klijenta u ovom slučaju rešavaju. Udruženja su se izričito protivila tome i ova odredba nije ušla u tekst zakona.

Biljić kaže da očekuje da će na isti način na koji su hrvatski sudovi promenili stav o kreditima u švajcarskim francima, zbog stava Evropskog suda pravde, to učiniti i sudovi u Srbiji. Po njegovom mišljenju, posledica ništavosti biće potpuna restitucija.

– Smatram da će oni građani koji su potpisali ugovore o konverziji svojih kredita za potpunu restituciju morati da pokreću posebne postupke. Takođe se postavlja pitanje šta će biti sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita NKOSK i da li će i država tražiti potpunu restituciju od banaka. Jer, ako je ugovor o kreditu ništav, onda je ništavo i njegovo osiguranje, a plaćala ga je država, odnosno svi njeni građani, smatra Biljić.

Dodaje da je Srbija jedina zemlja koja je u slučaju kredita u švajcarskim francima na ovaj način osiguravala naplatu.

– Ona je faktički bila jemac građanima za nepostojeće dugove prema bankama, pa je sasvim logično da i država traži povraćaj novca – ističe Biljić.


Komentari6
43feb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
''Jer ako je UGOVOR nistav.''...onda. Individualni ugovori transformisani u kolektivne tako da je ugovor Marka Radonjica identican sa ugovorom Petra Simica. Ista ''slika i prilika'' i u Srbiji i u Hrvatskoj. Nisu ljudi znali sta je spekulacija. Nisu ni Svajcarci znali sta im se dogodilo pa je centralna banka prodavala sve svoje rezerve kako bi svoj frank ''spustila sa neba na zemlju''. ''Krivica franka'' je da lici na zlato dok ljudi u zlato vise veruju nego u bilo koju nacionalnu valutu.
Mona
Srbija se nece ponasati kao Hrvatska, ni ostale zemlje EU, koje su izdavale takve kredite, jer znam da korisnici kredita u sporu sa bankom, su izgubili spor. Nasi sudovi, po direktivi presudjuju u korist banaka.
Peter Kel(N)er
A da li ih je neko prisilio da uzmu takav kredit.ili su dobrovoljno to uradili?
Novak Šorić
Banke su nidile CHF kredite, a u svom portfolija nisu imale adekvatnu pokrivenost istih, što je protivzakonito.
Preporučujem 8
ДбР
Бљак. Правили се паметни. Направили погрешну процену, јер су калкулисали да CHF неће мењати курс (расти) у односу на друге валуте. Да је тако и било, ништа од ове халамбуке се не би ни десило. Само би их, самозадовољне, слушали како киње по кафићима “папане” који су се задужили у еврима. А сад им није довољно ни што им је проблем решен, него ваљда заслужују и неку компензацију за душевну бол. Још једном, бљак!
Вукашин
Свака част Хрватима и њиховом судству и влади.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja