nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03
SAHRANE HIV POZITIVNIH

Crna vreća – mera zaštite ili diskriminacija

Posmrtni ostaci preminulih od raznih zaraznih bolesti pakuju se u PVC vreće, zatim u metalne, pa u drvene sanduke, a umrli se ne kupaju, ne briju i ne šišaju
Autor: Ana Vuković – Branka Vasiljevićčetvrtak, 24.10.2019. u 21:21
(Фотодокументација „Политике”)

Zašto je osobama preminulim od HIV-a suspendovano pravo na dostojanstvenu smrt, zapitali su se mnogi pošto je javnost uzburkala priča o načinu na koji se, po poslednjem izdahu, postupa sa njihovim telima. Da crna vreća i metalni kovčeg ne smeju biti sudbina ljudi obolelih od AIDS-a ukazalo je Udruženje Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje – „Potent”. Oni su, kada su od porodice jednog preminulog člana saznali da propisi zabranjuju kupanje, šišanje, brijanje... ljudi sa HIV-om, javnost digli na noge, a Ministarstvu zdravlja uputili inicijativu da se promene akti koji tako nešto propisuju.

A kako tačno funkcioniše procedura zbrinjavanja umrlih od zaraznih bolesti uopšte, objasnili su iz JKP „Pogrebne usluge”.

– Tela preminulih od zaraznih bolesti uglavnom stižu u Gradsku kapelu iz Klinike za infektivne i tropske bolesti, a informacija o tome je u formularu potvrde o smrti koju potpisuju mrtvozornici. Zaraženi se transportuju iz zdravstvene ustanove u posebnim PVC vrećama. Porodica identifikuje preminule, ali se higijenska obrada, odnosno kupanje, brijanje, češljanje, spremanje... kod takvih osoba ne radi. Njihovi posmrtni ostaci se u vreći smeštaju u metalni sanduk koji se nakon zatvaranja lemljenjem smešta u drveni kovčeg – kažu iz „Pogrebnih usluga”. Radnici koji sahranjuju ove ljude imaju i ličnu zaštitnu opremu koju čine posebna odela, kape, maske, rukavice i cipele.

– Zaštitna odela radnika se posle korišćenja hemijski čiste, dok se radne prostorije, uključujući podove i druge površine, propisno dezinfikuju, pre početka i posle završetka radnog vremena – objašnjavaju iz ovog preduzeća.

Mora li baš tako da se postupa i sa preminulim osobama koje su HIV pozitivne, pitaju se iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje.

– Našu organizaciju u najvećem broju čine osobe koje žive sa HIV-om i svi su bili frapirani što se nešto tako radi. Zapitali smo se postoji li razlog za to, a doktorka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje potvrdila nam je da u takvim slučajevima nema nikakog razloga za brigu zbog prenosa infekcije – kaže Bratislav Prokić, predsednik ovog udruženja.

Svetska zdravstvena organizacija, prema njegovim rečima, preporučuje da se ovako postupa samo prema obolelima od kuge, kolere i ebole. Ali, kod nas je situacija dramatično drugačija.

– Na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnika o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog, jasno stoji da se preminuli od HIV infekcije prvo postavljaju u metalni, a zatim u drveni sanduk. Što se tiče opremanja umrlog, onaj ko u tome učestvuje u obavezi je da koristi ličnu zaštitnu opremu – kratko objašnjavaju iz Ministarstva zdravlja i dodaju da do 22. oktobra nisu dobili inicijativu za promenu pravilnika.

Zakon, inače, nabraja poduži spisak zaraznih bolesti, među koje je svrstan i HIV, ali čak i bolničke infekcije poput klostridije.

– Zarazne bolesti su mnogo širok pojam i kad bi se postojeći akti u potpunosti primenjivali, svi koji su umrli od njih trebalo bi tako da se sahranjuju. U praksi se to dešava samo sa preminulim od AIDS-a – tvrdi Prokić, dodajući da je reč o posmrtnoj diskriminaciji ljudi koji su ionako stigmatizovani za života.

Primarijus dr Mila Paunić iz Centra za prevenciju HIV-a Studentske poliklinike kaže da nema medicinskog opravdanja za ovakvo postupanje sa telima umrlih od AIDS-a.

– HIV nije „klasična” zarazna bolest, već je reč o prvenstveno polno prenosivoj infekciji (i krvno prenosivoj). Dakle, HIV se ne prenosi vazduhom ili dodirom. Kada je reč o higijenskoj obradi preminulih, njihovom kupanju i oblačenju, zaštitne rukavice su obavezne, bez obzira od koje bolesti su osobe preminule. Koliko puta i ne znamo da je neko umro od nelečenog HIV-a. Vrlo često mi u savetovalištu, a posebno lekari na klinici pregledamo pacijente i bez rukavica i dodirujemo ih u toku fizikalnog pregleda, svesni da ne postoji nikakav način da se tako zarazimo – striktna je dr Paunić.

Na pitanje da li je verovatno da je mrtva HIV pozitivna osoba za okruženje „opasnija” nego kad je bila živa ili dok je dolazila u kontakt sa porodicom i lekarima, ona jasno odgovara da je tako nešto nemoguće.

Svestan da je reč o pomalo morbidnoj tematici, Prokić insistira da se o ovome mora govoriti da bi se prekinula diskriminacija ljudi koji žive sa HIV-om.

– Mladi treba da se testiraju, a ne da se plaše da ih kada otkriju bolest čeka ovakva diskriminacija. Njih treba podstaći da se slobodno jave i leče u sistemu koji im pruža adekvatnu podršku – ističe Prokić.

Mrtvozornici sa svima jednako

Mrtvozornici, lekari koji utvrđuju smrt, prema ljudima preminulim od HIV-a postupaju isto kao i sa svima drugima, objašnjava dr Igor Dimitrijev, pomoćnik direktora DZ „Dr Milutin Ivković” pri kome radi Zajednička služba mrtvozorništva.

– Mrtvozornici konstatuju smrt na osnovu spoljašnjeg pregleda, odnosno utvrđivanjem vitalnih znakova i pregledom medicinske dokumentacije. Oni od zaštitnih sredstava uvek koriste beli mantil, hiruršku masku i hirurške rukavice – kaže Dimitrijev.


Komentari3
0c503
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
higijenska obrada, odnosno kupanje, brijanje, češljanje, spremanje... kod takvih osoba se ne radi .... a zasto bi to radili? Zarazna bolest je zarazna bolest, nema veze da li je to HIV ili nest drugo.... kada osoba umre, toj osobi nije ni bitno da li ce neko da je okupa, obrija.... - zar ne?
Alisa
Ne razumem zasto dizati buku oko necega sto je samom subjektu potpuno svejedno, jer vise nije ziv. Zasto dovoditi bilo koga u opasnost (makar i najmanju) zaraze zbog takve stvari? Roditeljima i ostalima bi trebalo isti tako da bude svejedno. Zasto stalno gubimo sustinu zbog povrsnosti?
035
СИДА је и по најинклузивнијем критеријуму карантинска болест . Преносилац је преносилац и кад према њему гајимо посебну емпатију . Који код понашања се примењује у социјалним контактима са преносиоцем заразе , живим као и мртвим ? Волео бих да истински мртвозорник прича о својим страховима код крвног контакта са СИДОМ !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja