nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:36
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Uzimaju ženino prezime da bi bili uspešniji u biznisu

Dečiji lekar mi savetuje da od treće godine sa detetom treba pričati isključivo nemački. Potpuno si integrisan kad govoriš nemački bez akcenta, imaš nemačko ime i nemački pasoš, a tvoja deca govore isključivo nemački od treće godine. U prevodu, piši integracija a čitaj asimilacija
Autor: Slobodan Miljatovićpetak, 25.10.2019. u 09:39
Фото Пиксабеј

Posle završetka studija, supruga i ja preselili smo se u Nemačku početkom 2013. godine. Tri godine kasnije na svet je došla Anastasija, jedna preslatka devojčica koja trenutno odrasta u stranom okruženju, bez rodbine i familije. Taj nedostatak pokušavamo da nadomestimo druženjima sa prijateljima i za sada nam ide od ruke. Sve porodice poput naše suočavaju se sa istim problemima i dilema: Kako postaviti stvari tako da dete odraste na zdrav način i kako se izboriti sa sistemom koji pokušava našu decu da oblikuje onako kako njemu odgovara?

Naša priča počinje u Kisaču, desetak kilometara od Novog Sada, gde je moja porodica došla posle prisilnog odlaska iz Krajine 1995. godine. U Kisaču većinu stanovništva čine Slovaci. Lokalna legenda kaže da je prilikom selidbe iz centralne Evrope ka jugu, vođi puta baš tu pukao točak na zaprezi i tako je na tom mestu niklo naselje.

Posle 250 godina njihovi potomci i dalje govore slovački, žive i rade u Srbiji, dele sa Srbima dobro i zlo i predstavljaju jedan stabilan most između dve države, i dva naroda. Za one koji ne znaju, Slovačka je iskreni prijatelj našoj zemlji a velike zasluge za to pripadaju i mojim komšijama.

Foto Piksabej

A šta se dešava sa Srbima kad odu na Zapad? Prva generacija rođena ovde uglavnom zna za svoje poreklo i jezik, ali deca im međusobno govore nemački. Kad ih pitate zašto, odgovaraju da im je tako lakše.

Nije samo lakše. Na onoga ko malo slabije govori jezik domaćina ovde se gleda kao nekoga manje vrednog. Neki ljudi prilikom ženidbe prihvataju ženino nemačko prezime kako bi bili uspešniji u poslu. Stiče se utisak da je doktor, mehaničar, inženjer manje vredan ako nema nemački predznak. Nemojte da se iznenadite, može da vam se desi, da vas se i vaše rođeno dete, 15 godina posle rođenja, postidi, jer loše govorite jezik domaćina.

Dečiji lekar moje ćerke kaže da sa detetom do treće godine treba pričati maternji, a od treće, citiram – „treba da pričate sa detetom isključivo nemački”. Pri tome, lekar uopšte nije imao osećaj da govori nešto što bi eventualno moglo biti pogrešno. U Nemačkoj se ne izjašnjavate po nacionalnosti, ako imate nemački pasoš statistički ste Nemac, a ako nemate, onda ste te nacionalnosti koje vam je pasoš.

Foto Piksabej

Dakle, potpuno si integrisan kad govoriš nemački bez akcenta, imaš nemačko ime i nemački pasoš, a tvoja deca govore isključivo nemački od treće godine. U prevodu, piši integracija a čitaj asimilacija.

Mi smo kao porodica dostigli najveći stepen integracije u nemačko društvo, koja je i nama prihvatljiva: govorimo nemački skoro savršeno, imamo srpska imena i prezime, i svako ko nas vidi može lako zaključiti da smo negde s juga. Dete nam govori srpski i u trećoj godini, razume i priča nemački, kod kuće se govori isključivo srpski. Uglavnom se družimo sa prijateljima koji nisu Nemci, većinom našim ljudima, ne zato jer mi to tako isključivo hoćemo, nego što su bolje funkcionišemo sa ljudima koji su nam bliski po temperamentu i mentalitetu.

Foto Piksabej

Šta je poenta priče? Nemojte dozvoliti da vam bilo ko nameće kako treba da živite, sa kim da se družite, kako da se osećate i naročito kako da vaspitavate svoju decu. Nemojte da dozvolite bilo kome da vam lepi etikete. Rešite se tih ljudi i takvih predrasuda, nađite svoj put.

Mi smo svoj put našli. Nemam nameru da me neka nemačka, švedska ili američka zastavica na nekom sendviču pomeri sa tog puta. Uostalom, zašto neko stavlja zastavu svoje države na sendvič? Zastava treba da stoji na mestima gde izaziva poštovanje i simbolizuje sve ono što treba da simbolizuje. Jedina zemlja koja je od svoje zastave napravila brend je Švajcarska. Ali nju nećete naći na sendvičima nego na skupim i kvalitetnim proizvodima. Simbolizuje bar kvalitet.

Anastasiju učimo odakle dolazi, gde pripada. Na karti Evrope zna da pokaže gde smo sada, gde je Srbija, gde žive braća i sestre, tetke, babe, dede, familija, kumovi i prijatelji i kuda putujemo sledećeg meseca. Već sada je polako učimo ćirilicu, kad dođe vreme učiće neke druge stvari.

Ako decu ne učimo pravim vrednostima, naravno da ih neće ni znati. Mi na tome radimo svaki dan, ili bolje rečeno, skoro svaki dan. Naš savet je da učite decu da znaju, ono što bi narod rekao „od koje su loze”.

Oni koji znaju ko su i odakle su znaće i kuda idu.

 

Slobodan Miljatović,  Vupertal, Nemačka

 

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 


Komentari88
5f1f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ксенија
Све зависи од родитеља и њихове свести и упорности. Догађа се у Аустралији. Отац је Канађанин из Квебека, мајка је Кинескиња, жена која чува дете јеИталијанка која не зна ни један други језик сем италијанског. Језик средине - енглески. Отац са дететом искључиво комуницира на француском, мајка на мандаринском, дадиља на италијанском. Детету је било потребно мало дуже да проговори, али је у својој четвртој години говорио сва четири језика. Данас има 22 године и даље је флуентан на сва четири јези
Beogradjanin Schwabenländle
@ Suzana M, написали сте једну реч која ме је зачудила, мада ме ништа више не чуди шта из Србије долази, али овде се ради о мом позиву или професији како се то сада модерно у Србији зове. Шта Вам је то побогу " дипломирани Географ - туризмолог " ? Деценијама сам радио у предузећима за путовања, у великим,светски познатим, са својством вође пословнице и инструктора за младе почетнике, или како смо ми њих у Истри звали научнике. Али за ту титулу још нисам чуо, auch nicht über den Tellerrand.
Suzana M.
Postovani @Beogrdjaninu, isto kao sto postoji diplomirani Geograf-informaticar, tako postoji i Geograf-turizmolog. U ovo slucaju nije samo turizam glavna tema nego i geografija. Jednostavno dva smera/opredeljenja spojena u jedan tj. prosireno izdanje. Sto bi vi rekli tituala, ona i nije toliko bitno jer se u danasnje vreme nazivi zanimanja konstantno menjaju. Bitno je tkivo i sta je nauceno iz toga. Über den Tellerrand schauen je nemacka fraza, a u jednom od komentara je vec objasnjeno.
Preporučujem 9
Miroslav
Da bi deca nasih emigranata imala samopouzdanje, roditelji moraju uloziti truda. U kuci se govori maternji jezik i to je pravilno i neophodno.Detetu porodica mora biti sigurno gnezdo.Jezik zemlje u koju smo emigrirali deca nauce bez vecih problema u vrticu i skoli. Ja nemam ruzno iskustvo zbog jezika u svakodnevnoj komunikaciji na radnom mestu ili van njega.Cak vrlo cesto u nocnom dezurstvu, nas nekoliko ucimo domace kolege nas jezik.Sto se tice jezika atmosvera je vrlo opustena.
Sladjana
Budi covjek gdje god da si.Lijepo je uciti i prihvatati i neku drugu kulturu bar ono sto se nama dopada.Uciti strani jezik je isto tako lijepo iskustvo.Sta to posrnuli Balkan ima da ponudi svojoj migraciji, razne folk pjevace, sada neke repere sa ispraznim tekstovima,diskoteke pune smoga.Nasi migranti su ljudi koji vecinom nemoju dodira sa nikakvom lijepom kulturnom bastinom Balkana.Vecina je izgubila i neke duhovne vrednosti.Ako dijelis moje vrednosti moje si pleme.
Suzana M.
I da, recite mi sta mislite ko je izgubio te neke duhovne vrednosti o kojima pisete, migranti ili pleme u Srbiji/Balkanu? Ili mislite u globalu?
Preporučujem 6
Suzana M.
Postovana Sladjana, vi to pricate u svoje ime? Koje vi to "balkanske" bastine poznajete a da ja kao diplomirani Geograf-turizmolog ne poznajem? Da ne pitam za evropske, azijske, svetske.... Sto bi nemci rekli "man muss auch über den Tellerrand schauen" - mora se pogledati malo izvan granica svog tanjira. Biti neogranicen, znaci biti bogat i pod tim se ne misli na materijalno bogatstvo... A pleme?! Pleme je u srcu u dusi i prenosi se na mladje generacije..bar se mi licno za to borimo. Pozdravi!
Preporučujem 8
Milosav
Ovaj naslov me podseti na slucaj mog poznanika koji zivi u Hrvatskoj i ima vodoinstalatersku radnju. Dobar majstor, dobar covek. Ali na reklami i u oglasima za njegovu radnju pojavljivalo se i njegovo (tipicno srpsko) prezime. Posla malo ili nimalo, i tako godinama... A onda covek odluci da promeni prezime i uzme ono svoje zene, Hrvatice. Pogadjate, firma je procvetala. E tako to rade Europljani...
Nata
A koje je to tipično srpsko prezime? Danas je veoma teško po prezimenu odrediti nacionalnost jer isto prezime može da ima i Srbin, Hrvat, Crnogorac, Musliman (Bošnjak).
Preporučujem 19

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja