nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 25.10.2019. u 21:26 M. Janković

Premijera prve srpske opere „Na uranku”

Za čuveno delo Stanislava Biničkog libreto pisao Branislav Nušić, a režiju potpisuje Ana Grigorović
Редитељка Ана Григоровић (Фото: лична архива)

Kada se 30. oktobra uveče podigne zavesa, na Veliku scenu Narodnog pozorišta stupiće odabrana grupa uglavnom mladih umetnika i, posle višegodišnje pauze, premijerno će izvesti operu Stanislava Biničkog „Na uranku”, u režiji Ane Grigorović.

– Ovu predstavu pripremamo povodom 100 godina Beogradske opere, a u okviru proslave 150 godina od osnivanja Narodnog pozorišta. Reč je o delu Stanislava Biničkog za koje je libreto pisao slavni Branislav Nušić. „Na uranku” je jednostavna priča sa tragičnim krajem i govori o našem mentalitetu i sredini i kako paradoksalno postajemo žrtve nas samih. To je i kratka operska poslastica sa popularnim narodnim melodijama od kojih su neke još početkom prošlog veka postale izuzetno cenjene među narodom, u kafanama. Jedna od njih je i „Kad bi znala, dilber Stano” – kaže rediteljka Ana Grigorović.

Prema njenim rečima, to je priča o ljubavnom trouglu mladog srpskog para i turskog age, a radnja prati vreme pod turskom vladavinom.

– Postavka je moderna, a zaplet osavremenjen i stilizovan, da bi publici približio ovu univerzalnu ljubavnu priču. Takođe je zanimljivo što su u proces uključeni isključivo mladi ljudi, budućnost Narodnog pozorišta – navodi rediteljka.

Dirigent je Stefan Zekić, scenograf Dunja Kostić, kostimograf Katarina Grčić Nikolić, koreograf Miloš Kecman, scenski pokret radi Suzana Lukić. U predstavi pevaju Evgenija Jeremić, Marko Živković, Dubravka Filipović, Svjetlana Đokić, Vuk Zekić, Vuk Matić, Mihailo Šljivić, Milan Panić i Mihailo Otašević, a tu je i glumac Hadži Nenad Maričić. Naravno, sve bi bilo nezamislivo bez Hora i Orkestra Narodnog pozorišta.

– „Na uranku” je tragedija, ali mi smo pokušali da naglasimo komične elemente našeg malograđanskog društva – poručuje rediteljka.

Iako mlada, Ana Grigorović iza sebe ima već sijaset potpisanih predstava kao što su Mocartov „Bastijen i Bastijena”, Pučinijev „Đani Skiki”, Lorkin „Dom Bernarde Albe”, Bauerovo „Magično po podne” i mnoge druge. Završila je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti i teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Komеntari5
5c5c6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Dumanovic
Iste godine, u vreme kad je Tanasko Rajic herojski branio topove, rodjen je Djuzepe Verdi.....Srbi su u to vreme imali precha posla….Nasi koraci su na pocetku bili mali…….a od novih narastaja se trazi da budu sve veci I veci. Pozdrav ansamblu opera, I pun uspeh...Imao sam cast da gledam operu Ane Sokolovic Svadba. Inace, ova opera je uvrstena u kulturno dobro Kanade….Politika je jednom prilikom I pisala o tome.
Dusan Markovic
Zbog.cega Uvek moramo da se podsmevamo svojim slabostima a ne isticemo ono sto je.vredno!?Uzmemo Andrica pa pridodamo bracu Lukic!?Kod Binickog isticemo malogradjansko drustvo!?Koliko nasi reditelji uopste poznaju istoriju?nacionalnu istoriju?istoriju politickih teorija?medjunarodnu politiku kad tako.dopusuju.velike umetnike da.bi nas unizili kao narod!?I zasto.je ta teznja.toliko svakodnevna u.srbskom teatru!?
Mirko Dumanovic
Malogradjanstina je deo svakog pa I naseg drustva, I pre I sadaa…...Svi veliki pisci od antickih, preko Bernarda Shoa, Goncareva, Dostojevskog, pogotovu Cehova, su obradjivali su malogradjanstinu u svojim sredinama, I nikom od njih nije skinut oreol velikog pisca, pa ni Nusicu ….Nusic, Domanovic, Sterija I ne samo oni su bili ogledalo nacije u usponu, pomagali su nacionalnom prosvecenju I popravljanju kvaliteta naroda….Pozdrav svima. Ovo je samo razmisljanje jednog obicnog srpskog…I ne zamerite
Nada Lasker
Бранислав Нушић, у књизи „Стари Београд” наводи, међутим, податке да је оперска уметност у Србији заживела још у првој половини 19. века: „Ко би рекао да је у нас било опере и то оригиналне, још прве половине прошлога века... То је било 8. новембра 1840. године у Крагујевцу... Представљена је то вече Женидба цара Душана, комад који је г. професором математике у овдашњем лицеуму Атанасијем Николићем сочињено у песмама, на форму талијанских опера..."
ajd baš da vidimo
Koštana je bila režijski užasna, da vidimo šta će da bude od ove opere. Trragikomendija?Wow.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja