sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:26
64. MEĐUNARODNI SAJAM KNjIGA U BEOGRADU

„Laguna” najbolji izdavač

Priznanje za izdavački poduhvat godine dele ravnopravno Deseto kolo Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti (IC Matice srpske) i edicija „Prozna dela srpskih naučnika” („Službeni glasnik” i UB „Svetozar Marković”)
Autor: Marina Vulićevićpetak, 25.10.2019. u 11:08
(Фото Р. Крстинић)

Najbolji izdavač 2019. godine je „Laguna”, prema oceni žirija 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, kojim je predsedavao prof. dr Dragan Simeunović. U užem izboru bili su i: „Arhipelag”, „Klio”, „Geopoetika”, „Službeni glasnik”.

– Samo uoči Sajma knjiga, „Laguna” je predstavila čak 80 novih naslova. U prethodnih 12 meseci objavila je 372 nove knjige, bez ponovljenih naslova. Na ovogodišnjem sajmu prisutna je sa više od 4.000 naslova. U toku protekle izdavačke godine autori „Lagune” dobili su brojne nagrade. Među njima se izdvaja ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke sa romanom „Veliki pad”, kao i i dela ovogodišnje dobitnice Bukerove nagrade Margaret Atvud. Ovaj izdavač sledi svoju dugogodišnju tradiciju da u podjednakoj meri promoviše domaće i strane pisce, a ima niz zasebnih edicija vrednih pažnje, od popularne nauke, dela klasika do literature za decu i mlade. Posebna zasluga za popularizaciju knjige je kontinuirano otvaranje knjižara širom Srbije – obrazložio je žiri.

Priznanje za izdavački poduhvat godine dele ravnopravno Deseto kolo Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, (čiji je izdavač Izdavački centar Matice srpske iz Novog Sada), i edicija „Prozna dela srpskih naučnika”, (u izdanju „Službenog glasnika” i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”).

– Matica srpska spada u najstarije izdavače ne samo u Srbiji nego i na Balkanu. Antologija „Deset vekova srpske književnosti” prikazuje celoviti razvitak naše književnosti s namerom da je prevrednuje po novim saznanjima i merilima. Njeno deseto kolo, uz 121 naslov prve serije, donosi još 60 imena pisaca koji su rođeni pre 1930. godine. U ovoj antologijskoj ediciji, na dosad odštampanih 35 miliona stranica, tako se udružuju stih, proza i drama, deseterac i sonet, svi književni oblici, smatra žiri, dok je povodom „Proznih dela srpskih naučnika” ocenio:

– Zajednički projekat Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković i „Službenog glasnika” posvećen je predstavljanju malo poznatog književnog talenta brojnih srpskih naučnika. Ovaj originalni izdavački poduhvat obuhvata prozna dela: Ruđera Boškovića, Josifa Pančića, Jovana Žujovića, Stojana Novakovića, Mihajla Petrovića Alasa, Slobodana Jovanovića, Mileve Marić, Nikole Tesle, Jovana Cvijića...

Nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore pripala je trima kućama: crnogorskoj „Svetigori” sa Cetinja, povodom „Izabranih djela arhiepiskopa cetinjskog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija”, zatim je nagrađen „New Avenue Books” za „Great Serbian Short Stories” Branka Mikašinovića, kao i Zadužbina „Petar Kočić” iz Republike Srpske, za delo „Stare srpske povelje i pisma” Ljubomira Stojanovića – fototipsko izdanje koje je priredio akademik Rade Mihaljčić.

– Izabrana dela mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića u 36 knjiga predstavljaju izabrane autorove studije, eseje, predavanja, zapise i razgovore, kao i poslanice i poruke, raspoređene u 12 tematskih celina. Autor koji bez sumnje predstavlja ne samo teološki, već i socijalni autoritet u srpskom duhovnom prostoru, svojim tekstovima objašnjava i brani srpsko pravoslavlje u hudim vremenima po njega, i šalje ohrabrujuće poruke o ljubavi, životu i smrti, časti i beščašću, kao i o drugim večnim tajnama. U delu „Great Serbian Short Stories” (Velike srpske kratke priče) Branko Mikašinović, jedan od najpoznatijih slavista srpskog porekla u Americi, dao je nemerljiv doprinos predstavljanju naše književnosti u Americi i engleskom govornom području. Rade Mihaljčić je priredio Stojanovićevu zbirku ćiriličnih dokumenata Dubrovačkog arhiva. Grupa naučnika iz Beograda, Novog Sada i Sarajeva priredila je imenski i predmetni registar – stav je žirija.

Dobitnici sajamskih priznanja (Fo­to Anđelko Va­si­lje­vić)

Posebno priznanje za doprinos iz oblasti nauke dobila su ravnopravno Izabrana dela „Rodolf Arčibald Rajs”, u izdanju „Zavoda za udžbenike” i Kriminalističko-policijskog univerziteta, i delo Zorana Avramovića „Dobrica Ćosić – između politike i književnosti”, u izdanju „Zavoda za udžbenike”.

– Izabrana dela Arčibalda Rajsa u pet knjiga okupljaju najvažnije radove ovog autora koji je „bio i ostao junak pravde, istine i prava. Radovi posvećeni stradanjima Srba u Prvom svetskom ratu, njegovim ekspertizama, objavljenim u inostranoj štampi, kao i najvažnijim Rajsovim naučnim radovima iz oblasti kriminalističke forenzike prvi put se pojavljuju na srpskom jeziku. Delo Zorana Avramovića „Dobrica Ćosić – između politike i književnosti” nam na naučni način pokazuje kako je ovaj pisac u svojim spisateljskim ostvarenjima ispoljio dva oblika svesti i duha – umetnički i politički – obrazložio je žiri.

Priznanje za najbolju knjigu godine osvojila su dva izdanja: Sonje Ćirić „Neću da mislim na Prag” (Laguna) i Nikolete Novak „Poziv” (Pčelica). Specijalno priznanje za izdavača knjigu ili strip pripalo je ravnopravno sledećim knjigama: „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu”, izdavača Medija centra „Odbrana”, i delo „78 dana Apokalipse – istina optužuje, NATO bombardovanje Jugoslavije 1999”, izdavača Asocijacije „Srpska veza” iz Beograda i novosadskog „Prometeja”.

– Roman odrastanja Sonje Ćirić karakterišu veština strukturiranja i polifonijsko pripovedanje. Posebno važna ideja ove knjige, utoliko značajnija zato što nastaje u dobu krize čitanja, jeste pokušaj vraćanja mladih čitalaca ljubavi prema knjigama i ukazivanje na njen značaj u sazrevanju. Roman Nikolete Novak posvećen je potrazi za sopstvom mladog junaka, čime dobija na aktuelnosti u vremenu destabilizacije integriteta mladih generacija – ocenio je žiri, a povodom specijalnog priznanja obrazložio:

– Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu projekat je od izuzetnog značaja za stručnu, naučnu, ali i javnost u funkciji očuvanja tradicije, kulture sećanja i edukovanja mladih generacija o razmerama i veličini stradanja srpskog naroda u ovom ratu. U 14 tomova enciklopedijskog formata na oko 9.000 stranica dati su spiskovi poginulih vojnika i oficira koji će omogućiti naučnim radnicima i svima koji istražuju srpske žrtve Prvog svetskog rata produbljeni uvid u vojnu arhivsku građu Srbije. U delu „78 dana Apokalipse – istina optužuje”, više od stotinu domaćih i stranih autora je svojim tekstovima ispisalo jedinstvenu knjigu povodom dve decenije od velikog stradanja našeg naroda.


Komentari5
3247c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Ovo je manjinski Srpski sajam knjiga. Vecina Srba ( preko 51% ) zivi u diaspori. U Biblioteci Melbourne Univertziteta nalazi se celokupna izdanja Srpske Misli pisana cirilicom,stampana u Melbourne od 1950 - 1975 od Urosa Stankovica. Stankovic je bio ministar u Nedicevoj vladi. Po izbeglistvu u Australiju osnovaj je Srpsku Misao i u istoriji Australijepo po prvu put stampao knjjige pisane cirilicom.
Dragomir Olujić Oluja
Prvo, nije Srpski sajam knjiga nego Međunarodni beogradski sajam knjiga i, drugo, u dijaspori (bez regiona) nema više od četvrtine Srba (i to kad ubrojimo i one odavno "asimilovane")!
Preporučujem 4
Milos miokovic
..presek čitalačke publike u Srbiji,jutros na radiju Bg1,tema sajam,dal je neko bio i sta ima da rece,voditeljka jedva zadrzala koncentraciju a da se ne smeje,posle onih koji su se javili,.javio se covek koji nije nasao bibliju,drugi da ga podrzi i objasni sta je biblija,treci slabovidni i njihove na zalost muke,cetvrti u vezi kartice za vozaca,peti da je bio i da mora da nam prenese katastrofu sa sajma koju drugi ne zapazaju a to je veliki broj dece sa X ili O nogama... za ne poverovati, haha
Hara Davan
Crna Gora i Republika Srpska nisu dijaspora.
Stevan Markovic, Paris
Где је фототипско издање Јован Хаџи-Васиљевић, "Јужна Стара Србија", издате у Врању????? Да ли имате представу о значају те књигe? Е стручњаци!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja