sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47
POGLEDI

Kako EU preko Balkana potkopava EU

Autor: Boško Jakšićsreda, 30.10.2019. u 18:00

Emanuel Makron preuzeo je na sebe rizičnu odluku čije posledice ozbiljno krnje legitimitet Evropske unije kao globalnog spoljnopolitičkog aktera i dovode u pitanje budućnost evropskog projekta na zapadnom Balkanu.

Vođen duhom trampizma i duboke skepse prema proširenju, francuski predsednik sprečio je da se Albaniji i Severnoj Makedoniji odobri otvaranje pristupnih pregovora uprkos pozitivnim ocenama Evropske komisije.

„Evropa prvo” usvojio je Makron prekoatlantski slogan poručujući da EU prvo mora da reformiše sebe a potom i procedure prijema kako bi bile kredibilnije, održivije i verovatno postepenije.

Ako Tirana i Skoplje ne mogu da dobiju zeleno svetlo za pristupne pregovore, jasno je da šest zemalja regiona, i one koje su dobile status kandidata, mogu da zaborave na 2025. koja se pominjala kao godina prijema.

Države regiona još od solunskog samita daleke 2003. čekaju u redu za člansku kartu Unije. Od tada su štampane tone dokumenata i ohrabrujućih izjava. Evropska komisija je februara 2018. usvojila strategiju za „Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu”, a lideri Unije su jula ove godine uveravali zemlje regiona da blok pozitivno gleda na njihove aspiracije.

„Verodostojne perspektive” gube se u izmaglici brutalne stvarnosti. Ako je Severna Makedonija bila primer regionu kako uz odgovarajuće posredovanje i dobru volju može da se reši blizu tri decenije dug spor sa Grčkom, onda je Severna Makedonija danas primer da EU ne ispunjava svoja ranije data obećanja.

Otvaranje pregovora je simbolički čin jer praksa pokazuje da proces pridruživanja traje mnogo godina. Taj simbolizam bi međutim značio mnogo zemljama aspirantima, a nesumnjivo bi pomogao definisanju ciljeva EU u postbregzitovskoj eri. Umesto toga, hladan tuš.

Makron je dolaskom na vlast pokazao da ima ambiciju da bude lider Evrope, ali je stavom protiv priširenja koji neće menjati barem za dogledno vreme iskazao nedostatak vizije kakvu je imao njegov sunarodnik Robert Šuman kada je inicirao projekat evropskog okupljanja.

Niko ne demantuje da zemlje zapadnog Balkana imaju još mnogo toga da urade – od jačanja pravne države i institucija, preko ekonomskih politika i suzbijanja korupcije do ljudskih prava i medijskih sloboda – ali valjda treba pomoći da se reformski procesi ubrzaju a evrointegracije potvrde kao strateško opredeljenje.

Zar EU nije u stanju paralelno da se reformiše, kao u vremenima proširenja po Istočnoj Evropi, da traži izlaze iz veoma napete političke situacije i da stimuliše integracioni kurs regiona? Ako nije, onda to zemljama zapadnog Balkana treba otvoreno reći.

Da, pogrešili smo, ponavljaju sada lideri evropskih institucija. „Istorijska greška”, kaže odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. „Teška greška”, slaže se i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Pogrešili, pa šta? To što je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se osuđuje rezultat prošlonedeljnog samita Unije, što se šalju poruke žaljenja, razumevanja i podrške zvuči samo kao nov početak starog i sporog procesa koji protivureči optimizmu raznih evropskih emisara što paradiraju obilazeći zapadni Balkan.

Ako je odlaganje pristupnih pregovora Tirani i Skoplju za 2020. „ohrabrivanje”, onda je to nov vakuum u kome umorni kandidati čitavog regiona neće imati stimulans.

Proširenje se često opisivalo kao najuspešnija spoljnopolitička alatka Unije i najvažnija arena koja definiše briselske projekcije na svetskoj sceni. Ne više. Usporavanja korodiraju imidž EU i krnje motivaciju za reformama ili – u slučaju Srbije i Kosova – smanjuju želju za kompromisom od kojeg bi imali koristi.

Jasno je da je EU u krizi, jasno je i da ne želi da ponovi greške prekorednog prijema Bugarske i Rumunije, ali da li su u Briselu svesni realnih rizika da nestrpljenje jača evroskepticizam i da neodlučnost može da ima strateške posledice?

Odbijanje davanja datuma deluje apsurdno u poređenju sa svom silom obećanja i privrženosti politici „otvorenih vrata”. Iako se šalju „pozitivne poruke” i neprestano ponavlja da je budućnost zapadnog Balkana u EU i da je to strateški cilj, Makron samu Uniju gura u pravcu ozbiljne greške.

EU sebe dovodi u paradoksalnu poziciju da nečinjenjem otvara prostor koji bi da zatvori, a reč je o prodoru uticaja sa Istoka, iz Rusije, Kine i Turske. „EU svojom politikom (ne)proširenja faktički gura u ’zagrljaj’ Rusije države zapadnog Balkana”, zaključuje u nedavnoj analizi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane.

Koliko god bio pravdan ili za kritiku, čitavom regionu je poslat signal obeshrabrenja. Kredibilitet Unije je narušen, proces proširenja ozbiljno uzdrman. Evroskeptici i direktni protivnici Unije likuju.

Kako sada da region, kome je EU kolektivan cilj, čita najnovije poruke iz Brisela? Da mora da bude mnogo ozbiljniji u reformama? Ili da zaključi da rešavanjem bilateralnih problema neće dobiti ono što im je Unija obećala?

Makedonski premijer Zoran Zaev već je u direktnoj opasnosti jer je sve svoje političke kredite gradio na uverenju da će put ka EU biti otvoren rešavanjem spora sa Grčkom i pristankom na novo ime – Severna Makedonija. Sada mora da ide na prevremene izbore.

Novoizabrana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen zalaže se za otvaranje pregovora sa Skopljem i Tiranom, a budući visoki predstavnik za spoljnu politiku Žosep Borel najavio je nameru da zapadni Balkan bude jedna od ključnih tema njegovog rada. Videćemo.

Dugo putovanje kroz balkansku pomrčinu se nastavlja. Izgleda da oni poput predsednika Makrona misle da svi mi zaglavljeni u čekaonici voza za Brisel imamo na raspolaganju sve vreme ovog sveta.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari22
0e89c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Makron nema iluzije. SAD se povlace iz Evrope (mozda u sporazumu sa Rusijom) i ona onda EU gubi svoj raison d'être. Ukoliko EU opstane, naci ce se pod dominacijom Nemacke koja se, za razliku od Francuske, nije dezindustrijalizovala, pa bi se Francuska u njoj nasla u podredjenom polozaju prema svom mocnom susedu, a to Makron nece. On trazi da ima odresene ruke. Unutar EU ili van nje. Preostalim balkanskim zemljama ne preostaje drugo nego da zajednicki traze alternative poput "Malog Sengena".
Pera Detlic
Није Роберт него Робер Шуман, француско име и није композитор...
Lorenc
Odgovorio sam al mi admin ne pušta komentar.....
Preporučujem 2
Баћа из Селеуша
Много је да се перјанице европског па и светског неолиберализма Макрон оптужи за "трампизам". Није Макрон ово урадио јер не воли Македонију или Албанију, него што је ситуација у ЕУ догорела до ноката - криза економије, развојна, политичка, социјална и идејна. Макрон спашава шта се спасти може, а тешко је да се може ишта спасити. Господин Јакшић замера човеку коме се кућа руши на главу због слабих темеља и зидова, што не дозиђује спрат! Балкан у ЕУ је последњи ексер у њеном мртвачком сандуку!
Ексери
Сандук ће под земљу и без тог последњег ексера. Један више или мање - исто им се пише.
Preporučujem 4
Александар Кнежевић
Да ли је и немачки политичар Вили Вимер 2000. године био вођен трампизмом? ЕУ је за Балкан Потемкиново село.
injekcije "mrznje i nacionalizma"
Kada ce ostale zemlje "jugosfere" postati clanice EU? Niko ne postavlja pitanje "mrznje i nacionalizma" u tim zeljama 'zapadnog Balkana'! Ovih dana je izasla knjiga "Sta je zivot bez dusmana" velikog novinara sarajevskog "Oslobodjenja" Gojka Berica. "Mrznja je proizvod politicara koji su narode u BiH (da li u drugim zemljama ex-Ju?) zarobili u velike psihijatrijske klinike. Narodi su pacijenti, a lideri im povremeno ubrizgavaju nove injekcije mrznje i nacionalizma" - porucuje Beric. (Dj. Te.)
Petar
Put do prociscenja ide preko pokajanja. A ja ne vidoh da je neki od hrvatskih velmoza klekao da zamoli Srbe za oprostaj za najveci genocid u Evropi 20. veka uz Jevreje i Jermene. Kao Vili Brant Jevrejima. Ne vidoh ni papu u Jasenovcu. Ali vidoh opet isto, da smetaju cak i cirilicna slova. Nemojmo zato relativizovati i izjednacavati dzelate i zrtve, jer bez toga nikad nece biti istinskog prevazilazenja problema na Balkanu. Mozemo i mi da preispitamo nase negativno ali oni moraju daleko vise.
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja