Čuvena glumica Helen Miren rođena je kao Jelena Lidija Vasiljevna Mironova 26. jula 1945. godine u Velikoj Britaniji. Njen deda po ocu bio je general u carskoj vojsci i ruski diplomata koji je posle Oktobarske revolucije uspeo da prebegne u Englesku. Još od najmlađih dana ova svetska superzvezda uživala je da zabavlja rođake i prijatelje porodice u Zapadnom Londonu, preciznije Čizviku u kojem je živela. Iako roditelji nisu preterano uživali u njenim predstavama, bili su svesni da je rođena glumica. Veoma mlada postala je član „Rojal Šekspira” i igrala Juliju i Ledi Magbet. Godine 1970. ostvarila je zapaženu ulogu u filmu „San letnje noći”, a kasnije su se nizali naslovi: „2010”, „Rajski posao”, „Obala komaraca”, „Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik”, „Crveni kralj, beli vitez”, „Glavni osumnjičeni”… Za ulogu u „Ludilu kralja Džordža” nominovana je za Oskara, kao i kasnije za lik gospođe Vilson u ostvarenju „Golsford park”. U filmu „Devojka sa kalendara” pokazala je da ume odlično da igra… U godinama koje su usledile postalo je jasno da Helen Miren i publika uživaju u njenim tumačenjima uloga kraljica: 2005. bilo je to u filmu „Elizabeta Prva”, a potom i u „Kraljici” u kojoj je glumila Elizabetu Drugu i osvojila svog prvog Oskara. Odlične kritike dobila je i za filmove „Nacionalno blago: knjiga tajni” i „Srce od mastila”, komedijama „Ranč ljubavi” i „Bura”. Godine 2012. glumila je u biografskom filmu „Hičkok”. I dalje snima nesmanjenim tempom: poslednjih godina glumila je u „Skrivenoj lepoti” (2016), „Paklenim ulicama 8: sudbina paklenih” (2017), „Putovanju života” (2017), „Vinčesteru” (2018), filmovima „Berlin, volim te” (2018), „Ani” i „The Good Liar” (2019). Njena tri najnovija filma su u fazi postprodukcije.
Helen Miren je tokom 55 godina karijere kao glumica, reditelj i producent snimila 66 filmova, više od 30 puta je nagrađena, a i dalje ljubiteljima sedme umetnosti obećava nova iznenađenja. Za čitaoce TV Revije našla sam se sa ovom umetnicom u hotelu u Vest Holivudu da razgovaramo o njenoj ulozi u mini-seriji, istorijskoj drami „Katarina Velika” u kojoj zajedno sa Džejsonom Klarkom dočarava dva značajna imena ruske i svetske istorijske i političke scene – caricu Katarinu i njenog miljenika i ljubavnika grofa Grigorija Potemkina.
– Oduvek me je interesovala istorija, posebno razdoblje sedamnaestog i osamnaestog veka jer su se tada dešavale nagle promene, pogotovu u Evropi. Engleska je tada izgubila kolonije u Americi i menjala monarhiju, stvoreni su začeci Sjedinjenih Američkih Država. U Francuskoj se dogodila buržoaska revolucija, na istorijsku scenu je stupio general Napoleon Bonaparta... Ruska carica Katarina Velika bila je politički vrlo ambiciozna i inteligentna, nepopustljiva, a istovremeno seksualna kao neka savremena žena. I do kraja života ludo zaljubljena u vojskovođu Potemkina mada je u njenom životu bilo i drugih muškaraca….
Već u samom početku ove televizijske serije gledaoci mogu da osete ljubav Helen Miren prema Rusiji i duboku povezanost sa tom zemljom. Rekla mi je: –Posle toliko godina pružila mi se prilika da kao polu Ruskinja a polu Engleskinja želim da u zemlji svog rođenja pokažem ono što sam ponosno u sebi nosila sedamdeset i pet godina. Moj otac i moj deda bili bi presrećni da znaju da sam snimila ovu seri ju. I ne samo na to što u njoj glumim – nego zbog toga što se ponosim svojim ruskim poreklom.
Na pitanje da li je brinula o tome kako će njeni obožavaoci reagovati na ljubavne scene, Helen Miren je dala odgovor:
– O svemu tome pisac scenarija Džejson Klark i ja smo dobro promislili. I zajednički odlučili da je to važno za priču o jednoj velikoj monarhiji.
Poslednje minute razgovora sa Helen Miren iskoristili smo za pitanje o tome kako bi ona ukratko opisala svoj doživljaj velike ruske carice Katarine. Sa osmehom je odgovorila: Katarina je bila jedna od najmoćnijih, ali i najženstvenijih i najromantičnijih žena u istoriji sveta!
