utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

„Službena” i „javna” upotreba jezika

Autor: Dragoljub Petrovićčetvrtak, 31.10.2019. u 18:00

„Politika” je opet zadužila srpski jezik, ovoga puta time što je prekinula trinaestogodišnji muk o ustavnoj odredbi, i zakonu kojim se uređuje da su „u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo”. Pokazuje se, naime, da tu odredbu u Srbiji niko ne poštuje, pa ni Skupština koja je taj Ustav donela. Kad tako govorim, imam na umu banalnu činjenicu da su nekad pravnici znali reći da je Ustav „najviši zakon” i dok se nešto ne propiše „drugim zakonom”, mora se poštovati onaj „najviši”, ali to, izgleda, ne važi kad je reč o srpskom jeziku, pa se svako u zemlji prema njemu može ponašati po meri sopstvene pameti, pa će neki ministarski činovnik „presuditi”, recimo, „da je crnogorski jezik službeni jezik u Crnoj Gori, koju Republika Srbija priznaje i sa kojom ostvaruje međunarodne odnose i saradnju” i pri tome će glatko prevideti činjenicu da se zakonskom regulativom o kojoj govorimo ne „uređuje” jezik u Crnoj Gori nego u Srbiji.

Za razgovor o toj temi „Politika” je (13. oktobra) okupila kompetentne sagovornike i za njihove stavove štedro otvorila svoje stranice, a ja ću se ovde osvrnuti samo na jedan aspekat tih razgovora i na kraju dodati i jednu nedoumicu.

Donošenje zakona o jeziku, prema nekim interpretacijama, „zapelo je” oko tumačenja pojmova „službena” i „javna upotreba jezika”. Ta je besmislica lansirana da bi se moglo činiti upravo ono što se sa srpskim jezikom čini tokom mnogo poslednjih decenija: neko je srpski jezik proglasio srpskohrvatskim, a kad su se Hrvati toga termina brzo odrekli (i vratili se „hrvatskom”), Srbi su nastavili da ga „eksploatišu” (da sunarodnicima u Hrvatskoj ne bi „otežavali život”) i posle se pokazalo da su oni zaboravili i svoj jezik i svoje pismo i dozvolili onima koji su ih dotle terorisali da to i dalje čine kao da se ništa u međuvremenu nije dogodilo.

A osnovni je problem u tome što su službena i javna upotreba besmisleni sinonimi: jezikom se nešto objavljuje, obznanjuje, saopštava, čini se javnim ono što javnost treba da zna i to se uvek čini u obliku koji je primeren znanju, pismenosti i svim drugim osobenostima ličnosti koja informaciju formuliše. I ta je informacija adresovana na svakog pojedinca do koga dopre i reakcija će na nju biti različita: onaj na koga se ona odnosi reagovaće na određeni način, a onaj drugi proći će pored nje kao i pored svega što ga se ne tiče, pri čemu informacija može biti objavljena na osmoj stranici novina ili u 13. minutu TV Dnevnika, a može i na raskrsnici kod Mijine kafane.

I sve bi to bila javna upotreba jezika, a pored nje može da postoji još jedino privatna upotreba jezika i za nju se ne mogu uspostavljati pravila jer niko ne može učiti babu kako će tepati unučetu ili ružiti dedu zbog toga što je u kuću ušao u prljavim čizmama. Biće da u svemu tome ipak nema neke posebne mudrosti i to u nekim demokratijama nije trebalo posebno razjašnjavati: prvim zakonom posle uspostavljanja NDH ustaški zakonodavac u je zabranio ćirilici u javnoj i u privatnoj upotrebi i to im obrazlagao u Jasenovcu, Jadovnu, Prebilovcima ili u Kečinoj jami na Radovču (i/li Mačkovoj jami na Štitovu). Ili: kad je u Arbaniji došao na vlast Ahmet Zogu, tamo su Srbima bili zabranjeni i jezik, i pismo, i imena, i prezimena, i vera i slava, i sve ono što ih je karakterisalo kao narod. I sve to i javno i privatno. I time se razjašnjava sve ono što našim „tumačima zakona” nije jasno i na čemu istrajavaju u nastojanju da nad srpskim jezikom zadrže tutorsku poziciju i da mu određuju i mere i obeležja.

Profesor (u penziji)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari23
af914
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
Српска посла. Службени језик је ЗВАНИЧНИ језик који држава одређује као ЈАВНО средство споразумевања у држави за СВЕ, а не само за државне органе.
Д. Збиљић
Коста је то добро и кратко објаснио. Службени језик је јавно средство споразумеевања у држави за све, а код нас у постојећем још неусаглашеним Законом о службеној употреби језика и писма постоји невероватно двојство. Дели се језик у службеној и јавној упиотреби, па за једне је службено писмо ћирилица, а за друге може и латиница, д1e224еле се по писму више државне институције од неких других, нижих и сл. Све се задржава у поменутом зајкону већ 13 пуних година да би се изиграли Устав и светска пра
Preporučujem 14
Горан Јозић
Господине или госпођо I.V. Ниеј проблем да неко свој језик зове како хоће, него је прроблем када се служиш српским језиком, па му даш друго име и тако га присвојиш. На Балкану у језику може оно што ни у Амњеици не може. Толика Амњрика (САД) користи језик Енглеза, па не може да га зове "мерички језик", а српски језик на Балкану може да присваја ко хоће и да га назива како хоће да би га од Срба отуђио (тачније: присвојио, отео.
Matko
Tošiću, Bečki knjiž. dogovor je DOGOVOR između srpskih i hrvatskih lingvista da se za ZAJEDNIČKI JEZIČKI STANDARD prihvati štokavski ijekavski dijalekt kojim se govorilo u Hercegovini, u narodu koji je pripadao svim trima verama (Muslimani kao "narod" je u to vreme nepoznat pojam). Ono što je važno jeste da su pripadnici dva naroda i tri vere govorili ISTIM JEZIKOM, koji nije imao zvaničan naziv i tek ga je kasnije dobio: srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. To je istorijska i jedina istina.
Preporučujem 1
Дејан.Р.Тошић
@Горан Јозић/Поштовани Горане апсолутно се слажем са Вама. Вук је 1847.г.доказао да је једини прави књижевни језик Срба на штокавском дијалекту (и)јекавског наречја што је Даничић у свом делу из 1847.г. "Рат за Србски језик и правопис" и "Србској граматици и речнику"и потврдио.Остаје глупост књижевног договора из Новог Сада из 1954.г. где се Српски азбучни језик и даље користи заједно са Гајевом Словеначко Хрватском абецедом и још већа глупост што САНУ и даље кодификује Српско Хрватски речник.
Preporučujem 11
Деда
Често путујем кроз земље бивше Југославије и где год осванем, од Зајечара до Пуле, од Подгорице до Суботице, свуда исти језик. Наш заједнички језик - који засада има четири имена. Све што је у Југославији било заједничко - институције, култура, природна богатства, војска, привреда, море, реке и планине, није више заједничко. Осим Неба и Сунца, заједнички нам је још само језик. НАШ ЈЕЗИК.
I.V.
Nema veze što je isti jezik, zašto se ne bi nazivao drugačije? Skandinavski narodi takođe dele isti jezik i svi se razumeju pa opet taj jezik nazivaju drugačije i nikome ne pada na pamet da nekome nameće svoje tumačenje. Ali kod nas, balkanska posla...
Preporučujem 5
decak
Deda je Jugosloven, svaka cast ! Deda govori jugoslovenski jezik, cestitam. Kao i mi mladi.
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Саша Микић
Хајде да се мало манемо тога шта је било, ко је крив и осталих ствари, већ да почнемо да примењујемо оно што нам пише у Уставу и пратећим законима. Ако већ пише ћирилица онда да је сви користимо. Онима што налазе изговор у странцима имам само једну напомену; чувени Мекдоналдс је свој лого и све натписе за потребе Русије прилагодио руској ћирилици, чувена Икеа је то исто учинила итд. Кад могу они може и наш Тоша што држи киоск са ''Pizza fast food''.
Matko
Profesoru bi trebalo da je jasno da ako se Ustav u celini ili njegove pojedine odredbe ne poštuju onda nešto s njim/a nije u redu. Nema valjanih objašnjenja za nepoštovanje, kao npr. da smo kao narod nedisciplinovani i sl. To su besmislice. A ono što ne valja treba odbaciti te formulisati i usvojiti ono što odslikava realnost i istinu a ne normirati "kako bi nešto trebalo biti" i to na zahtev realne manjine. Takve norme nikad ne uspevaju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja