nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:09

Borba protiv siromaštva – razgovorom

U oskudici, žene tegle vodu, učitelji ne mare za nastavu, a boleštine se šire: ekonomisti Abidžit Banerdži, Ester Diflo i Majkl Kremer imaju recept za iskorinjavanje globalne nemaštine oproban u Indiji, Keniji, Maroku
Autor: Tanja Vujićnedelja, 27.10.2019. u 12:42
Молитва за кишу у Маракешу у време великих суша 2015. (Фото EPA/Abdelhak Senna)

Šta siromašne ljude čini srećnijima? Sa ovim pitanjem bračni par profesora Abidžit Banerdži i Ester Diflo, predavača na legendarnom Masačusets Instituta za tehnologiju (MIT), i njihov kolega Majkl Kremer s Harvarda razvili su kartu sveta pre dvadesetak godina i odgovor počeli da traže na terenu, usred nemaštine: od Mumbaja i Vadodare u Indiji do marokanske luke Tanger na strateškom prilazu Gibraltaru.

„Siromašni ljudi su često (u teoriji) svedeni na karikaturu. Morate provesti vreme s ljudima, pitati, čuti i slušati njihove priče da biste razumeli kako prihvataju mukotrpnu svakodnevicu? Zašto prave izbore koji prave? I gde vide podsticaj za eventualno pomeranje ka boljem životu ?”, objasnila je nedavno Ester Diflo (46), najmlađa dobitnica Nobelove nagrade od ustoličenja 1968. godine, na konferenciji za medije koju je organizovala Kraljevska švedska akademija nauke. „Naš cilj je bio da se pridružimo borbi protiv siromaštva na osnovu naučne evidencije”, precizirala je Diflo, inače tek druga žena dobitnik Nobela za ekonomiju (nakon Amerikanke Elinor Ostrom 2009. godine).

Ekonomisti Banerdži, Diflo i Kremer dobili su ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju za „eksperimentalni pristup iskorenjivanju globalnog siromaštva kojim su u potpunosti preoblikovali pristup ekonomije razvoja”, navela je Akademija u Stokholmu.

Više od 700 miliona ljudi širom sveta danas preživljava sa ekstremno niskim primanjima, dok svake godine pet miliona dece mlađih od pet godina umire od bolesti koje se leče jednostavnim medicinskim intervencijama. I dok većina dece u siromašnim zemljama pohađa osnovnu školu, mnogi je napuste ranije, a da ne znaju dobro da čitaju, pišu i računaju, podsetila je Švedska akademija nauka u zvaničnom obazloženju ovogodišnjeg Nobela za ekonomiju.

U prebrojavanju najsiromašnijih među siromašnima, Afrika se najduže zadržava. Gotovo svaki treći Afrikanac, odnosno oko 422 miliona ljudi, žena i dece na Crnom kontinentu, živi danas u najcrnjoj oskudici sa manje od 1,16 američkih dolara (međunarodni standard ekstremne nemaštine je 1,9 dolara). Zbirno, afrički siromasi siromašniji su od mnogih drugih. S tim znanjem, dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade počeli su u Indiji eksperimentalno da ispituju koliko učitelji mare za nastavu ako su u trajnom stalnom radnom odnosu? Zaključci su – nakon preciznih istraživanja s „opitnim” i kontrolnim grupama odeljenja i nastavnika – bili od sudbonosnog značaja za školski program Indije gde danas preko pet miliona đaka danas pohađa nastavu po izmenjenom programu, zato što se nastavnici zapošljavaju s kraćim ugovorima. U eksperimentima u zapadnoj Keniji i Indiji, trio ekonomista nobelovaca otkrio je da će roditelji pet puta češće vakcinisti decu protiv boginja, ako je „boca” džabe i ako mobilne ambulante stignu do mališana, umesto da ih roditelji vode i nose kilometrima od kuće do lekara. Važan „detalj” u borbi za zdravu budućnost sledećih generacija.

A šta kad gusto zbijena nemaština živi s manjkom pijaće vode? Tandem Banerdži–Diflo odgovore je potražio u Tangeru, danas najvećoj kontejnerskoj luci Afrike, čije siromašno zaleđe godinama kuburi s manjkom pijaće vode. U eksperimentu kućnog priključivanja na vodovod na kredit u Tangeru učestvovalo je 845 nasumično izabranih siromašnih domaćinstava: među njima kontrolna grupa obaveštena je o opitu godinu dana kasnije. Nalaz eksperimenta Banerdži–Diflo potvrdio je, čini se neke naizgled, drevne istine. Naime, sa česmom u kućerku, „učestalost vodosnih bolesti nije smanjen, ali je zato oslobođeno silno vreme – koje su žene i deca najčešće provodili tegleći vodu s javnih česm – počelo da služi dokolici i rasterećenijem životu. Izostanak svađa u redovima za vodu na javnim česmama podstakao je bolje odnose među ljudima”, opisuje docent Vinesnt Pons sa Harvarda svojevremeno pomoćnik u istraživanjima tandema Banerdži–Diflo u Tangeru.

Za sreću je izgleda stvarno potrebno malo.


Komentari0
35945
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja