četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
„POLITIKA” U MANASTIRU SVETA PETKA U CERANjSKOJ RECI

Uz molitvu nemam čega da se bojim

Od pre devet godina, ponovo se, zahvaljujući ocu Jovanu, čuju manastirska zvona Ibarskom dolinom. – Živi sam, u albanskom okruženju, mnogo toga nedostaje, ali ne i vernika koji dolaze čak i iz Rusije
Autor: Biljana Radomirovićnedelja, 27.10.2019. u 20:00
Отац Јован (Фото Б. Радомировић)

Ceranjska Reka, Leposavić – Posle šest godina ponovo smo pred kapijom manastira Sveta Petka, ušuškanog u dolini Ceranjske Reke, na samo kilometar i po od magistralnog puta koji iz Kosovske Mitrovice vodi ka centralnoj Srbiji.

Tu već devet godina, na radost Bogu i narodu, tihuje otac Jovan, starešina manastira. Dočekuje nas, vedar, kao i onda kad smo prvi put kročili u ovu svetinju, metoh manastira Sveti Jovan u Sočanici.

Probija se poslepodnevno sunce kroz stoletne hrastove, dok sedimo za stolom, pred novosagrađenim konakom. „Dobro nam došli i uvek nam na radost ovde bili”, dočekuje nas otac Jovan, širokog osmeha, obradovan dolaskom koliko i mi.

Nudi nas posluženjem. Uzimamo samo vodu, flaširanu, jer je izvorska presušila, a ona seoska, za koju mu je verni narod Ibarske Slatine dao dozvolu da može da koristi, negde „porinula”.

„Oče Jovane, zar opet problem s vodom”, pitamo, u neverici da se ovde, u manastiru iz 14. veka, koji je ponovo vaskrsao dolaskom oca Jovana na Malu Gospojinu pre devet godina, ništa po pitanju vode nije promenilo.

„Izvor je presušio, a negde u dovodu s glavnih bazena je nastao problem. Pokušavali su meštani Slatine da nađu kvar, ali nisu uspeli”, tiho, kao za sebe, priča otac Jovan, dok nam rukom pokazuje gore ka brdu odakle je voda dolazila.

„Nećemo da kukamo. Sve će to Bog da uredi”, kazuje, dok po stolu „biju” žirovi s hrasta, koji se u nebo vinuo. Neka tegoba nas uhvati, u neverici da otac Jovan, starešina manastira, jedini monah u ovom nestvarnom miru, otkad je došao u ovu svetinju nije mogao da reši problem pijaće vode.

Kupuje vodu, nekad prokuva vodu s bistre, smaragdno-zelene reke Ceranje, a zimi, kad zapadnu smetovi i kad ni prtinu ne može da napravi do ledom zakovane reke – topi sneg, ne bi li popio koji gutljaj i pospremio ono sudova koje ima.

Krećemo ka izvoru, presahlom još letos, zaobilazeći grobove koji su tu još iz srednjeg veka. Ima i novijih nadgrobnih krstova, u kamenu, a otac Jovan objašnjava da je manastir ponovo sagrađen u 18. veku, a onda je dolaskom raznih vojski koje su ovde tutnjale ostalo samo crkvište, na kojem je Crkva Sveta Petka ponovo izgrađena.

Donacijom vernika, ljudi iz Ibarske Slatine, Sočanice, Leposavića, ali i srpskog donatora iz Amerike, uspeo je iguman Jovan da napravi novu crkvu i zvonik, sa zvonom teškim 108 kilograma.

Šušti hrastovo lišće pod nogama, pucaju žirovi dok se penjemo ka izvoru. „Ovo zimi zamrzne, oče Jovane?”, gledamo i izvor, pa u prazan bidon od hiljadu litara.

Čujemo, ima bunar više manastira. Ali nema para da se on sredi. Ne pričamo ništa, dok nam pogled puca gore ga Ceranji, selu u kojem žive Albanci. Nekada je tu bilo i petnaestak srpskih porodica. Sada je čisto albansko selo.

„Nemam problema s Albancima. Čak dođu, popijemo kafu, popričamo. Prošle godine mi jedan Albanac izorao baštu. Samo se pojavio, nazdravio mi dobro jutro i kaže: ’Ja došao da ti poorem’”, smireno govori otac Jovan, koji je do dolaska u ovaj manastir bio u Sočanici, u tamošnjem manastiru. Čujemo, ove godine nije poorao baštu. A znao je po tonu krompira da sakupi, stotinu kilograma luka, a više od polovine je delio.

Problem je i struja. Zahvaljujući pisanju „Politike” i donatoru iz Beograda, koji je zahtevao da ostane anoniman, manastir je pre šest godina dobio struju. Kablom, koji je nakačen na lovačku kućicu, gore u ataru sela Ibarska Slatina, struja je sprovedena do konaka i kućice u kojoj zimi boravi otac Jovan.

Ali struja je toliko slaba da jedva škilji sijalica u trpezariji. A problem bi bio rešen kada bi se napravila jedna manja trafostanica. Pravio je starešina Svete Petke, svojevremeno, mini-hidrocentralu, dole na reci. Ali naišla bujica, sve odnela.

Silazimo ka ribnjaku, koji je nedavno napravljen, gde je darodavac iz Leška, pre nekoliko dana, doneo 20 mresnih šarana. Doneo je i 150 metara ograde, kako bi se ogradila manastirska porta.

Celo leto se, čujemo, ovde radilo i gradilo. Stigli čak i darodavci iz moskovskog „Spartaka”, „Zenita” iz Sant Peterburga, vredno radile „delije”, „grobari”... pomagao verni narod sa severa Kosmeta. Napravljen je i krov na konaku, malenoj sobici u potkrovlju. Dva kreveta, ona starinska, na podu linoleum.

„Oče Jovane, zar još postoji linoleum? Nije bilo para za drveni pod ili bar za laminat”, opet postavljamo nezgodna pitanja, dok nas starešina ove bogomolje, čija zvona već deceniju odjekuju ibarskom dolinom, blago gleda.

Dolaskom oca Jovana sabira se verni narod. Najviše ih je na Malu Gospojinu, kada je sabor, nekada nadaleko poznat. A dolaze i kada se slavi mala Sveta Petka, 8. avgusta.

Kopka nas da li se neko od darodavaca setio da manastiru pokloni kosilicu, jer leti i po tri puta otac Jovan kosi travu.

„Nemojte, molim vas! Biće da nam stalno nešto fali”, opet smireno govori starešina Svete Petke, jedini monah manastira, sam, naspram albanskog življa Ceranje, Košutova, Šaljske Bistrice.

Setismo se da smo „molili” rukovodstvo „Kosmetputa”, koje održava deonicu do međe sa zvečanskom opštinom, da pokloni jednu manastiru. A molili smo i tadašnje rukovodstvo opštine Leposavić. Ostalo je samo na obećanjima.

Ulazimo u crkvu gde je, kada je kopan temelj, ispod oltara otkriven kostur s prstenom na desnoj ruci. Čuva se kao relikvija.

„Znao sam, oduvek, da ću svoje monaške dane da provedem u Ceranji. Bogu se molim za sve stradalne i za sve one koji dele ovozemaljsku sudbinu”, govori ovaj monah, koji je nedavno pripomagao i manastiru Svete Petke u mestu Ulije kraj Leposavića.

Iako sam, u potpunom okruženju, gde se zimi sreće s vukovima i mečkama, i gde se dogodi da danima niko ne zna ništa o njemu, kaže da se ničega ne boji:

„Uz molitvu nemam čega da se bojim. Nisam sam. S Bogom sam, s vernim narodom koji se sve više priklanja veri. Svakog petka se ovde služi atakist, a subotom sveta liturgija”, kaže otac Jovan.

Uskoro će biti freskopisana crkva. Dar vernika koji već oslikava crkve na Kosovu i Metohiji. Oko nogu nam se mota Žućka. Keruša koja je, istog dana kada je otac Jovan došao u Ceranju, na svet donela sedam mladunaca.

„Bilo je to kao u onoj pesmi”, poče da recituje Jesenjina starešina manastira, dok se nad svetinjom spuštao suton.

Mir, kakav se samo ovde na kosmetskoj zemlji oseća, tu u porti manastira Sveta Petka, razleže se huk sove. S cera se začu i vesela pesma kosa, kosovske ptice. Zaklikta tamo negde i orao, koji ovde svija gnezda.

Nedavno se, čujemo, i srna ovde privila. U miru manastira i sama je našla mir i toplinu.

Sprema se otac Jovan za manastirsku slavu. Uoči Svete Petke sve je spremno da se dočeka verni narod. Ne samo sa severa Kosmeta, već i iz centralne Srbije, pa čak i daleke Rusije.

Polako krećemo, a na kapiji se pojavi četvoro mladih. Došli iz Beograda, rekoše, čuli za oca Jovana i manastir Svetu Petku, zaštitnicu žena.

Dok se mraku bližio oktobarski topao dan ostavljamo manastir koji je svojevrsna karaula, s jednim „vojnikom”, ocem Jovanom, tu na osami, u dolini reke Ceranje, gde ponovo zvone manastirska zvona.


Komentari3
c2046
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sasa3
neka pomogne ko kako moze,treba dati punu adresu,valjda radi neka posta.
Biljana Radomirović
Molim, Vas! Pozovite sekretarijat „Politike“ i oni će vam reći kome da se obratite! Hvala, srdačan pozdrav! Biljana Radomirović, novinar
Preporučujem 0
Александар Симић
Хвала на чланку. Улива наду и веру.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja