nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:36
BELEŠKE S PUTA: EKVADOR

U carstvu Inka

Duvanje strelica iz duvaljke za paralisanje životinja, igra uz bubnjeve, ispijanje lokalnog napitka, deo su predstave za turiste u amazonskom plemenu koje ima dodir s civilizacijom
Autor: Predrag Rudovićponedeljak, 28.10.2019. u 13:00
(Фотографије П. Рудовић)

Ni vazduha nema među ovim planinama. Na skoro 4.000 metara nadmorske visine pri usponu na Ande dah zastaje na svakom drugom koraku. Borim se za vazduh, ali nagrada je tako blizu, jer, kažu, laguna Kilaotoa jedan je od najlepših prizora prirode koji se u ovom delu sveta može videti. I nisu me lagali. Jezero smešteno u vulkanskom krateru pruža nestvaran prizor, a njegova voda prepuna minerala menja boju u bezbroj plavih i zelenih nijansi, zavisno od vremena.

Krater je dubine nekih 250 metara i do jezera vodi peščana staza. A usput po njoj promiču turisti na konjima. Za njih je to deset najbolje potrošenih dolara u životu jer se spasavaju uspona uz ovu liticu po nedostatku vazduha, ali za decu, vodiče ovih životinja, to je redak izvor zarade. Izgleda mi da se porodice koje se bave ovim poslom smenjuju kako bi svako dobio priliku da zaradi, pa se niz krater i uz njega penju svega nekoliko puta dnevno.

Jad i beda uvek nekako, čini mi se, idu uz neopisivu božansku lepotu.

Jezero smešteno u vulkanskom krateru

Bogorodica s krilima

Ali oni od ove lepote žive, a ja je samo obilazim. Slično mi se činilo i u Kitu, glavnom gradu Ekvadora i najvišoj prestonici na svetu. U grad stižem noću i posle formalnosti oko smeštaja u hostelu nestrpljiv sam da bar malo prokrstarim i njegovim ulicama dok me umor na savlada. A znam da će me dočekati mrak. Beskućnici zauzimaju svoja mesta za spavanje oko najpoznatije crkve u gradu, a lokalne prostitutke kreću u svoj mučenički poziv.

Ujutru sve izgleda drukčije. Poroci milionskog grada u planinama sačekaće svoju narednu noć, a ja žurim da se najpre popnem na jedan od zvonika najpoznatije katedrale. Sa njega se pruža pogled na ceo grad i okolinu, a tu je i neizostavni selfi s dva tornja katedrale u pozadini. Sa drugog brda poziva me jedina Bogorodica s krilima na svetu (bar tako kažu lokalni stanovnici), pa hitam ka njoj ulicama istorijskog dela Kita.

Ovu jedinstvenu skulpturu „Bogorodice iz Panečila” koja s istoimenog brda blagosilja čitav grad, izgradio je od 7.000 komada aluminijuma španski umetnik Avgustin de la Heran Matoras po ugledu na čuvenu statuu „Madona iz Kita”, koju je u 18. veku izvajao Bernando de Lagarda. Ona stoji na vrhu sveta, nogama gazi zmiju i anđeoskim krilima blagosilja ovaj grad i zemlju.

Ali do nje se mora kroz „barrios”, siromašna predgrađa koja se protežu po strmim liticama oko grada. Tu siromašan svet kao na dlanu gleda svetlosti velegrada čijeg se bogatijeg dela nikada neće dokopati. I svuda mi kažu da je opasno šetati kada se pređe ta nevidljiva crta, između bogatih i onih koji imaju za pristojan život i onih čijim životima caruju beda, nesigurnost, poroci i kriminal. Kad god mogu prelazim tu nevidljivu granicu između svetova koji se dodiruju, ali se ne prožimaju, zahvalan što još uvek pripadam onom delu u kome se živi kud i kamo lakše. Prelazim je s brojanicom i sa verom da se putniku namerniku koji dolazi čista srca ipak ništa neće desiti. I još jednom sam bio u pravu: na vrh brda podno spomenika stižem zdrav i čitav. Preda mnom je nestvaran pogled na čitav grad.

Ekvador, Ikwayur na jeziku kičua ili Ekuatur na jeziku šuar, nekada je bio u sastavu imperije drevnih Inka i tragovi njihove vladavine vide se i danas. Iako su Inke nekada pridobijali razne grupe da čak i dobrovoljno pristupaju carstvu, plemena u današnjem Ekvadoru pružala su jak otpor, pa su Inke pribegavale i raseljavanju stanovništva i naseljavanju lokalnijih plemena u novoosvojene oblasti. I danas se zna u kojim su gradovima i selima živeli stanovnici pre dolaska Inka, a u koje su osvajači dovodili nove stanovnike. Svi oni će, međutim, morati da prežive i viševekovnu kolonijalnu vladavinu Evropljana,.

Poslednjih dve stotine godina Ekvador je slobodna zemlja. Slobodna, raznolika, raznorodna, zemlja u kojoj živi puno etničkih grupa, u kojoj se govori 12 jezika (španski, kičua i šuar su zvanični, a ostale država Ekvador po ustavu „poštuje i pomaže njihov razvoj i očuvanje”. Ovo je zemlja koja je grubo gledano podeljena na četiri oblasti – primorje, Ande, Amazon i ostrva Galapagos.

U Banosu, malom turističkom mestu u planinama blizu prelaska iz Anda u Amazonski deo, turisti imaju bezbroj atrakcija na raspolaganju. Tu je pre svega obilazak čuvenih Đavoljih vodopada i Kuće na drvetu. Za ljubitelje adrenalina tu je i bezbroj mesta za zip lajning i bandži džamping. A tu su i restorani u kojima se može probati neizostavan specijalitet u ovom delu sveta – pečeno morsko prase. Ova životinjica nalik na pacova predstavljala je privilegiju u stara vremena jer su samo bogatiji slojevi stanovništva mogli sebi da priušte da jedu meso.

Ovaj put u Ekvador nije potpun ukoliko ne zavirim u Amazon i ne obiđem jedno od sela lokalnih Indijanaca.

Glavni grad Kito: sa zvonika čuvene katedrale pruža se veličanstven pogled

Mesto gde počinje Amazon

Grad Tena je negde na granici, tu počinje Amazon. I dok se u dubini prašume kriju i neka od „nekontaktiranih” plemena koja odbijaju svaki razgovor s civilizacijom i čiju posetu možda ne bih preživeo, u takozvanim „kontaktiranim” zajednicama rado dočekuju turiste. Za njih je ovo prilika da uz rituale neviđene za putnika sa Balkana, dočaraju deo svoje tradicije, a istovremeno je to i jedan od dragocenih izvora prihoda za ova plemena. Duvanje strelica iz tradicionalne duvaljke za paralisanje životinja, igra uz bubnjeve, pitomi majmunčići i papagaji koji šetaju unaokolo, ispijanje lokalnog napitka, sve je to deo predstave. Ali vredi doći i videti makar taj deo tradicionalnog života ljudi u Amazonu. Naravno, posle predstave, „poglavica” će podjednako dobro baratati mobilnim telefonom kao i turisti. Možda nema tekuće vode, ali internet je dostupan.

Nemiri zbog MMF-a
Reportaža o Ekvadoru pisana je samo sedam dana pre nego što su ovu zemlju potresli nemiri građana koji su se usprotivili merama štednje koje im je nametnuo Međunarodni monetarni fond. Protesti su trajali 11 dana i odneli više od deset života, da bi predsednik Lenjin Moreno ukinuo nametnute mere ne bi li konačno zavladao mir.

Ima li nečeg srpskog u dalekom Ekvadoru? Ima! Crkva naravno. Otac Rafail tu je već četiri godine i u gradu Gvanajakil predvodi malu pravoslavnu zajednicu. Tečno govori španski, a posle večernje službe prisustvujem i časovima veronauke. Od skora ima i pomoć: otac Vasilije, poreklom Kubanac, nedavno je rukopoložen u pravoslavnog sveštenika, a u crkvu pored nešto Rusa koji ovde žive dolazi i sve veći broj Ekvadorijanaca koji polagano otkrivaju radost pravoslavlja.

I za kraj, duša mora ište. I zato je tu Montanita! Turistički gradić nekih tri sata vožnje od Gvanajakila, nekadašnji raj za surfere, pretvorio se vremenom u vikend destinaciju za turiste i lokalne stanovnike koji iz okolnih gradova dolaze zarad provoda i noćnog života. Plaža, barovi, restorani i noćni klubovi smešteni u svega nekoliko ulica obećavaju dobar provod. Mini-barovi s koktelima su svud po ulicama, kiosci s brzom hranom omogućavaju dopunu energije dok se tumara od kluba do kluba, lokalne promoterke predivnog bronzanog tena i oskudne garderobe pozivaju da se poseti baš njihov klub. Danju ovo mesto i nije toliko lepo, ali i bolje je tako. Danju se ovde spava, a noću počinje život.

Svaki turista fotografiše papagaje

Čuvaj se kondora

Kada je vrhovni tvorac sveta Pačakamak završio stvaranje sveta i stvorio ljude i zemlju, ustanovio je da mu fali glasnik koji bi prenosio poruke između ljudi i nebesa i zato je stvorio kondora. Tako je taj vitez neba koji krstari iznad najviših vrhova Anda godinama prenosio poruke između neba i ljudi.

Ali se nakon godina letova i kondor umorio, i to najviše od samoće.

– Ljudi, bogovi, životinje, čak i drveće, svi imaju nekoga, samo sam ja sam na ovom svetu, na ovim visinama koje nisu ni zemaljske ni nebeske – razmišljaše kondor iz carstva visina, preniskih za bogove, a previsokih za ljude.

A onda, jednoga dana, u blizini vulkana Kotopaksi i Kilaotoa ugleda prelepu mladu čobanicu kako napasa ovce i odmah se zaljubi u nju. Ali, da bi joj se dopao najpre je morao da ukrade crveni ogrtač nekog čobanina i preruši se u čoveka. Pastirici se učini lep, uzvrati ljubav i odlete s njime u gnezdo na strmim liticama vulkana. Otpočeše ljubavnu igru, ali sa svakim njegovim poljupcem devojci poče da izrasta perje na mestu gde ju je ljubio. Seljani, videvši da nema devojke, organizovaše poteru, ali u kondorovo gnezdo stigoše prekasno. Mlada pastirica već je bila obrasla perjem i zaljubljena u svog kondora. Nije joj padalo na um da se ponovo vrati među ljude, a seljanima ne ostade ništa drugo nego da blagoslove njihovu ljubav. I dan-danas u ovim planinama mladim devojkama se govori „čuvaj se kondora” kada nekuda polaze iz kuće.

Ljubav uvek nađe put, ma kako čudna bila, ako je prava i ako je ima.


Komentari2
406a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

IvaT
Niko, sve si bolji i bolji. Bravo!!!
Д. М. С.
Имао бих великог поверења да се оженим неком Инкињом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja