četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:07
IZ PRVOG POSLERATNOG BROJA „POLITIKE”

Misteriozni spomenik s krstom i petokrakom

Na današnji dan 1944. naš list je obnovio izlaženje posle Drugog svetskog rata izvestivši i o podizanju obeležja stradalim crvenoarmejcima u Beogradu
Autor: Dimitrije Bukvićponedeljak, 28.10.2019. u 20:20
Од 1948. до 1950. на споменик су полагани венци на годишњицу ослобођења Београда – обележје на Тргу републике остало је део комеморативне праксе и после Резолуције Информбироа, каже историчарка Милана Живановић (Фото архива russianphoto)

„Spomenik pravi, dostojan veličine žrtve, podigao je narod naš u svom srcu, za sva vremena, braći koja su došla s Volge i Urala, da s nama grudima odbrane slobodu.” Ovako je na današnji dan, pre 75 godina, u prvom posleratnom broju „Politike” opisana sahrana boraca Crvene armije, poginulih u borbama za oslobođenje Beograda, na današnjem Trgu republike (tada Pozorišnom trgu). Kako je tog 28. oktobra 1944. izvestio naš list, pogrebu je, osim generala Ždanova i Mijalka Todorovića, političkog komesara Prvog korpusa, prisustvovalo mnogo žitelja tek oslobođene prestonice, a događaj je krunisan podizanjem obeležja na mestu pokopa.

Međutim, mermerni znamen podignut „za sva vremena” uklonjen je 1954. godine a posmrtni ostaci crvenoarmejaca su premešteni u novoformirano Groblje oslobodilaca Beograda. Od tada, obeležju se izgubio svaki trag. Nedavnim otkrivanjem spomen-ploče na istom mestu, u čast sedam i po decenija od oslobođenja glavnog grada, ukazano je da je na Trgu republike nekada postojao spomenik crvenoarmejcima, ali detalji o njemu su i dalje malo poznati.

Kako objašnjava Milana Živanović, istoričarka koja je doktorirala na temi ruskih grobnih kompleksa u Srbiji u 20. veku, to je bio prvi spomenik podignut u oslobođenom Beogradu.

„Postavljen je 22. oktobra 1944, dva dana po završetku borbi. Upadljivo je da je vest o tome objavljena i u prvoj posleratnoj ’Politici’, šest dana posle događaja, što znači da je tome pridata velika pažnja. Uklonjen je marta 1954, što je takođe zavredelo pažnju medija, pa je tako u ’Borbi’ objavljena fotografija kojom je javnost obaveštena o uklanjanju”, navodi Živanovićeva za naš list.

Spomen-ploča postavljena nedavno na mestu gde se nalazio spomenik (Foto Beoinfo)

Na obeležju su, dodaje ona, bila uklesana imena 22 sovjetska vojnika sahranjenih pod njim, uz natpis „Večna slava herojima palim u borbama za slobodu i nezavisnost naše otadžbine i bratske Jugoslavije” i to samo na ruskom jeziku.

„Zbog toga se može pretpostaviti da je spomenik postavljen na inicijativu sovjetske strane, utoliko pre što je taj natpis bio poklič kojim je Staljin okončao naredbu izdatu pri oslobođenju Beograda maršalu Tolbuhinu”, kaže Živanovićeva, dodajući da nema podataka o tome gde je obeležje izrađeno.

Njegovo podizanje je imalo veliki značaj i za posleratnu jugoslovensku vlast, o čemu svedoči svečana sahrana koja je prethodila postavljanju spomenika.

Iz prvog posleratnog broja „Politike”, 28. oktobra 1944: izveštaji o oslobađanju Beograda i tekst
o sahrani crvenoarmejaca (Dokumentacija „Politike”)

„Tog 22. oktobra 1944. formirana je pogrebna povorka s tenkovima na kojima su bili kovčezi s telima 22 vojnika. Dvojica sovjetskih boraca, koji su tome prisustvovali, zapisali su u svojim memoarima da je okupljeni narod različito reagovao. Jedni su, spuštene glave, ćutke odavali poštu, drugi su s uzbuđenjem gledali kretanje vojske, a treći nisu uspeli da obuzdaju emocije pa su plakali. Na svečanoj sahrani su govorili general Ždanov i Mijalko Todorović, a bio je prisutan i Peko Dapčević. Potom je obavljeno ritualno bacanje grumena zemlje u veliku raku iskopanu na trgu”, navodi Živanovićeva. Kako ističe, krst i petokraka nije bila retkost ni na drugim obeležjima podignutim u Srbiji u čast palih crvenoarmejaca podizanim nedugo posle rata.

„Preciznog objašnjenja nažalost nema, ali treba reći da je u Sabornoj crkvi 12. novembra 1944. služen pomen poginulim sovjetskim i jugoslovenskim borcima nakon oslobođenja Beograda. To upućuje da je odnos novih vlasti prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenom statusu u narodu u to vreme bio veoma obazriv, pa se možda krstovi na spomeniku mogu tumačiti i u tom kontekstu. Inače, u Beogradu je od 15. do 30. novembra 1944. podignuto 18 velikih i 32 mala spomenika borcima Crvene armije, a bilo je planirano da se do decembra 1944. podignu ukupno 102 obeležja”, ističe Živanovićeva.


Komentari10
ad13e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранко П.
У Остојићеву,селу на северу Баната је до 1942 године у центру села био споменик Краљу Петру I Карађорђевићu урађен од белог мермера у природној величини а на постаменту високом два метра.Споменик су срушили Јожеф Барна и Калман Керестељи.Дуго је овај споменик лежао у школском дворишту да би га приликом градње самопослуге залили у темељ зграде. П.С. У Паризу посtоји споменик Краљу Александру I Карађорђевићу.А у Србији ?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Имали су комунисти обзира према Цркви (Тито је чак присуствовао прослави Савиндана 1945.), док нас нису зајахали, зауздали и сапели, а онда... Па остало је ИСТОРИЈА, а ово што ја пипем, вероватно, ревизионизам...
andrijasevic
Rusi postuju svoje vojnike, a mi?Makar vojnim invalidima dodelit penzije.
Леон Давидович
Ово је пример, а то је наравно дело политичара, како се све брзо преда забораву па тако није сачуван ни тај први споменик погинулим ослободиоцима Београда, а свакако није представљало проблем пренети га на друго место. Иначе РПЦ активно је учествовала у одбрани Совјетског Савеза и чак је имала и своје јединице које су наоружали и снабдели опремом из извора цркве. Бројне једибице НОВ-а имале су православне свештенике, као и верске службенике неких других религија) у својим редовима-
Dragomir Olujić Oluja
U NOV i POJ su u svim jedinicama od čete nadalje pri štabovima postojali referenti za verska pitanja, obeležavali se svi verski praznici, sklapali crkveni brakovi, izdavale publikacije (naprimer, u partizanskim štamparijama objavljeno je 9 izdanja Biblije)... Posle rata, sve do 1950. Božić, Uskrs, Ramazan su bili državni (neradni) praznici!...
Бранко П.
После рата,када су се комунисти учврстили на власти убили су Митрополите Јоаникуја Липовца и Арсенија Брадваревића;епискпа Варнаву Настића и отровали Патријарха Викентија Проданова и више стотина свештеника,монаха и монахиња.Од Српске православне цркве и наших манастира су поотимали све што се могло отети:куће,станове,обрадиву земљу.
Preporučujem 16
Dragomir Olujić Oluja
(2. put) Kako je to, g-dine Mariću, crkva „užasno postradala od komunista“? Pronađite mi ijednu delatnost crkve i crkvenih i svešteničkih institucija koja nije finansirana iz državnog budžeta, ijednog sveštenika koji nije primao platu iz državnog budžeta, ijednu publikaciju koja nije finansirana iz državnog budžeta... a da i ne govorimo o održavanju, obnavljanju, renoviranju... crkava i manastrira!...
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Preporučujemo

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja