četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:29
POGLEDI

Diplomatska i ostala artiljerija

Autor: Đorđe Vukadinovićnedelja, 03.11.2019. u 18:00

Iskreno rečeno, nisam siguran da li je to dobra ili loša vest. Ali jeste činjenica. I sigurno se nije „slučajno poklopilo”. Iz Rusije i SAD za ambasadore nam dolaze pravi diplomatski teškaši. (A nešto slično bi se moglo reći i za Kinu, s tim da jednu damu baš nije primereno nazivati „teškašem”, već, recimo, „diplomatom sa natprosečnom političkom težinom”). I sigurno je da ne dolaze na piknik i da uživaju u čarima lokalnih kafana i sve zagađenijeg beogradskog vazduha.

Prošlo je vreme kada je i u Moskvi i u Vašingtonu diplomatska misija u Beogradu bila neka vrsta nagrade i odmora, odnosno diplomatske hladovine zbog političkih zasluga ili pred odlazak u penziju. Svako iz svojih razloga, a delom svakako iz usled gledanja na to šta radi ona „druga strana”, tri globalne sile su nam za ambasadore poslale „specijalce”, što znači da će Beograd u narednom periodu (mesecima i godinama) biti prostor pojačane pažnje i potencijalno važno poprište diplomatskih okršaja najvećih svetskih igrača.

Kao što rekoh, to nije neka velika sreća. Ali, ako već moraju da se bave nama bolje je da imamo posla sa ozbiljnim profesionalcima – što nije uvek bio slučaj – nego da, pored svega ostalog, stradamo i usled (tuđe) gluposti i nehata. (Kao da nam nije dovoljno to što, često – da ne kažem, po pravilu –  kao u onoj staroj dečjoj pesmici „sami sebe zaplićemo”.).

Zapad uglavnom i ne krije šta se od nas očekuje i traži. Pre svega, „kooperativnost” oko Kosova (u prevodu, mirenje sa kosovskom nezavisnošću) i – po mogućstvu – što veća distanca prema Moskvi.

No, u poslednje vreme i tradicionalno diplomatski uzdržana Moskva sve otvorenije i glasnije saopštava i iznosi svoju balkansku agendu. Tako smo za samo poslednjih desetak dana imali priliku da sa visokih i najviših mesta ruske politike – od Dmitrija Medvedeva u Skupštini Srbije, pa do Konstantina Kosačova i Marije Zaharove – čujemo nedvosmislene poruke podrške teritorijalnom integritetu Srbije, ali i (indirektnog) upozorenja.

Novi ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko je to sažeo u jezgrovitu formulaciju: „Pitanje Kosova treba rešavati striktno u međunarodnopravnom okviru, na osnovu rezolucije 1244”. A upravo dok pišem ove redove pojavio se i intervju istoričarke Natalije Naručnicke „Sputnjiku” u kojem ona, oslobođena imperativa diplomatskog protokola, kaže to još otvorenije: „Ako Srbija, njene vlasti i narod budu čvrsti na poziciji nepriznavanja Kosova – Rusija ih neće izdati.

Istom prilikom, Naručnicka je odbacila i one – u delu srpske javnosti, naročito one Rusiji ne baš previše naklonjene –  popularne spekulacije o ruskoj „trgovini sa Zapadom”, odnosno spremnosti Moskve da zažmuri na kosovsku nezavisnost, ukoliko bi Zapad to isto učinio povodom Krima i/ili Donbasa.

U prevodu, Rusi nam poručuju: imaćete našu podršku i sa sigurnošću možete računati na nju u onoj meri u kojoj ste spremni da se oduprete manje-više nedvosmislenim pritiscima i zahtevima Zapada u pogledu nezavisnosti Kosova i „atlantskih” integracija. A to je ipak već nešto drugo (i nešto više) od one uobičajene fraze o tome kako oni „ne mogu biti veći Srbi od Srba”.

U istom svetlu treba gledati i aktuelno uzbuđenje zbog zajedničke vojne vežbe, pod simptomatičnim nazivom „Slovenski odgovor”, koja je prethodnih dana održana u Srbiji. U okviru vežbe su u Srbiju, pored ostalog, stigli ruski borbeni sistemi „pancir” i S-400 (prvi da ostane, a drugi da se vrati), što je izazvalo pravu poplavu najrazličitijih komentara, kako u javnosti, tako i u diplomatskim krugovima. Zvanična reakcija NATO-a bila je diplomatski uzdržana i korektna. („Srbija je naš partner i ima suvereno pravo da donosi odluke o vojnim vežbama na svojoj teritoriji”.) Ali su zato zvanični i nezvanični lokalni „evroatlantski” lobisti dobili gotovo pravi izliv krvi u mozak, odnosno u tastature, potežući najteža oružja iz rusofobnog arsenala.

Sve u svemu, niko ne kaže da smo ponovo „najvažnija svetska spoljnopolitička tema” (hvala Bogu – nismo). Ali Srbija i Balkan ponovo zauzimaju relativno značajno i neproporcionalno krupno mesto u kombinacijama globalnih geopolitičkih igrača i pratećih medijskih i političkih voajera. To sa sobom uvek nosi nešto malo nade i mnogo potencijalnog rizika. Pritom je, realno govoreći, rizik kud i kamo veći od nade da bi iz toga, na kraju, možda moglo proisteći i nešto dobro.

Ali da bi čak i ta mala šansa da iz ovoga proizađe nešto dobro imala priliku da se realizuje neophodno je da mi sami znamo šta zaista hoćemo, želimo – i smemo.

Narodni poslanik i urednik NSPM

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari1
ec0c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дино Зоранић
Спас Србије је на Истоку!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja