Odlazak Velike Britanije teško će po džepu udariti Evropsku uniju: kad ode, London će kasu u Briselu ostaviti bez godišnjeg priloga od oko sedam milijardi evra. Ko će iz svoje nacionalne kase popuniti takvu buduću budžetsku rupu EU za period 2021–2027?
Odgovor na ovo za EU sudbonosno pitanje neizvestan je od prvog dana, otkako su maja prošle godine članice započele „konsultacije” oko sledećeg budžeta.
„Novi budžet odlučiće budućnost EU s 27 članica, kao i naš legat budućim generacijama”, upozorio je prošlog proleća Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, izlažući predlog zajedničke kase unije za period 2021–2027.
Junkerov mandat ističe ove sedmice, a EU godinu i po dana od početka debate o sledećem budžetu nije ni korak bliža dogovoru, čak su „razlike veće nego ikad ranije”, tvrde nemački mediji.
„Učiniću sve da EU na vreme ima sporazum oko sledećeg budžeta, da postignemo rezultat pred kraj zime”, poručio je krajem prošle sedmice u Briselu Johanes Han, evropski komesar za proširenje i izgledan kandidat za funkciju evropskog komesara za budžet u narednom mandatu.
Hanova nevesela prognoza usledila je nakon (još jednog) neuspelog dvodnevnog sastanka ministara finansija EU prošle sedmice, povodom „detalja” budućeg budžeta, s veoma delikatnim geopolitičkim značenjima. Naime, šta se sve može desiti ako EU usvoji najnoviji predlog komesara za budžet Gintera Etingera, koji smatra da u narednom periodu Brisel Ankari treba da šalje manje para za „čuvanje sirijskih izbeglica”, budući da Erdogan ionako planira da ih vraća kući? Umesto Turskoj, EU bi trebalo da usmerava više novca Jordanu i Libanu za borbu sa migrantskom krizom, predložio je Etinger, a da Aman i Bejrut još nisu zatražili finansijsku podršku od Brisela tim povodom.
Prvi nacrt novog budžeta iz pera nove evropske uprave u Briselu s Ursulom fon der Lajen na čelu višestruko je „torpedovan”: iz pravca najbogatijih članica, iz ugla Francuske i država centralnoistočnog dela unije, koje se zalažu za „koheziju” i „podršku farmerima”, sa kote udruženja perifernih pomorskih regiona (obuhvata 150 regiona iz 25 država EU, sa oko 200 miliona stanovnika).
Vest da novi saziv Evropske komisije planira da Nemačka udvostruči godišnji prilog budžetskoj kasi EU – sa očekivanih 15 milijardi evra u 2020. na oko 33 milijarde evra u 2027. godini – digla je Berlin na noge.
„Veoma smo, veoma daleko od dogovora o formatu sledećeg budžeta EU”, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel nakon ministarskog sastanka u Briselu.
Groznicu u Briselu izazvao je i predlog nove EK da ukine svaki povrat viška uloženih sredstava (rabat) kvintetu država koje najviše doprinose evropskoj kasi.
Berlin neće odobriti nikakav budžet EU koji Nemačku lišava rabata, poručila je Merkelova. Francuska istovremeno insistira da „vitkiji” EU budžet ne može da podmiri „geopolitičke ambicije Evrope”, upozorio je šef Jelisejske palate Emanuel Makron.
Pomorska periferija EU – na strateškim prilazima „tvrđavi Evropi” – poručila je na sastanku u petak u Palermu (Sicilija) da Brisel treba dobro da razmisli o značaju razvoja regiona na prvoj liniji prihvata migranata, sada i u budućnosti.
Sledeći evropski sastanak povodom budžetske rasprave najavljen je za početak decembra – uoči dugog božićnog raspusta. Da li će Evropa žuriti da pred Novu godinu usvoji budžet koji treba da važi od 2021. godine, neizvesno je.
„Krajnji rok za regularno usvajanje budućeg budžeta jeste decembar 2020. Noć dugih noževa treba očekivati pred sledeću Novu godinu”, procenjuju posmatrači u Briselu.
