Ako u šetnji Kalemegdanom ovih dana naiđete na škorpiju – ne paničite. Ove životinje nisu opasne za ljude. Mediji poslednjih dana prenose da je u Beogradu primećena njihova najezda, ali one su samo uobičajeni stanovnici našeg grada. Doduše, znatno su strašnije od, recimo, leptira, ptica, mačaka ili bubamara, ali i one su, iako ne baš omiljene – takođe građani Beograda.

– Nisu se škorpije pojavile u našem gradu, nego smo se mi pojavili pre nekih 3.000 godina. One su tu oko 50 miliona godina. Na Balkanu živi nekoliko vrsta malih škorpija, a u Beogradu se najčešće nalaze karpatske – objašnjava Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta.

Njihova brojnost je uglavnom stabilna i nema podataka da ih je u gradu više nego inače. U svakom slučaju, sigurno je da ih nema u istoj količini kao insekata. Zbog straha, međutim, glas o svakoj škorpiji koji su ljudi sreli, daleko se čuje.

Ovi naši pomalo neobični sugrađani prave su noćobdije. Sa prvim sumrakom ili u kasnim noćnim satima kreću u lov na insekte. Ne vole sunce i žive u skrovitim staništima.

– To su stene i pukotine u kamenu, pa su tako tvrđave poput Kalemegdana za njih idealne. U Beogradu se ove škorpije mogu naći i u starijim kućama, podrumima, po baštama ispod kamenja ili na mestima gde duže stoji šut ili građevinski materijali – otkriva profesor Tomanović.

Iako i one izgledaju pomalo užasavajuće, ove naše, domaće škorpije, nisu ni nalik onim tropskim, iz Južne Amerike, Azije i Afrike, čiji je ujed smrtonosan za ljude.

– Škorpije ljude mogu da ujedu ako sednu blizu njih na stenu. To rade iz straha, odnosno da se obrane. Ali njihov otrov opasan je samo za insekte. Kod ljudi izaziva lokalnu reakciju i manji otok koji prolazi za sat vremena. Naravno, ima ljudi koji su alergični na ujed škorpije, kao što su alergični na ose ili pčele. Zato, ukoliko otok ne splasne posle tog vremena, treba se obratiti lekaru – savetuje dekan Biološkog fakulteta.