subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:32

Filmovi Dušana Makavejeva, poslastica u Solunu

Za svoju 60. godišnjicu najznačajniji festival na Balkanu priređuje retrospektivu velikana jugoslovenske i srpske kinematografije uz filmsku projekciju dobitnika „Politikine” nagrade „Milutin Čolić”
Autor: Dubravka Lakićsreda, 30.10.2019. u 21:00
Из филма „Sweet Mouvie” Душана Макавејева (Фото: Прес служба 60. Солунског фестивала)

Šest decenija prolazi i mnoge su filmske vode protekle, a Solunski filmski festival uprkos svim nevoljama i dalje istrajava kao najznačajnija balkanska filmska manifestacija.

Šezdeseto festivalsko izdanje, u zdanju Olimpion na Aristotelovom trgu u Solunu, svečano će otvoriti jedno od najnovijih „Netfliksovih” čeda – američki film „Bračna priča” Noe Baumbaha, viđen u Veneciji, sa Skarlet Johanson i Adamom Drajverom u glavnim ulogama. Oni tumače likove njujorškog pozorišnog reditelja i njegove supruge glumice sa kojom on stvara svoja uspešna pozorišna dela van Brodveja. Što su uspešniji i voljeniji kao umetnici to, u svom domu, postaju otuđeniji. Nije ovde reč o ugašenoj ljubavi, već o gubljenju identiteta žene unutar umetničke i bračne zajednice. I braku je kraj već onog trenutka kada se u celu priču umešaju losanđeleski „đavolji” advokati...

Balkanskom premijerom ovog filma Solunski festival je obezbedio prestiž, uvrstivši se u „Netfliksovu” festivalsko-bioskopsku distribuciju filmova iz njihove proizvodnje, koji će premijeru na zvaničnoj internet mreži imati tek posle ovakve vrste eksploatacije.

„Bračna priča” je samo jedan od 150 filmova koji će se do 10. novembra prikazivati u dvoranama samog Olimpiona, ali i festivalskom kompleksu u nekadašnjim, a već nekoliko godina unazad adaptiranim stovarištima u solunskoj staroj luci i to u više od 20 programskih celina. Prema tradiciji, najveća pažnja posvećuje se glavnom takmičarskom programu u kojem se za nagradu „Zlatni Aleksandar” (koja je uprkos krizi zadržala i svoj novčani iznos) ove godine takmiči 14 debitantskih filmova. U nacionalnoj selekciji novih grčkih ostvarenja u trci za nagrade je 17 naslova. Većina filmova u obe takmičarske selekcije nastali su u koprodukciji više zemalja. Bez udruživanja snaga sa drugima retko koja svetska kinematografija (osim američke, indijske, kineske i ruske) može danas da opstane.

Uprkos svim najavljenim festivalskim atrakcijama, među kojima je i program „Počast Albertu Seri” posvećen ovom slavnom španskom autoru, najveću festivalsku poslasticu ipak čini velika retrospektiva filmova nedavno preminulog legendarnog jugoslovenskog i srpskog reditelja Dušana Makavejeva, koja čini i srž uglednog programa „Balkanski pregled”. Solunska i međunarodna publika već od sutra će biti u prilici da vidi Makavejeve filmove – od „Čovek nije ptica” (1965) do „Gorila se kupa u podne” (1993).

Srpski film u Solunu
U glavnom takmičarskom programu ni ove godine nema srpskog filma, ali će zato u solunskim festivalskim dvoranama biti prikazivani filmovi: „Koja je ovo država” Vinka Brešana (hrvatsko-srpska koprodukcija) sa Lazarom Ristovskim u jednoj od glavnih uloga, „Ivana Grozna” Ivane Mladenović (rumunsko-srpska koprodukcija), kao i već u svetu nagrađivani kratki film „Poslednja slika o ocu” Stefana Đorđevića (srpsko-slovenačko-hrvatsko-grčka koprodukcija)...

Kao poseban događaj u okviru retrospektive najavljuje se i film Gorana Radovanovića „Slučaj Makavejev ili suđenje u bioskopskoj sali” (2019), koji je na ovogodišnjem 47. Festu jednoglasnom odlukom žirija osvojio „Politikinu” nagradu „Milutin Čolić” kao i nagradu „Beogradski pobednik” za najbolji srpski film na festivalu. Naš scenarista, reditelj i producent Goran Radovanović predstaviće film uvek znatiželjnoj i mnogim pitanjima naoružanoj solunskoj publici. Zasluge za iniciranje ove značajne retrospektive u Solunu pripadaju čelniku programa „Balkanski pregled” Dimitrisu Kerkinosu, a pomoć u delu realizacije pružio je i Filmski centar Srbije.

Kerkinos je pre nekoliko godina bio i inicijator i realizator retrospektive filmova Gorana Paskaljevića koju je pratila i luksuzna monografija sa koautorskim doprinosima velikog broja međunarodnih filmskih kritičara koji su u svojim autorskim tekstovima vrednovali Paskaljevićev rad (potpisnici ovih redova pripala je tada čast da priloži svoju kritiku filma „Varljivo leto 68”).

U Solunu na festivalu rado viđen gost je uvek bio i Emir Kusturica. U dugoj istoriji ove manifestacije ostaje zapamćen i njegov muzički nastup sa bendom „No smoking orkestra”. Tokom niza filmskih godina u Solunu su svoja dela predstavljali i Živojin Žika Pavlović, Želimir Žilnik, Goran Marković, Srđan Karanović, Srđan Dragojević, Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo, Darko Lungulov, Dušan Milić... Ovde je veličanstven aplauz kao glumac doživeo i neprežaljeni Nebojša Glogovac...

Festivalska istorija pamti i boravke Bertolučija, Kloda Šabrola, Vernera Hercoga, Frensisa Forda Kopole, Abasa Kijarostamija, Mohsena Makhmalbaha, Panahija, Akija Kaurismakija... Najbolje solunske godine bile su one kada je na čelu bio legendarni Mišel Demopulos. Kada je sadašnji direktor festivala Orestis Andriodakis bio samo mladi voditelj konferencija za novinare. Te slavne i gostima prebogate godine su prošle. Grčku je, baš kao i ostatak Evrope (pa i sveta) zahvatila kriza. I finansijska i idejna. I posledice toga su sada tu, pred nama.

Jubilarni, 60. Solunski festival svečano će biti zatvoren 10. novembra projekcijom još jednog američkog filma sa oskarovskom ambicijom – „Jojo zeka” Taike Vaititi i dodelom „Zlatnog Aleksandra” i ostalih odličja.


Komentari0
f6c92
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja