sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:35

Štednja u dinarima isplativija od devizne

Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 30.10.2019. u 22:55
(Фото Д. Јевремевић)

Prosečna kamata na štednju u dinarima 2,83 odsto, a na evre 0,86 odsto. – Učešće dinarske štednje u ukupnoj dostiglo je gotovo šest odstoDinarska štednja je već nekoliko godina isplativija od devizne, a tako je i ove godine, o čemu svedoči redovna analiza Narodne banke Srbije (NBS). I ove godine, povodom Svetskog dana štednje, centralna banka nastavlja da promoviše dinarsku štednju. Navode da je isplativost štednje u domaćoj valuti posledica povoljnog makroekonomskog ambijenta i stabilnih monetarnih uslova, niske i stabilne inflacije i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. NBS podseća i da dinarska štednja ima povoljniji poreski tretman, jer se kamate na dinarsku štednju ne oporezuju, dok se kamate na deviznu štednju oporezuju po stopi od 15 odsto. Sem toga, relativno su više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima.

Analiza pokazuje da bi štediša koji je u poslednjih godinu dana štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio oko 2.700 dinara (ili oko 23 evra) više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio oko 845 evra, odnosno protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju važi ne samo za godišnje oročavanje, već i za štednju oročenu na kraće i na duže rokove. Tokom prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u oko 85 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Međutim, iako je dinarska štednja isplativija od devizne i dinarski polozi štediša iz meseca u mesec dostižu nove najviše nivoe, činjenica je da oni ipak ostaju verni čuvanju para u čvrstoj valuti. I da se poverenje u dugoročno očuvanje vrednosti domaće valute teško vraća. Devizna štednja stanovništva dostigla je 10,6 milijardi evra, a dinarska štednja je u oktobru iznosila gotovo 75 milijardi dinara, što je, preračunato, oko 635 miliona evra. Ukupna štednja – i dinarska i devizna – iznosi 1.281.220 miliona dinara, pa je tako učešće dinarske štednje u ukupnoj dostiglo gotovo šest odsto.

Dinarska štednja je više nego četiri puta veća u poređenju sa krajem 2012. Prošle godine je povećana za 10,9 milijardi dinara (oko 22 odsto), a u ovoj godini neto priliv više od 13 milijardi dinara već sada je nadmašio celokupan prošlogodišnji rast. U proteklih godinu dana (od oktobra prošle godine), štednja u domaćoj valuti povećana je za više od 30 odsto. Štednja u deviznom znaku je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a u ovoj godini njeno povećanje za sada iznosi 0,7 milijardi evra.

Inače, prosečna ponderisana kamatna stopa na depozite stanovništva u dinarima na kraju avgusta 2019. iznosila je 2,83 procentnih poena i niža je za 7,12 odsto u odnosu na avgust 2012. godine. Uporediva kamatna stopa na depozite stanovništva u evrima u istom periodu je smanjena za 3,42 procentna poena – na 0,86 odsto.


Komentari5
ee8e2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana K.
Izgleda da kamate na štednju prate "rast" penzija.
Vesa D
..hazarderska ekonomija u uslovima povecanja aktivnosti ekonomije odslikava se na obicnu stednju u povecanju ..a sta je onda sa akomulacijom privrede ..ima li je i ako je ima gde je na racunima privrednih subjekata ..kolike su njihove stedne knjizice ..povecane, smanjene ili isparile..
deda petko
Има ту једно од питања због чега је штедња у динарима, према наводима НБС само 6 % од целокупне штедње. Друго питање је због чега неки отварају своје рачуне у Швајцарској ,тамо везује своја средства и зато добију 0% камату или чак у неким случајевима имају негативну каматну стопу. Одговор, имају поверење у гаранцију за свој улог цца. 98% Шта ми као штедише добијамо од банке када орочимо новац на неко време ? Добијамо потврду у облику папира и неку гаранцију банке.
NL
Ja u Holandiji (ABN-AMRO) ne dobijem ni papir, sve preko interneta. A kamatu upolovili od sutra sa 0,02% na 0,01%. Na 10000€, umijesto 2€ od sada cu dobijati 1€. A na oroceno 0,15% tek ako je orocenje 10 godina.
Preporučujem 13
Mustafa Aga
Kamatu je nash Tvorac, Uzvisheni Bog, strogo zabranio...To su haram pare koje se dobijaju preko kamate...Zabranjeno je davati pare sa kamatom kao shto je zabranjeno i plachati kamatu na pozajmljene pare...Zabranjeno je chak i biti prisutan kada se radi sa kamatom kao treche lice...Nazalost, shejtan je uspeo da nama ljudima nametne kamatu kao osnovu bankarsko-finansijskog sistema...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja