subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:56

„Vocap” tuži izraelsku firmu zbog špijuniranja korisnika

Najmanje sto novinara, političkih disidenata i boraca za ljudska prava praćeno je preko aplikacije pomoću softvera koji je korišćen i protiv Džamala Hašogija
Autor: Jelena Kavajačetvrtak, 31.10.2019. u 21:00
(Фото EPA/Ritchie B. Tongo)

„Vocap” je kalifornijskom sudu prekjuče predao tužbu protiv izraelske firme NSO u kojoj navodi da je taj proizvođač softvera za praćenje nezakonito pomogao vladama širom sveta da špijuniraju korisnike preko mobilnih telefona. Žrtve hakovanja su već podnosile privatne tužbe izraelskim sudovima, ali ovo je prvi put da jedna tehnološka kompanija preduzima pravne mere zbog toga što su korisnici praćeni preko njenih servisa, piše „Vašington post”.

Najmanje sto novinara, političkih disidenata i boraca za ljudska prava špijunirano je tako što im je u smartfone ubačen ozloglašeni virus „pegaz”, koristeći bezbednosni propust u „Vocapu”. Stručnjaci instituta Sitizen lab pri Univerzitetu u Torontu, koji su pomogli „Vocapu” u istrazi, kažu da je to možda najmoćniji alat za praćenje koji vlade mogu da kupe jer radi potpuno neprimetno, a obezbeđuje pristup svim funkcijama telefona.

Izraelska firma tvrdi da ga prodaje samo državnim službama za istragu kriminalnih aktivnosti i da nije namenjen praćenju novinara i disidenata. Ako se otkrije da  je bilo zloupotrebe, obećava da će preduzeti odgovarajuće mere.

„Vocap”, koji je „Fejsbuk” 2014. kupio za 19 milijardi dolara, jedna je od najpopularnijih aplikacija za dopisivanje i razgovore preko interneta, a važi i za jednu od bezbednijih, jer koristi punu enkripciju. Šestomesečna istraga je pokazala da je putem ovog servisa proletos kompromitovano 1.400 telefona u periodu od dve sedmice. U maju je zamolio milijardu i po korisnika da ažuriraju aplikaciju kako bi zatvorili bezbednosnu „rupu”, navodi „Fajnenšel tajms”.

Imena oštećenih korisnika nisu objavljena, ali se navodi se da su imali telefonske brojeve sa prefiksima 20 zemalja, uključujući Bahrein, UAE i Meksiko, koji su inače klijenti NSO. Amnesti internešnel je ranije ovog meseca otkrio imena dvojice Marokanaca kojima je instaliran „pegaz”. Jedan je advokat grupe demonstranata, a drugi suosnivač udruženja nezavisnih novinara protiv koga je marokanska vlada 2015. podigla optužnicu za ugrožavanje državne bezbednosti.

Virus je instaliran pozivom preko „Vocapa”, čak i kada se korisnik nije javljao, a propušten poziv se automatski brisao iz evidencije. Kupci „pegaza” su dobijali pristup svim porukama i imejlovima na kompromitovanom uređaju, mogli su da slušaju sve razgovore i da uključe kameru i mikrofon da snimaju.

NSO je rekao potencijalnim investitorima početkom godine da je prodao taj softver u najmanje 20 zemalja EU, a da je polovina prihoda za prošlu godinu od ukupno 251 milion dolara ostvarena od klijenata s Bliskog istoka.

Iako je u maju NSO najavio nove reforme kako bi se sprečile zloupotrebe, izvestilac UN za slobodu izražavanja Dejvid Kej pisao je nedavno direktoru Šalevu Huliju da mu saopšti stav da nove mere nisu dovoljne, posebno kad je reč o istrazi zloupotreba ljudskih prava na koje ukažu uzbunjivači. Kej je juče rekao da je čitavoj industriji nadzora potrebna veća kontrola kupaca, da se zna ko su mete i da li uopšte postoje mere da se spreče zloupotrebe.

U izveštaju Sitizen laba od prošle godine navodi se da je „pegaz” korišćen u 45 zemalja, a u najmanje 10 za praćenje meta preko granice. Ova grupa je zaključila da je „pegazom” praćen i Omar Abdulaziz, saudijski disident koji živi u Kanadi, bliski prijatelj ubijenog saudijskog novinara Džamala Hašogija. Abdulaziz je ranije tužio NSO, navodeći da je preko njegovog telefona Hašogi praćen pre nego što je prošlog oktobra ubijen u Turskoj.

Početak suverenog ruskog interneta

Od sutra počinje primena novog zakona koji će omogućiti Rusiji da se isključi sa globalnog interneta u slučaju velikog sajber-napada ili prirodne nepogode. Za tu potrebu napravljena je okosnica suverenog ruskog interneta, a provajderi su dobili opremu kako bi sav saobraćaj neometano preusmerili na kontrolne tačke unutar zemlje.

Kritičari kažu da je krajnji cilj puna kontrola nad internetom, to jest da Moskva polako pravi cenzorski „zid” po uzoru na kineski.

Zagovornici pozdravljaju novi zakon kao važan korak ka ruskom internetu koji neće zavisi od „tranzita” kroz druge zemlje, što je, tvrde ruski zvaničnici, izuzetno važno zbog sajber-terorizma i agresivne sajber-politike SAD.


Komentari0
9d3c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja