ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02
POGLEDI

Ko peva zlo ne misli, a ko misli nije mu do pesme

Političari svih boja, pustite mlade da misle svojom glavom. Nemojte od njih da pravite ni naprednjačke botove koji iz svoje fabrike po društvenim mrežama udaraju minuse umesto da rade, ni opozicione aktiviste koji treba da likuju što su izveli uspešnu akciju gerilskog rata
Autor: Boško Jakšićsreda, 06.11.2019. u 18:00

Često može da se čuje da su mladi instant generacija koja hoće sve i odmah, pragmatsko pokolenje koje bez razmišljanja prihvata političke ponude ne smatrajući da je izmanipulisano.

Živimo u vremenima u kojima se naprednjaci svim silama trude da raznim podsticajima – od zapošljavanja u zamenu za člansku kartu, preko ubrzanog zakazivanja skenera majci ili upisa deteta u jaslice – privuku mlade, prošire svoju izbornu bazu i tako cementiraju budućnost. Svetlu budućnost!

„Ostajte ovde, stvorićemo srpski san!”, šantićevski poručuje Aleksandar Vučić na proslavi 11. rođendana Srpske napredne stranke u Novom Sadu, obećavajući da će jedan od najvažnijih zadataka njegove stranke biti da se spreči „rasipanje naše dece po celom svetu”.

Lepo, ali nešto pre toga pročitam vest, takođe iz Novog Sada, da je hor učenika tamošnje gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” odbio da peva na proslavi SNS-a. Ne baš odbio, ali je toliko članova hora saopštilo da je ili bolesno ili odsutno da je nastup otkazan iako je direktor gimnazije potvrdio da je angažman postojao.

Pozivajući se na nezadovoljne roditelje koji su od dece čuli da moraju da pevaju jer od toga zavisi finansiranje ovog poznatog hora osnovanog davne 1828, opozicioni Pokret za preokret odmah je preneo „sramnu ucenu”.

To je sve notorna laž i još je sramnija tvrdnja da je finansiranje hora uslovljeno nastupom na stranačkoj proslavi, uzvratio je saopštenjem gradski SNS dodajući da „nikada nije i neće zlupotrebljavati decu u političke svrhe”.

I šta sad? Mnogo je raznih horova, pa i ovaj novosadski, nekada nastupalo na raznim stranačkim jubilejima. Gimnazijski hor zamenio je u Novom Sadu hor Srpskog narodnog pozorišta. Priličan je broj glumaca koji su učestvovali na nekim partijskim proslavama ili svečanostima otvaranja ovoga ili onoga. Da li ih treba streljati što su ukrasili manifestacije vlasti i nagraditi kada prisustvuju skupovima opozicije? I obrnuto?

Muzičari, glumci, recitatori rade posao od koga žive, kažu jedni rizikujući da odmah budu identifikovani kao „vučićevci”. Ne smeju ni po koju cenu da učestvuju u glorifikaciji režima, poručuju drugi. Retki brane stav da svako ima lično pravo da odluči šta će i za koga će da radi.

Da se vratim Zmajevom horu. Kritičarima režima sve deluje kao osvežavajući muzički bojkot, vlastima kao iskonstruisana ujdurma opozicije.

Nije poenta kome su gimnazijalci svojim potezom poslali kakav signal. Mogli su da opstruiraju ili da hvale vlast. Poenta je da su sami, svojom glavom, a verovatno uz pomoć roditelja, došli do svog stava.

Nisu hteli da pevaju Vučiću, i to je njihovo legitimno pravo. Odbacili su horski dirigovano i spontano organizovano koje građane Srbije proganja sa svih strana. Od skupštine do medija.

Hoću da verujem da nisu izmanipulisani. Nekako sumnjam da je Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret i profesor na Univerzitetu u Novom Sadu, pod svoje stavio predsednike odeljenskih zajednica. Opozicija je dovoljno nekreativna i neinspirativna da mobiliše dovoljno ljudi kako bi animirala odrasle, a kamoli gimnazijalce.

Politizacija ove epizode samo je još jedna potvrda da je u ovoj našoj čemernoj stvarnosti razmišljanje sopstvenom glavom i posedovanje ličnog stava, pogubna – i neželjena – politička delatnost.

Ako je tako u Skupštini, što ne bi bilo i u gimnaziji? U Srbiji vlada oštra partijska disciplina. Svaki poslanik mora da sluša šta mu šef kaže, mora da ima isto mišljenje na sve teme.

Stranačke velmože svoje poslanike pretvaraju u poslušnike. Izdvojeno mišljenje se ne toleriše. Ako se na tome baš insistira, onda: Napolje iz stranke! Zato parlament i podseća na bojno polje na kome su postrojene partijske vojske. Poraziti onog drugog važnije je od dobrog zakona do koga se dolazi ozbiljnom raspravom.

Razumem da postoji partijska disciplina, što je eufemizam koji se nekada zvao „demokratski centralizam”, ali čemu ta stoprocentna uniformnost koja otrombolji svaki individualizam, posebno kreativni, koja deluje kao sedativna uspavanka političkog života potpuno strana demokratskim slobodama?

Kako u parlamentu, tako i u društvu. Kakve to ljude pravimo za sutra? Bezidejne, kalkulantske umove koje uopšte i ne zanima kome i zašto klimaju glavom.

Naprednjaci obučavaju svoj „jugend”, opozicija svoj. Pritom razmenjuju optužbe da ona druga strana zloupotrebljava mlade, što je potcenjivački. Kao da mladi ne mogu svojom glavom da odaberu da li su za SNS, SzS ili nekog trećeg.

Političari svih boja, pustite mlade da misle svojom glavom. Nemojte od njih da pravite ni naprednjačke botove koji iz svoje fabrike po društvenim mrežama udaraju minuse umesto da rade, ni opozicione aktiviste koji treba da likuju što su izveli uspešnu akciju gerilskog rata. Pustite ih da „izađu iz prvog lica množine”, kako kaže pisac Dragan Velikić.

„Od 2012. je puno urađeno u našoj zemlji”, kaže lider SNS-a, ali sam nekako uveren da nije mislio na desetine hiljada mladih koji su baš u tom periodu napustili zemlju. Neki trbuhom za kruhom, drugi glavom za slobodom.

Da ne bi otišli, mladi sutra svojom pameću – koja je oslobođena političkih stega – treba da brane autonomiju univerziteta, autonomiju radnog mesta i, iznad svega, autonomiju sopstvene savesti. Dobiće priliku da izađu da glasaju. Biće to njihov doprinos fer i slobodnim izbornim uslovima.

Pustite mlade ljude da sami odluče šta misle da je za njih najbolje. Jedino tako ćemo dobiti generaciju koja će odgovarati za sopstvenu budućnost, a ne foto-modele za političko-horske grupne portrete.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari19
621f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

radoslava
Divan tekst! Zbog g-dina Jakšića kupujem i dalje ove novine. Daj bože da ovaj tekst ostavi utisak i na one koji nam ovu omladinu teraju iz Srrbije!
Veelj
Politiku sam počeo da čitam još kao učenik osnovne škole u Prešvu jer istu sam uzeo u kiosku i svaki dan osim subote nosio sam prodavcu komšiju i prijateljTomiću i čitao sam redovno sve do 1985 god. kada Politika više nije bila kao ranije .Valjda znate razloge .Ali milina da slušaš i čitaš ono što svoje mongo realne i nepristrasne poglede iznosi G'din boško Jakšić i produžiću da slušam i čitam i dalje njegove članke bez obzira gde su objavljene .Ovaj čovek bio bi najbolji diplomata ne samo u ši
Preporučujem 1
nikola andric
Bas lepa, dosetljiva titula. Ona se pak ne slaze sa drugom narodnom: ''udri brigu na veselje''.
Globetrotter
Pored toga sto je vazno imati svoje mišljenje, vazno je i koliko puta i pod kojim okolnostima se menja. Nije problem sto nam mladi imaju svoje mišljenje, naravno da treba da ga imaju, problem je sto ih to mišljenje obično drži nekoliko dana ili cak nekoliko sati samo dok se ne učini da je neko drugo možda bolje, pa makar bilo i potpuno suprotno.
Radmila Mišić
Mladi maloletni ljudi ne treba da se bave politikom iz jednostavnog razloga što ko još ne zarađuje sopstvenim radom, nema predstavu koliko je život složen i koliko zahteva znanja, takta i socijalne inteligencije da bi se opstalo. S druge strane, adolescenti po svojoj prirodi hoće sve odmah, sada i smesta što može da bude opasno. Zbog svega toga, angažovanje maloletnika u političke svrhe je zloupotreba dece i to treba jasno reći.
Darbo
Da li studenti brane i one kolege u Kragujevcu koje nisu kupovale diplome. Ili ih to ne zanima. Njihova ,,pravda" izgleda ima samo jednu metu. Kao i g. Jakšić na kraju krajeva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja