ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02
POGLEDI

Raj i pakao bosanskog komšiluka

​Manje komšiluka – manje rizika od novih krvoprolića za sve komšije. To su tokom građanskog rata shvatili i kreatori Dejtona te su komšijske međe zamenili entitetskim
Autor: Nenad Kecmanovićsreda, 06.11.2019. u 18:00

Verovali ili ne, „bosnomrzac” Milorad Dodik govorio je u Mostaru na stotoj manifestaciji „Šantićeve večeri”. Šta u tome ima čudno? Aleksa Šantić je bio srpski pjesnik, a Mostar pesnikov rodni grad. „Čudno” je što je govorio u bošnjačkom delu Mostara, koji se nalazi u Federaciji odakle su u periodu 1992–1995. godina Muslimani i Hrvati proterali Srbe. Još je „čudnije” što je govorio u slavu pesme „Ostajte ovde”, u kojoj Šantić poziva muslimane da ostanu u svome bh zavičaju i ne beže iz anektirane BiH put svoje poražene osmanske „matice”. Jubilej i prigodni govor probudili su nostalgiju za idiličnim komšijskim vremenima.

U Bosni reč komšiluk ne znači samo susedstvo uopšte. Odnosi se na dobrosusedstvo između pripadnika različitih vera i nacionalnosti. Na kolektivnom nivou, tokom burne istorije BiH, pravoslavci, katolici i muhamedanci, odnosno Srbi, Hrvati i muslimani/Muslimani večito su bili na neprijateljskim stranama i u međusobnim obračunima su prednjačili u odnosu na sve okupatore. Ali, komšija je slovio kao izuzetak od tog pravila. Naprotiv, „komšija je bio mio ma koje vere bio”, čak „važniji od rođenog brata”.

Komšiluk je u statičnom tradicionalnom društvu izabrao neki daleki predak, koji je prvi u nizu kasnijih generacija zaposeo ili kupio određeno parče zemlje, a potomci su ga naprosto nasleđivali. Komšiju, kojeg su tu zatekli ili kasnije stekli, nisu mogli promeniti. Sestre su udajom odlazile, ali i braća, sem najstarijeg, da se imanje ne bi usitnjavalo, a komšija je ostajao kao sudbina. On je znao i pamtio i ono čim se komšija hvalio i ono čega se stideo i ono što je krio. No, bilo je u obostranom interesu da se komšiluk njeguje, a razmirice zanemaruju.

Bilo je mnoštvo pokušaja da se komšiluk proširi i na verski i nacionalno raznorodne kolektivitete. „Kalajevo bosanstvo”, „jedan troimeni narod” u prvoj Jugoslaviji, „bratstvo-jedinstvo” u drugoj, a zatim „zajedništvo i suživot” u SR BiH, pa najzad „Dejtonski sporazum”, ali imali su kratku istoriju. Taman toliku koliko su trajale Austrougarska, dve Jugoslavije i izvorni Dejton. Međutim, komšiluk je stariji, dublji i trajniji fenomen koji, smatralo se, kao meta ili subnivo, drži multi-kulti BiH na okupu. Teoretski, ako je svako imao bar po jednog inovernog i inonacionalnog komšiju, pored kuće ili preko puta, tako lančano povezani u dobru i zlu, mogli su da budu brana širim podelama i sukobima. Ali nisu! Zašto?

Komšiluk je imao i drugu stranu medalje. Mogao je da bude raj ali i pakao. Komšija je zlopamtio neku davnu komšijsku zlobu prema ocu, dedi, pradedi ili bočnom bliskom srodniku koja je generacijama čučala skrivena, čekajući priliku da se namiri. Krizna, pogotovo ratna, vremena često su bila okidač. Komšija bi se od „prve pomoći” očas transformisao u „neposrednu opasnost”. Osilio bi se, pretio, potkazivao, otimao i ubijao.

Ipak, muslimanski/ bošnjački bosnoljubi su na osnovu samo jednog od dva Janusova lika ovog fenomena stvorili mitologiju komšiluka kako bi opravdali unitarnu BiH pod hegemonijom većine. Uoči rata su govorili: „Uprkos versko-nacionalnim sukobima, Srbi, Hrvati i muslimani su ostajali da žive zajedno. – Etnička karta Bosna nalikuje šari leopardove kože. – Linije podele bi prolazile kroz spavaće sobe brojnih mješovitih brakova. – Bosance i Hercegovce su uvek spolja zavađali da bi vladali.” Zašto onda komšiluk nije sačuvao Bosnu?

Prvo, sela su bila etnički homogena pa se govorilo o srpskim, muslimanskim i hrvatskim selima, a toponimi zelena Krajina, zapadna Hercegovina, Semberija imali su regionalnu nacionalnu konotaciju. Drugo, etnička mešavina po varošima proizvođena je intervencijama vlasti. Uoči rata protiv Srbije, po nalogu Beča, muslimanske milicije (Šuckori i Zeleni kadar) su očistile levo Podrinje od „srpske pete kolone”. A komunistička vlast je menjala etničke granice srezova i opština kako bi napravila internacionalnu mešavinu. Treće, mešani brakovi u unutrašnjosti ruralne BiH bili su retkost. U gradovima – ne, ali i druga urbana generacija uvek je strepila „kako će njega/nju prihvatiti njegova/njena tradicionalna porodica”, zatim različiti običaji, kuhinja na masti ili ulju itd. Najzad, pitanje je da li zemlja koju je tako lako spolja zavaditi i rasturiti uopšte može da postoji kao suverena, mirna i stabilna.

U vekovnom krvavom iskušavanju one Andrićeve „tanke linije koja u Bosni razdvaja ljubav i mržnju”, samo u poslednjem građanskom ratu stradalo je od komšijske ruke oko 100 hiljada Bošnjaka, Srba i Hrvata, a u zbiru sa prethodnim i milion. Vredi li to ponavljati po bilo koju cenu? Manje komšiluka – manje rizika od novih krvoprolića za sve komšije. To su tokom građanskog rata shvatili i kreatori Dejtona te su komšijske međe zamenili entitetskim

Da je to mogao dočekati, Aleksa Šantić danas ne bi živio u bošnjačko-hrvatskom Mostaru, nego u Trebinju, Banjaluci ili Beogradu. Ne bi mogao ni svoje sunarodnike da pozove da ostanu jer su Srbi već otišli, sem toliko da sa gostima popune svečanu salu. Dodik je pomenuo „Ostajte ovde” da bi podsetio komšije da oni nisu imali svog Šantića koji bi '1992. pozvao Srbe da ostanu u Mostaru. Ni praunuka muslimanke Emine, čiju lepotu je opevao Šantić, danas ne živi u nacionalno podeljenom Mostaru, nego u etnički čistom Sarajevu.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari19
cf154
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maxmen
Bravo profesore,a ovi kojima smetas neka procitaju tvoju knjigu" Ideologija i istina",valjda ce nesto nauciti.
Lazarus
:) ovaj čovjek vrti istu ploču već decenijama. Iskreno, ne znam koga više interesuje ova "šuplja". Mene, koji živim u RS i BiH svakako ne!
nikola andric
Kako je poznato politicari se udvaraju biracima zbog sledecih izbora. Problem B&H je da postoje 3 vrste biraca od kijh svako vuce na svoju stranu.
Dusko Kljajic
Juzni Sloveni su verski izdeljeni od osvajaca.Oni ce tako izdeljeni mrznjom navek ostati.Zato sto pre treba komsijske granice utvrdjivati debelim visokim i neprohodnim zidovima.Gde se glas sa druge strane ne moze cuti.Tako oslobodjeni jedni od drugih imamo sansu da u buducnosti vise ne prolijevamo krv
dunja
A mali Shengen?
Preporučujem 1
Trifun
@Petar Zagreb Da li su Srbi krivi sto" borbom za oslobođenje započeli stvaranje nacije u vreme M.paše Sokolovića,ali taj proces nikada nisu završili jer nisu prevladali versku podeljenost"?Ili je to ODLUKA velikih zapadnih sila kojima nije odgovaralo stvaranje jake Ujedinjene drzave srpskog naroda na Balkanu?Zapadne sile/Vatikan nisu dozvolili Srbima ono sto su uradili Nemci pod Bizmarkom(ujedinjenje nemackih drzavica i slobodnih gradova u Veliku Nemacku) ili ujedinjenje Italijana pod Pijemontm

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja