četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:26
TRADICIJA

Beli luk spasava selo Vrbicu

Oznaku geografskog porekla u Srbiji nosi čak 57 proizvoda, ali u procesu dobijanja evropskog sertifikata za sada su samo tri: ariljska malina, oblačinska višnja i pirotski sir
Autor: Andrijana Cvetićaninsubota, 02.11.2019. u 12:00
(Фотографије Бранко Радуловић)

U selu Vrbica, kod Čoke, na severu Banata, Mikloš Arpad s bratom ulazi u malobrojniju grupu stanovnika mlađih od 50 godina. Pre dve i po godine vratili su se na imanje i s ocem počeli proizvodnju autentične sorte belog luka – vrbičkog prolećnog.

Na jednom hektaru, tokom zime, od kraja decembra do polovine januara, ručno sade začinsku biljku baš kao što se radilo pre 100 i više godina. Luk prodaju kao konzumni, prerađen, upleten u vence.

Zaštićeno poreklo

U selu sa stotinak žitelja (prema popisu iz 2011. godine bilo ih je 238) uzgajanjem jedinstvene sorte luka bavi se još šest, sedam domaćinstava. Ipak, od 2017. vrbički beli luk poneo je oznaku proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom (GI) u Zavodu za intelektualnu svojinu.

U Srbiji 57 proizvoda nosi oznaku GI. Među njima su sjenički i zlatarski sir, leskovački ajvar, sremski kulen, valjevski duvan čvarci, futoški kupus, petrovska kobasica, užička goveđa pršuta, đerdapski, fruškogorski lipov med, vina, piva... Međutim, u procesu dobijanja evropskog sertifikata geografskog porekla za sada su samo tri: ariljska malina, oblačinska višnja i pirotski sir.

– Geografska oznaka je priznatost jednog autentičnog proizvoda. Odličan alat u savremenom svetu da se nešto pozicionira kao brend, pomogne u promeni na bolje radno okruženje manje razvijenih sredina – rekla je Dragana Tar, direktorka SEEDEV-a na nedavno održanoj radionici „Jedinstveno, al šta vredi” koju su organizovale ova organizacija i NALED, u okviru projekta Podrška pravu intelektualne svojine i proizvoda s poreklom.

Koncept oznake geografskog porekla prisutan je širom sveta i postoji više hiljada proizvoda koji ga nose. Dobija se u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Svi znaju da feta može da bude samo iz Grčke, šampanjac iz Francuske, italijanski ili švajcarski sirevi, samo je jedna vrsta ariba kakaa iz Ekvadora ili specifična limeta iz oblasti Pike u Čileu koja se razlikuje od drugih agruma.

Među prvim proizvodima koji su posegli za GI u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je užička goveđa, pa potom svinjska pršuta, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina 20 veka, pa sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski ovčiji sir...

Hrana je naše blago s kojim možemo osvojiti svet

Ove oznake nekom proizvodu daju prefiks mesta ili predela. Ujedno su garant kvaliteta jer se pravi, uzgaja na starinski način, od sirovina koje se nalaze samo na toj lokaciji, u specifičnoj mikroklimi. – To je reputacija danas tako potrebna proizvodima na tržištu, ali ujedno i i šansa za razvoj sela, smanjenje broja nezaposlenih, sprečavanja migracije mladih, ističe Dragana Tar.

Zašto u Srbiji nema više proizvoda s geografskom oznakom, a bogati smo autohtonim proizvodima?

Razlog su nedovoljna povezanost proizvođača, malih porodičnih gazdinstava i velikih industrijskih igrača, lokalnih samouprava i trgovinskih lanaca i nedovoljna informisanost.

– Potrošači prepoznaju da su to izuzetni proizvodi i spremni su da za njih plate višu cenu. Međutim, proizvođači nisu motivisani da uđu u proces sertifikacije, smatra Stevica Mraković iz Udruženja Leskovački ajvar i predsednik Originala, Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije.

Troškovi za sertifikat

Prema njegovim rečima troškovi sertifikacije godišnje iznose od 250 do 300 evra.

– Evo primera iz našeg kraja. Zašto bi neko gajio tradicionalnu leskovačku papriku čiji prinos po hektaru bude od 15 do 30 tona dok prinos hibridne sorte po hektaru ide od 80 do 100 tona. U njihovom udruženju je desetak proizvođača. Bore se za nove članove, protiv falsifikatora. Dobar primer međutim je u Futogu. Od kada je tamošnji kupus dobio oznaku GI broj gazdinstava koja su zatražila oznaku geografskog porekla se duplirao od 20 na četrdesetak.

Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, najavljuje da će proizvodi koji su zaštićeni geografskim poreklom i poseduju sertifikate biti odvojeni od onih koji su zaštićeni, ali nemaju sertifikate. Ako se u prelaznom periodu od sedam godina ne jave zainteresovani proizvođači, konkretan proizvod biće brisan s liste zaštićenog geografskog porekla pa ih neće biti koliko ih ima sada. S druge strane pojaviće se možda neki novi.

Primera radi, danas u Srbiji samo jedno udruženje žena iz Pirota tka ćilime koji nose ovu oznaku.

Oznaka geografskog porekla

Označava posebnu vezu proizvođača, lokacije i recepture, odnosno načina uzgoja ili izrade, što sve daje prednost u odnosu na druge, slične proizvode. Primera radi, lipov fruškogorski med u sebi ima više od 80 procenata polena lipe dok drugi u svetu po koncentraciji onaj iz Nemačke ima oko 50 procenata lipovog polena u sebi.

Pustovane lopte, suveniri od ručno valjane vune

Čuvari nacionalnog identiteta

Osim prehrambenih namirnica, oznake geografskog porekla mogu imati tradicionalni zanatski proizvodi, rukotvorine, grnčarija, tekstil... Za sada u Srbiji ih ima smo četiri: pirotski ćilim, sirogojno ručno pleteni odevni predmeti, bezdanski damast i šabački peškiri. Kako kaže Violeta Jovanović, počasna predsednica udruženja Etno-mreže i izvršna direktorka NALED-a, u toku je proces dobijanja sertifikat za još dva proizvoda starih tehnika ručnog rada.

Sorta stara 300 godina

Vrbički prolećni beli luk gaji se u ataru od dva kilometra okolo sela. Vadi se od maja do sredine juna.

– Naša zemlja je ritska zemlja, specifična. Kad ima puno kiše postaje glinasta, a kad je suša onda je kao kamen. Sorta vrbičkog luka je izdržljiva, opstaje tu već 300 godina, ne smetaju mu niske temperature, priča Mikloš Arpad.

Možda će malobrojni žitelji Vrbice, s povratnicima, izdržati uz pomoć luka i spasiti Vrbicu da ne dospe na listu sela kojih više nema u Srbiji.


Komentari0
18e8f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja