četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:52
IZ STARIH RIZNICA

Nasukani most

​Tokom svoje burne istorije nosio je čak četiri imena: „Stari savski”, „Tramvajski”, po princu Eugenu i Miladinu Zariću, učitelju-heroju, koji je sprečio njegovo rušenje, a sada postoje predlozi da se premesti „na suvo” u park na Ušću
Autor: Branko Bogdanovićnedelja, 03.11.2019. u 10:00
(Фото А. Васиљевић)

Tokom Drugog svetskog rata samo dva mosta na važnim strateškim komunikacijama nisu uništena tokom intenzivnih savezničkih bombardovanja i povlačenja nemačkog Vermahta: čuveni most na Rajni kod Remagena i – most na Savi kod Beograda.

Most na Rajni, kasnije nazvan Ludendorfov, svečano je otvoren avgusta 1915. Pred kraj Drugog svetskog rata, u cilju da onemoguće stabilizaciju nemačkog fronta na zapadu, Amerikanci su vazdušnim napadima bezuspešno pokušavali da ga unište.

Prepreka na Rajni

U proleće iste godine Rajna je predstavljala poslednju prepreku za prodor anglo-američkih trupa u Nemačku i za saveznike je postalo važno da se Ludendorfov most zauzme u ispravnom stanju. Istovremeno, Vermaht se trudio da uništi sve mostove kako bi sprečio prenošenje borbi na nemačko tle. Tokom američke operacije „Drvoseča”, u martu 1945, most još uvek nije uništen. Nemački inženjerci su, naime, konstrukciju minirali s 300 kg eksploziva koji je samo oštetio, ali ne i oborio most. Američki inženjerci su uklonili zaostala eksplozivna punjenja i osposobili prelaz. Do 17. marta kada se most, usled oštećenja i opterećenja, ipak srušio, preko njega je prebačeno 25.000 američkih vojnika i hiljade bornih vozila.

Most u Beogradu, iako znatno kraćeg veka, imao je ništa manje uzbudljivu istoriju. Tokom napada Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941, prestonica je imala samo tri mosta. „Stari” železnički most pušten je u promet još 1. septembra 1884. Nakon početka Velikog rata, srpske i austrougarske trupe su pokušavale da ga onesposobe, a konačno je srušen 27. decembra 1914. Austrijanci su ga odmah nakon zauzimanja Beograda obnovili i nazvali „Kapija za Istok”. Da bi usporili prodor srpskih trupa 1918. Austrijanci su bili primorani da ga 1. novembra dignu u vazduh; ponovo je, privremeno, obnovljen oktobra 1919, a konačno je saniran i pušten u saobraćaj 1921. godine.

Skoro deceniju kasnije, 16. decembra 1934, svečano je otvoren novi viseći savski drumski most „Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja” (danas poznat kao „Brankov most”), a 10. novembra 1935. završen je i dunavski železnički „Most Kralja Petra Drugog” („Pančevački most”).

Nakon nemačkog napada na Jugoslaviju, Vrhovna komanda je naredila komandantu Beograda, generalu Vojislavu Nikolajeviću da 12. aprila poruši mostove na Dunavu i Savi. Naređenje za rušenje železničkog mosta je izvršio potporučnik Oskar Klanšček, a 13. aprila je major Velimir Piletić naredio rušenje visećeg mosta „Kralja Aleksandra” i železničkog mosta „Kralja Petra Drugog”.

Tako su, nakon okupacije Beograda, Nemci ostali bez strateški važnih saobraćajnica. Zbog transporta trupa i logistike ovaj problem trebalo je hitno rešiti. Nemci su u Beograd odmah transportovali oko 600 metara mostovnog trena zaplenjenog u Šapcu koji je upotrebljen za izgradnju pontonskih mostova preko Save kod Starog sajmišta. Pontonski most je završen 24. aprila 1941, ali to rešenje nije moglo da zadovolji ni najnužnije potrebe. Tako je doneta odluka o izgradnji jednog stalnog mosta preko Save za šta je angažovano desetak inžinjerijskih bataljona.

Za ovaj posao iskorišćena je već postojeća konstrukcija koja je ležala u Bačkoj. Tokom izgradnje infrastrukture Kraljevine Jugoslavije, naime, bilo je planirano podizanje mosta preko Tise kod Žablja. Građevinski radovi bili su povereni preduzeću „Antonović” a.d. iz Pančeva i beogradskom „Preduzimaču”, a nemačka firma „Kaspar Hajnrih Juho” iz Dortmunda isporučila je noseću čeličnu poluparaboličnu konstrukciju. Rat je prekinuo izgradnju, pa je čelična konstrukcija prebačena do Beograda i postavljena na privremene drvene talpe. Tako je drumsko-pešački most s drvenim gornjim postrojem završen za samo šest meseci.

Nemci su ga nazvali mostom „Princa Eugena Savojskog”, ali će postati poznat kao „Stari” ili „Tramvajski most”. Laka konstrukcija ovog mosta dopuštala je samo prelaz pešaka i lakših teretnih vozila, pa su nemački pioniri ubrzano pristupili obnovi železničkih mostova. U prvoj fazi, maja 1941, osposobljen je stari savski most i, u čast izvođača radova, zapovednika železničkih trupa Vermahta, general-majora Ota Vila, nazvan je „Mostom generala Vila”. Da bi povećali propusnu moć, Nemci su 1941, dvadesetak metara nizvodno, započeli izgradnju još jednog železničkog mosta koji je, do 1944, bio skoro u potpunosti završen. „Pančevački most” preko Dunava osposobljen je za promet oktobra 1942. godine.

Tokom savezničkih bombardovanja Beograda, 1944, oba železnička mosta su oštećena u toj meri da je uzvodni bio neupotrebljiv, a novi, nizvodni, nije mogao podneti opterećenje lokomotiva. Tako bi se kompozicije doterale do jedne obale, otkačinjale, vagoni ručno gurani preko mosta i na drugoj obali ih je prihvatala druga lokomotiva. Zanimljivo je da je ovaj princip transporta primenjivan na mostu „Eugena Savojskog”. Savezničke bombe su znatno oštetile i Pančevački most tako da više nije bio upotrebljiv.

Tokom Beogradske operacije 1944. Vermaht je prilikom povlačenja u Srem, 19. oktobra, uništio ostatke oba savska železnička mosta i pripremao se da digne u vazduh i poslednju vezu sa Zemunom – pešački most „Eugena Savojskog”. No, ovaj most od uništenja nije spasla oklopna divizija nego – učitelj Miladin Zarić.

O Zarićevom podvigu krajem oktobra 1944. među prvima je pisala beogradska „Politika”. Učitelj je stanovao u Karađorđevoj ulici 69, preko puta mosta. Početkom oktobra 1944. svakodnevno je posmatrao kako Nemci provlače vodove i postavljaju mine na mostu. Kada je 20. oktobra iz Bosanske ulice čuo glasove ruskih vojnika, potrčao im je u susret i pozvao ih da zajedno prekontrolišu most. Oni su, prema dobijenim naređenjima, morali da odu na suprotnu stranu, ka Kalemegdanu. Tada se odlučio da, kao bivši rezervni srpski oficir i deminer, lično spase most. Pod snažnom nemačkom streljačkom vatrom sa zemunske strane pažljivo se približio lukovima gde je ugledao bakarne žice. Vojničkim ašovčićem je udario svežanj provodnika ali je zaključio da je to nedovoljno. Osvrnuvši se oko sebe ugledao je okrvavljeni nemački bajonet, zgrabio ga i sečivom počeo da udara po kablovima sve dok šištanje bikvordovog štapina nije prestalo. Tada je primetio da je na tri mesta, na zemunskoj strani, izbio požar. Sam nije mogao da ga ugasi pa je u pomoć dozvao sovjetske vojnike. Prvi su mu pritekli major Nikanor Kornjejevič Tkačenko na čelu 12 vojnika gardijskog streljačkog puka; strelci su se probili do zemunske obale i tu uspostavili mostobran. Za to vreme, nemački artiljerci su granatama pokušavali da unište most. U roku od nešto više od jednog sata ispalili su 350 hitaca od koji su samo tri granate 105 mm pale na most, ne nanevši mu veću štetu. Ove baterije su ubrzo ućutkale sovjetska artiljerija i jurišna avijacija. Tako je jedini čitav most za dalji proboj NOVJ i Crvene armije bio sačuvan.

Stari savski most je obnavljan od 1964. do 1969. godine. Tramvajske šine na mostu postavljene su 1984. Poslednji put je rekonstruisan oktobra 2007, a drumski saobraćaj je preko njega obnovljen 31. marta 2008. godine.

Most kod Remagena je dugo vremena posle rata služio kao Muzej mira i turistička atrakcija, a o njemu je 1969. godine, u režiji Džona Gilermina, snimljen i film sa Džordžom Segalom u glavnoj ulozi.

Beograd trenutno očekuje kakva će biti sudbina „Mosta Prica Eugena”, „Starog savskog”, „Tramvajskog”, odnosno, „Mosta Miladina Zarića”. Postoji ideja da se iskoristi za premošćivanje rukavca između novobeogradskih blokova i Ade Ciganlije ili da njegova lučna konstrukcija, dužine oko 110 m, kao i pred rat, završi na „suvom” – u parku „Ušće”, gde bi se, na visini od 4,5 metara, postavila između Muzeja savremene umetnosti i Brankovog mosta.

Ordeni za učitelja Zarića

Miladin Zarić, učitelj, koji je spasao most od uništenja, već 23. oktobra pozvan je u komandu 73. gardijske streljačke divizije gde mu je komandant general Semjon Antonovič Kozak odao priznanje za herojsko delo i predložio ga za nagradu. Skromni učitelj odlikovan je sovjetskim „Ordenom Otadžbinskog rata” drugog stepena, bugarskim vojnim ordenom „Za hrabrost”, a 18. decembra 1944. i jugoslovenskim ordenom „Za hrabrost”. Legende:

1. „Ludendorfov” most kod Remagena na Rajni, 1941.

2. Most „Viteškog Kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja” („Brankov most”) 1934.

3. Pontonski most na Savi kod „Starog sajmišta”, maj 1941.

4. Projekat mosta na Tisi kod Žablja

5. Reklame firme „Kaspar Hajnrih Juho” iz Dortmunda

6. Zapovednik železničkih trupa Vermahta general Oto Vil (1891–1963), po čijem naređenju su obnovljeni srušeni i izgrađen „Most Princa Eugena” u Beogradu

7. „Stari savski” ili „Tramvajski most” („Most Princa Eugena”)

8. Spasilac mosta, učitelj Miladin Zarić (1889–1976)


Komentari1
872a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
Najstariji most u Pragu otvoren je za upotebu pre nesto vise od 600 godina (sesto godina). Zadnjih 20 godina se obnavlja zato sto su kameni blokovi poceli da se raspadaju od starosti.. Bukvalno je sagrađen novi most. Kamen po kamen se zamenjuju i niko nije postavio pitanje koliko to kosta. Karlov most je danas najposecenija turisticka destinacija u Pragu.. Sva sreca da takav most nije sagrađen u Beogradu.. Bio bi jos davno srusen... Ali, mi bi napravili jos lepsi i stariji...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja