subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 01.11.2019. u 22:30 Višnja Aranđelović

Porez na donacije kao kazna za humanost

Prema analizi Fondacije „Katalist”, samo prošle godine je donirano 27,3 miliona evra, a ovaj iznos bi mogao biti i znatno veći ako bi se donatori oslobodili PDV-a
Добротвор Миломир Главчић из Канаде за поклоњено санитетско возило платио порез око 7.000 евра (Фото М. Дугалић)

Kada je donator Milomir Glavčić iz Kanade kupio sanitetsko vozilo s namerom da ga pokloni kraljevačkom domu zdravlja, nije očekivao da će državi morati da plati i porez na dobročinstvo. Neku godinu pre toga, bolnici iz istog grada je poklonio magnetnu rezonancu, ali ovaj poklon mu nije oporezovan. Razlika između dva slučaja je samo u tome što je sanitet kupljen u Srbiji, a magnetna rezonanca je uvezena. Dakle, u našoj zemlji donatori nisu oslobođeni poreza na dodatu vrednost, ali ako donacija stiže iz inostranstva, on se ne plaća.

– Želeo sam da poklonim Hitnoj službi u Kraljevu dva saniteta jer sam saznao da se lekari i pacijenti voze u vozilima starim preko deset godina. Međutim, kada sam video da moram da platim porez, od oko 7.000 evra za jedno vozilo, doživeo sam to kao kaznu – rekao je za „Politiku” Glavčić, koji je do sada rodnoj zemlji darovao više od sedam miliona evra.

Važeća zakonska regulativa predviđa da se ne oporezuju samo pokloni dati u novcu, dok su poreske olakšice za donacije predviđene samo za poklone koji dolaze od pravnih lica, odnosno preduzeća. A olakšice se ogledaju u tome da do pet odsto ukupnog prihoda ostvarenog u prethodnoj godini mogu biti priznate kao poreski rashod. Međutim, ovo su preduzeća retko koristila jer mnogi nisu o tome ni bili obavešteni, a uputstva o korišćenju nisu bila precizna. Ali od juče Poreska uprava je, u dogovoru s Koalicijom za dobročinstvo, postigla dogovor da svim upravama izda uputstvo kako da se tretiraju donacije kada su u pitanju pravna lica.

U Ministarstvu finansija naglašavaju da Srbija nije usamljen primer zemlje u kojoj postoji obaveza plaćanja PDV-a na donirane medicinske aparate, opremu, sanitetska vozila… već su ta pravila, napominju, usaglašena sa standardima EU. A šta o evropskoj praksi misle donatori možda najbolje svedoči analiza koju su nedavno uradili „Trag fondacija” i Koalicija za dobročinstvo, a u kojoj su analizirali korist od poreskog opterećenja donacija, kao i kako bi se odrazilo na budžet kada bi pravna lica bila potpuno oslobođena ovog nameta.

– Oko 90 odsto anketiranih kompanija se izjasnilo da postojeći sistem oporezivanja donacija u robi i uslugama ne zadovoljava potrebe kompanija u ovoj oblasti. Poreske norme koje se odnose na PDV obuhvataju veliki broj usluga i robe, a u nekim slučajevima su i veoma restriktivne, poput građevinskih usluga, korišćene opreme, hrane… što višestruko opterećuje donatore. Može da se zaključi da ovakve poreske norme ne podstiču kompanije da se intenzivnije uključe kao donatori. S druge strane, ukoliko bi se donacije oslobodile od plaćanja PDV-a, celokupan uzorak anketiranih kompanija izjasnio se da bi povećao i broj korisnika i vrednost donacija ove vrste. U proseku broj donacija bi bio povećan 30 odsto – kaže Veran Matić iz Koalicije za dobročinstvo, koji je kopredsednik vladinog Saveta za filantropiju.

Ovo telo, osnovano prošle godine na inicijativu premijerke Ane Brnabić, ponudiće rešenja za izmenu zakonske regulative, a kako su u Ministarstvu finansija rekli za naš list, savet je obrazovao i radno telo koje se bavi definisanjem kriterijuma za oslobađanje pojedinačnih donacija od PDV-a.

– Ovo radno telo još uvek formuliše te predloge uzimajući u obzir trenutnu situaciju, zakonodavni okvir, postojeće analize i propise EU. Postoji više zakona koji bi izmenom mogli da omoguće viši nivo davanja. Samo prošle godine je procenjeno da je donirano 27,3 miliona evra, prema analizama Fondacije „Katalist”, a ovaj iznos bi mogao biti i znatno veći. Kada su u pitanju građani koji su 2018. godine bili i najaktivniji donatori, demotivišuće je što građani nemaju poreske olakšice prilikom doniranja koje postoje u mnogim zemljama EU, uključujući Hrvatsku, ali i druge zemlje iz okruženja, poput Severne Makedonije – smatra Matić.

Dok pojedini ekonomisti imaju tvrd stav i kažu da donacije ne treba da budu izuzetak kada je reč o PDV-u, jer je reč o ceni robe koja se poklanja, praksa zemalja poput Irske i Danske pokazuje da ipak može drugačije. Obe zemlje u budžetu imaju odvojen novac kako bi donatorima refundirali PDV.

Komеntari4
d79fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Царина за поклом народу или неком болесном појединцу се дешава само у болесној држави.
Mirko
Od 204 pocasna pasosa koja su dodeljena 2008. godine jedini 'stranac' je bio folksdojcer, veliki nepoznati humanitarac u Srbiji i Republici Srpskoj, Jozef Debeljuh. Par godina pre toga je organizovao donaciju i transport invalidskih kolica iz Nemacke u vrednosti od 100.000 evra i na granici su trazili, i Dinkic licno, da se plati PDV. Nemacka je na to odgovaorila da im se to nije desilo ni u doba Milosevica i da se sve odmah vrati i posalje na avion stradalima u cunamiju u Indoneziji...
Мр Радомир Шћепановић
Srbija zivi od parazitskog poreza!
Pa nece sebe oporezovatiUmesto
Umesto da oporezuje one koji zaradjuju milijarde. Ne cekaj, pa to su njihovi rodjaci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja