četvrtak, 02.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:38

Istraga o padu „boinga”: zaposleni ukazivali na probleme mnogo pre nesreća

U rušenju dva aviona tipa „737 maks”, koja su se dogodila za pet meseci, stradalo je 346 ljudi
Autor: Jelena Kavajapetak, 01.11.2019. u 21:00
Главни инжењер и генерални директор у америчком Конгресу (Фото EPA-EFE/Michael Reynolds)

Tokom dvodnevnog saslušanja rukovodilaca „Boinga” na Kapitol hilu saznalo se da su zaposleni iskazivali sumnje u bezbednost ključnog sistema za kontrolu leta mnogo pre nego što je za pet meseci u dve tragedije aviona tipa „737 maks” poginulo 346 osoba.

Suštinsko pitanje je bilo zašto avioni nisu prizemljeni posle prve nesreće u Indoneziji pre tačno godinu dana. Generalni direktor Dejvid Mjulenberg je rekao da bi to svakako učinili da su „tada znali ono što sada znaju”. Ispostavilo se da su ipak nešto znali. Mjulenberg je priznao da je posle prve, a pre druge nesreće u Egiptu 10. marta, znao da se glavni pilot na testiranju žalio na sistem autopilota, koji je, po svim dosadašnjim istragama, izazvao obe nesreće.

Američki mediji su pre dve nedelje obelodanili prepisku tog pilota s kolegom iz 2016. godine, u kojoj se žali na „nepodnošljiv” sistem kontrole leta na modelu „737 maks”. Mjulenberg je rekao da su u kompaniji to razumeli kao žalbe na simulator letenja, ali da ne mogu da budu sigurni jer pilot sada radi za drugu kompaniju. Isti pilot je sledeće godine pisao u imejlu regulatornoj agenciji FAA da taj novi softver ne pominju u priručnicima za pilote jer se problem dešava samo u izuzetnim okolnostima. Nakon ovih saznanja akcije kompanije su pale na najnižu vrednost od avgusta, piše „Vašington post”.

Atmosfera tokom prvog dana saslušanja u senatskom komitetu za trgovinu bila je mučna jer su iza direktora „Boinga” sedeli rođaci žrtava. Iz obelodanjenih dokumenata takođe se saznalo da je jedan stručnjak kompanije u imejlu još 2015. postavio pitanje zašto sistem poznat kao MCAS zavisi samo od jednog senzora koji meri nagib kljuna i šta ako on zakaže. I pored toga, u očitoj žurbi da se pretekne konkurentski „Erbas”, zadržan je projekat sa jednim senzorom, bez rezervnog mehanizma koji bi sprečio poniranje aviona. Sistem je podešen da automatski spušta kljun ako krene previše da se diže i oba pilota su se borila protiv autopilota koji je neprestano vukao naniže. Piloti su se inače posle prve nesreće žalili da nisu ni znali da sistem postoji.

Takođe, jedan visoki rukovodilac se žalio da su zaposleni 2018. bili pod pritiskom da proizvedu 52 aviona ovog tipa mesečno. Apelovao je na nadređene da zaustave proizvodnju, rekavši da bi lično oklevao da smesti porodicu u takav avion. Mjulenberg je rekao da je taj čovek, sada u penziji, postavio dobra pitanja kojima se kompanija bavila. Međutim, proizvodnja je nastavljena istim tempom sve do ovog aprila, kada su zbog prizemljenja aviona obustavljene dalje isporuke.

„Boing” je suočen s nekoliko istraga na federalnom nivou o dizajnu aviona, uključujući krivičnu istragu Ministarstva pravde.

Istraga u Indoneziji, završena ovog meseca, ustanovila je da su nesreći doprinele greške posade, ali je „Boing” okrivljen za projektovanje sistema koji se aktivirao na osnovu greške senzora i zbog toga što pilote nije ni obavestio da taj sistem postoji. U nezavisnom izveštaju devet međunarodnih regulatora rečeno je da „Boing” nije do kraja objasnio sistem agenciji FAA, koja se previše oslanjala na kompaniju u procesu davanja bezbednosnih sertifikata, a nije imala dovoljno svojih stručnjaka koji bi adekvatno procenili dobijene informacije, podseća „Njujork tajms”.

Glavni inženjer je na saslušanju kazao da su, gledano iz sadašnje perspektive, procene bezbednosti bile pogrešne.

Demokratski senator Ričard Blumental je rekao da su mu rukovodioci „Boinga” posle druge nesreće rekli da je uzrok greška pilota, ali je on to opisao kao rezultat „obrasca svesnog namernog prikrivanja” od strane „Boinga”.

„Ti piloti nisu imali nikakve šanse. Vaši voljeni nisu imali nikakve šanse”, rekao je u Senatu pred rođacima žrtava. „Bili su u letećim kovčezima zato što je ’Boing’ odlučio da će sakriti MCAS od pilota.”

Već osam meseci su svi avioni su prizemljeni, zbog čega veliki broj avio-kompanija iz celog sveta trpi milionsku štetu. Iako se „Boing” nada da će njegov najprodavaniji model uskoro ponovo poleteti, FAA nije dala nikakav rok i kompanije su otkazale letove do 2020. Kriza je do sada koštala „Boing” osam milijardi dolara, uglavnom kroz obeštećenja kompanijama za otkazane letove.

Direktora su rešetali i zašto je prošle godine dobio povišicu na 23 miliona dolara, od čega više od 13 miliona bonusa. Mnogi su tražili ostavku, ali su pojedinci senatori branili „Boing”, svalivši deo krivice na strane pilote. Istraga o nesreći etiopskog aviona je pokazala da su piloti leteli prebrzo i da zbog toga možda nisu mogli da isprave grešku autopilota.


Komentari6
8d572
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Živac
Koliko se sećam, još bar dva pilota su se žalila da su jedva uspeli da se izbore sa autopilotom.
Zika
Zapad tone. Ogrezao je u potrosackom mentalitetu. Nema sustinsku dusevnu samodisciplinu. Nije religiozan, tako da nema nikoga iznad, barem da podseti. Jedno do te mere materijalisticko drustvo, otudjeno od prave sustine, smatrajuci da sve moze da se kupi: sreca, ljubav, mladost, prijatelji..., nema svoju buducnost. Strahovito ubrzanih zivornih procesa, ubrzanog svega, jednoj normalnoj osobi postaje odvratno. Unesrecena deca, pod pritiscima svih vrsta, takvim da ne mogu ni da izadju ni u dvoriste
Nenad
Ma vazno je da je direktor dobio 13 miliona $$ bonusa . Koga bre brinu izginuli. A tek plata samo 23 miliona , pa premalo . Pre desetak godina sam rucao sa podpredsednikom jedne firme ( hrana u pitanju) koja placa vodece ljude cak daleko vise od Boinga , jer su im profiti ogromni. Ovaj ima platu od oko 50 miliona godisnje a sa bonusima dogura do 120-130 miliona godisnje. I covek je u toku rucka zavapio kako toliko puno radi da je premalo placen. Zakljucite sami zar je komentar potreban.
артиљерац
Пажљиво сам,3 пута натенане прочитао текст,и као вишедеценијски ваздухопловни инжењер(од 1985)моје је мишљење да Boeing лаже.Прилчно сам упућен у случај Boeing 737 MAX,и тврдим да је то грешка у конструкцији (не бих детаљно образлагао,требало би ми 2000 карктера),па затим грешка у софтверу,који је требало да покрије грешку у конструкцији.Закрпа на закрпу. Проблем је у томе што су ЉУДИ изгинули.Ако има правде Boeing мора да одговара за ово.Јер то је ПОХЛЕПА,да узмемо још више пара.
Сима
Гређа је та да је авио конструкциски стар , да је дизајниран када су млазни мотори били тањи . Сада су моторе због фенског дизајне велики у пречнику због огормне турбине , тако да стају под крило 737. Онда је боинг гурнуо моторе горе и напред да не би качили у тло када је авио на земљи . То је толико променило летне карактеристике авиона да су направили софтверски систем који закреће задња закрилца да би компензовао ову појаву. И тај софтвер нису нигде навели да постоји . Остаде ми 0 карактера
Preporučujem 12
djordje
To je Kpitalizam-profit po svaku cenu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja