ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:37

Država ispravila nepravdu prema Muharemu Ibraju

Albancu sa Kosova kojem su teroristi OVK likvidirali šest članova porodice, konačno priznato pravo na mesečnu novčanu nadoknadu od 15.000 dinara za ubijenog sina
Autor: Toma Todorovićsubota, 02.11.2019. u 20:00
Мухарем Ибрај (Фото С. Лазаревић)

Niš – Sa osmehom na licu, držeći u rukama obimnu dokumentaciju, juče je u dopisništvo „Politike” u Nišu došao Muharem Ibraj, Albanac sa Kosova, koji je juna 1999. godine, bežeći od terorista OVK, uz pomoć srpske policije i vojske nekako uspeo sa velikom familijom da sa Kosova i Metohije stigne u centralnu Srbiju.

Zahvaljivao se juče Muharem „Politici” za pomoć prethodnih meseci i pisanju o njegovim problemima i pokazao nam najnovije rešenje koje mu je stiglo od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Srbije, od Odseka za boračku zaštitu Sekretarijata za dečiju i socijalnu zaštitu u Nišu. Tim pravosnažnim rešenjem ispravljena je velika nepravda države Srbije prema Muharemu (66), nekadašnjem rukovodiocu policije u Đakovici – konačno mu je priznato do sada osporavano i poništavano pravo na mesečnu nadoknadu, koja mu je po zakonu sledovala za sina kojeg su kidnapovali i ubrzo ubili teroristi takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

– U periodu između 11. i 18. juna 1999. godine, pre nego što smo uspeli da se domognemo centralne Srbije, naša familija doživela je pravi pogrom. Roditelji, moja braća i ja, bukvalno svi članovi naših porodica bili su na listi za likvidaciju i dok smo spremali da pobegnemo sa Kosova teroristi OVK ubili su šest članova naše najuže porodice. Najpre su u jednoj noći ubijena trojica moje braće Isuf, Iber i Isa, sutradan dva Isufova sina Mohamed i Jakub, a potom, dve noći kasnije i moj sin Kujtim koji je tada imao samo 19 godina. Bili su najpre kidnapovani, a onda svirepo likvidirani. Sve smo ih tajno sahranili u jednoj šumi daleko iznad Đakovice i posle toga smo pobegli u centralnu Srbiju – ispričao nam je Muharem.

Muharem Ibraj je sredinom prošle godine stekao starosnu penziju od samo 14.000 dinara i tada je podneo zahtev da mu se isplaćuju i mesečna novčana primanja, koja mu pa zakonu pripada za poginulog sina – civilnu žrtvu rata. Iako je imao sva validna dokumenta i iako su u niškom Odseku za boračku zaštitu tri puta donosili pozitivno rešenje, republički organi su isto toliko puta poništavali odluku o novčanoj nadoknadi.

Navodno nedostajali su pojedini dokumenti. Četvrti put, očigledno kada je neko u nadležnim republičkim organima konačno pregledao kompletnu dokumentaciju, nedavno je doneto pravosnažno rešenje kojim se Muharemu Ibraju priznaje pravu na nadoknadu za ubijenog sina Kujtima – civilnu žrtvu rata.

Šira srpska i evropska javnost za Muharema Ibraja, Albanca s Kosova, čula je kada se dva puta kao svedok odbrane pojavio u Haškom tribunalu u procesu protiv nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.

I što je već prvog dana svedočenja, rekavši da se istina o zločinima takozvane OVK i događajima na Kosovu ne sme prećutati, zatražio od sudskog veća da se njegov lik na televizijskom snimku ne zamagljuje, da se i njegovo ime i prezime ne kriju, već da se sve objavi.


Komentari29
121ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Растко Дијаспорац
Држава се није одужила овом човеку. Пре свега држава треба да се извини, па онда да пронађе и казни злочинце, и да му исплати пристојно обештећење и пристојну пензију. Тек онда можемо да кажемо да се држава одужила. Ово што он сада прима није довољно за пристојан живот. Држава треба да израчуна колико једном човеку треба новца за нормалан живот. Жалост је велика, и за нас и за Мухарема, зато објавите овде рачун да бар донекле, утешимо човека.
Живко Пековић
Страшно и срамотно. Умјесто да власт овај проблем ријеши за један дан, овај невјероватно храбри и истинољубиви човјек и лојални грађанин Србије је морао да прође праву голготу да би добио 125 евра мјесечно! Који су то републички органи три пута поништавали одлуку о додјели помоћи? Ти исти или други републички органи у континуитету финасирају субверзивне активности разних страних плаћеника, тзв. невладиних организација и антисрпских културних и других манифестација. Докле тако?
Vidovdan
Postenom i hrabrom, svojoj zemlji Srbiji odanom Albancu, Muharemu Ibraja, zelim da izrazim duboko saosecanje za sve ono sto je zadesilo njega i njegovu porodicu. Veliko hvala, postovanje i divljenje za sve sto je ovaj covek uradio za Srbiju.Pojavljivanje pred Haskim tribunalom kao svedoka odbrane i zahtev da se njegov lik na televizijskom snimku ne zamagljuje, a ime i prezime ne kriju, dovoljno govore o kakvom coveku se radi. Postovani Muhareme, ja se izvinjavam, ne u ime naroda, vec politicara.
Vranje
15000 din.....kakva sramota države Srbije....a odite do pošte u Preševu i Bujanovcu kad se daju socijalne pomoći i dečiji dodaci pa vidite ko sve i koliko podiže novca....prijavljuju i 10 člana a oni odavno ne žive tu, već naravno u Švici...a za naše ljude naravno ništa...molim ovu drżavu da sprovede strogu istragu na tom području da se vidi gde idu naše pare...
deda petko
Ми би морали , де се научимо и преузмемо пуно тога позитивног од Алабанаца а вероватно и они од нас.Не правимо ми грешке или не огрешисмо се само према Мухарему.Много тих грешака је направљено после 1945.Ране су зарасле.Злочини не застаревају. Нико ,не од прошлих не од ових власти није клекнуо , да моли за опроштај .То је морални чин који још није стигао међу многе Србе.Није само грех не признати злочин, грех је и у томе устрајати. Променимо ту у нама ,не само према Мухарему.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja