petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Mesto koje je lansiralo Gagarina

Autor: Željko Šajnnedelja, 03.11.2019. u 21:00
У саратовском Парку победе чува се и оружје које је коришћено у ослобађању Београда (Фотографије Жељко Шајн)

Specijalno za „Politiku”
Saratov – Nema stvari koja bi bila tako vredna proučavanja kao priroda. Ova misao Nikole Tesle bila je neizbežna asocijacija dok smo sletali na novoizgrađeni aerodrom u Saratovu koji nosi ime kosmonauta Jurija Gagarina. On se upravo u ovu oblast spustio u povratku s leta na kojem je postao prvi čovek koji je iz vasione video Zemlju i opisao je komandi leta kao okruglu, lepu i plavu. Bio je to trenutak kada je čovek iz kosmosa sagledao bogatstvo prirode na koje je ukazao Tesla.

Da su Tesla i Gagarin živeli u isto vreme, možda bi i Mars bio ranije osvojen. Na tome danas vredno rade ruski kosmonauti. U ruskoj kompaniji „Roskosmos” nezvanično tvrde da se sprema konstrukcija svemirskog broda na nuklearni pogon, koji bi putovanje od Zemlje do Marsa sa ljudskom posadom skratio na 45 dana. U odnosu na NASA, Rusi, navodno, imaju rešenje i za brz povratak posade na Zemlju. 

Na zidovima prelepog saratovskog aerodroma, koji je sav u staklu i crno-belim tonovima, ispisane su reči koje je Gagarin izgovorio nakon što se padobranom spustio u Saratovsku oblast. Sletevši na ovdašnja divna žitna polja – zbog kojih je ovaj region u vreme Katarine Druge postao centar proizvodnje brašna u ruskoj imperiji – Gagarina su dočekale duboke plave oči ruskih žena. Predstavio im se kao prijatelj i objasnio odakle dolazi. Tada je izgovorio: „Bilo je to kao u nekom dobrom romanu: moj povratak iz svemira desio se na istom mestu gde sam prvi put vozio avion.”

U ovaj zabranjeni grad, gde je Gagarin naučio sve o letelicama i postao kosmonaut, do pada Berlinskog zida i komunizma nijedan stranac nije mogao kročiti. Danas smo gosti tog strateškog grada sa specijalnom vojnom proizvodnjom, naročito iz oblasti avijacije, u kojem su fabrike bile sto metara ispod zemlje. Neke su u međuvremenu prilagođene savremenoj informacionoj tehnologiji, neke su i privatizovane.

Bogatstvo Saratova je i to što kroz njega protiče najduža evropska reka, koja se pruža na 3.534 kilometra. U srednjem veku zvala se Atil, stari Grci su je znali kao Rha, a danas je svima dobro poznata pod imenom Volga. Izvire u Valdajskom gorju i teče kroz srce ove velike zemlje, predstavljajući pravu venu života „Matuške”. Njen tok je istorijska kolevka čitave ruske nacije. I danas je ona glavni vodeni put ove sile, čija gotovo polovina stanovništva živi na obali Volge.

U ru­skoj žit­ni­ci, Sa­ra­tov­skoj obla­sti, pr­vi čo­vek u sve­mi­ru na­u­čio je da le­ti i u nju 
se spu­stio kad se vra­tio sa slav­nog po­ho­da

U njenom priobalju skoncentrisano je i oko 40 odsto industrijske i polovina poljoprivredne proizvodnje Ruske Federacije. U gradu Astrahanu možete videti centar kavijarske industrije ili probati kečigu. U blizini ovog grada, u samoj delti Volge, možete odmoriti oči na prekrasnim cvetovima lotosa i ružičastim flamingosima.

Naš vodič kroz Saratov, čija je istorija počela 1590. godine, za vreme vladavine ruskog cara Fjodora Prvog Zvonara, bila je Irena Golikova, administrator Akademije pravnih nauka. S neskrivenim divljenjem govori o svom gradu. Ponosi se mostom koji je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka i važi za jedan od najlepših mostova na Volgi. Širina mu je oko tri kilometara i povezuje Saratov sa gradom Engelsom, gde su uglavnom uvek živeli Nemci. Uprkos tome što je Saratov bio zabranjeni grad, ovaj most spojio je ne samo dva grada već i rusko i nemačko stanovništvo.

Oko 40 kilometara dalje je grad koji nosi ime po Marksu. Dvojica filozofa i tvorci ideologije komunizma, odnosno marksizma, još „žive” u Rusiji, na obali Volge. U samom gradu nalazi se i spomenik Lenjinu. Pseudogotički stil odlikuje zgradu Konzervatorijuma, a tu je i viševekovna zatvorena pijaca, u kojoj, po legendi, ima skrivenog zlata, pa ljudi i dan-danas ne odustaju od potrage za njim. Deda Irene Golikove bio je istoričar, te nam je rasvetlila istorijsku vezu Saratova sa Srbijom. U Srbiji malo ko zna ko je bio Miloš Marić. Reč je o bratu Mileve Marić Ajnštajn i uglednom naučniku koji je u Saratovu živeo i radio.

„Marić je proučavao metode deljenja ćelija, mitozu i amitozu, poreklo i biološku prirodu polinuklearnih struktura u normalnim i patološkim uslovima. Nakon toga, podaci koje je Marić dobio kao istraživač činili su osnovu disertacije prof. G. A. Koblova, šefa Katedre za histologiju Saratovskog medicinskog univerziteta. Godine 1935, naredbom komisije za kvalifikacije pri Narodnom komesarijatu zdravlja RSFSR, Mariću je bilo dodeljeno akademsko zvanje profesora i doktora medicinskih nauka bez odbrane teze”, priča Golikova.

Za Marića se priča i da je svojim istraživanjem postavio temelje za kloniranje ćelija. Bio je oženjen Marijom Vasiljevnom Karpovom. Sahranjen je u ovom milionskom gradu 1944. godine.

Da se prijateljski odnos između ruskog i srpskog naroda održao i danas, vidi se u Parku pobede, gde je smešteno mnogo naoružanja korišćenog u Drugom svetskom ratu i tokom oslobađanja Beograda. Vidnim slovima istaknuto je da su Saratovljani učestvovali u njegovom oslobađanju. Na spomeniku je ispisano: „Više od trista hiljada stanovnika Saratova nije se vratilo iz Otadžbinskog rata. Daleko od svojih obala legli su u zemlju, svoju i tuđu. Mi, živi, podigli smo ovaj spomenik vama, našim zemljacima, očevima, dedama, ratnim drugovima, braći i sestrama.”


Komentari3
0510d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko Pajović
"Ponosi se mostom koji je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka i važi za jedan od najlepših mostova na Volgi. Širina mu je oko tri kilometara i povezuje Saratov sa gradom Engelsom, gde su uglavnom uvek živeli Nemci". Na tom mestu Volga može da bude široka tri kilometra, a most je, valjda, dugačak tri kilometra. Inače, zanimljiv tekst i ne zamerite na zapažanju ove sitnice.
hvala Politici
Divan tekst, treba nam vise ovakvih.
феликс1956
Одличан чланак! Па, ето, и ја који сам у време Југославије путовао у СССР и службено и туристички, нисам знао да је Милош Марић проживео живот у Саратову. Али сам, као дете, сазнао о црвеноармејцима који су погинули ослобађајући Београд 1944. Неки су, сигурно, били и из Саратова. Један од црвеноармејаца који је толико био очаран Београдом тражио је, ако погине, да га сахране у нашем главном граду. Жеља му је испуњена, јер је погинуо касније, у борбама за Берлин, априла 1945. год.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja