sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:49
RAZGOVOR NEDELjE: ENTONI GODFRI, ambasador SAD u Srbiji

Ne planiram da držim lekcije srpskim liderima

Autor: Dragan Vukotićnedelja, 03.11.2019. u 23:30
(Фото Н. Неговановић)

Nepoznanice i nagađanja o politici koju administracija američkog predsednika Donalda Trampa vodi u ovom regionu verovatno su najbolje mogli da se očitaju u petak posle podne kada je u ovdašnjoj javnosti odjeknula vest kako je Metju Palmer, specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan, navodno izjavio da Srbija bez priznanja Kosova nikad neće ući u Evropsku uniju. Iako je izjava američkog diplomate pogrešno preneta u jednom delu srpskih medija (Palmer nigde nije spominjao „priznanje”) to je bilo dovoljno da izazove još veću konfuziju.

Da li uopšte ima suštinske razlike između eksplicitnog poziva na priznanje kosovske nezavisnosti i diplomatskih fraza o „normalizaciji” odnosa, kao i o fami koja je pratila njegov dolazak u Beograd, prvi put za srpske medije, ekskluzivno, govori Entoni Godfri, novoimenovani ambasador SAD u Srbiji.

„Želeo bih da naglasim da ne očekujem da budem diplomatski specijalac, kako se spekulisalo po pojedinim medijima uoči mog dolaska u Beograd. Ovo je najveća prilika u mojoj karijeri i srećan sam što sam ovde. Ne planiram da sa srpskim liderima imam pristup kao da ću da im držim lekcije. Nadam se otvorenom dijalogu, a kada bude bilo potrebno da se kažu nezgodne stvari, reći ću ih direktno, u privatnim razgovorima, koliko god je to moguće, jer je na taj način diplomatski rad najefikasniji”, ističe Godfri za „Politiku”.

Prošle godine smo proslavili sto godina otkako se srpska zastava vijorila na Beloj kući, a pre nekoliko dana ste s ministrom Dačićem položili američku zastavu s Bele kuće u vitrinu Muzeja diplomatije Ministarstva spoljnih poslova. Kako biste danas ocenili odnose između SAD i Srbije, više od veka posle tog događaja?

Najpre bih hteo da naglasim da sam ponosan i da mi je čast što što sam ovde. Ovo je moje prvo postavljenje na mesto ambasadora. Imao sam sreće – Srbija je važna zemlja, divna zemlja s bogatom istorijom i svetlom budućnošću i dočekala me je veoma srdačno. Imao sam odličan sastanak s predsednikom Aleksandrom Vučićem i toplu dobrodošlicu tokom svečane predaje akreditiva. Tokom susreta s ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem razgovarali smo o istoriji srpsko-američkih odnosa. Činjenica koju možda ne razumeju svi u Srbiji jeste koliko je duga istorija snažnih odnosa između naše dve zemlje, a koju je i ministar naglasio tokom razgovora.

A kakvi su nam trenutni odnosi?

Imamo izuzetno snažne odnose i intenzivno podržavamo Srbiju u ostvarenju njenog cilja, pridruživanju EU. Verujemo da je u interesu Amerike da Srbija uspe u ostvarenju tog zacrtanog cilja i u tom smislu imamo blisku saradnju s Vladom Srbije. Pomažemo Srbiji da stigne do tog cilja. Smatramo da je članstvo Srbije u Evropskoj uniji, njen progres ka članstvu, dobar za regionalnu stabilnost, za SAD, za razvoj Srbije i region u celini.

U Beograd ste došli sa službe u ambasadi SAD u Moskvi. Tokom svedočenja pred senatskim Odborom za spoljne poslove izjavili ste da vas je iskustvo koje ste sticali u Rusiji pripremilo za nameštenje u Srbiji. Na šta ste konkretno mislili?

Svi moji prethodni poslovi su me pripremili za službu u Srbiji. Znam da je možda zanimljivo i zabavno stvoriti atmosferu, kao iz holivudskog filma, s temom da svi ulaze u bitku za Srbiju. Mislim da nije tako. Ovde sam da pomognem Srbiji da ispuni cilj o članstvu u EU. Trenutno ne želim da se fokusiram na negativne stvari u našem odnosu. Tek sam došao i ono što me najviše interesuje jeste da razgovaram sa srpskim vlastima i ljudima, da naučim što više o ciljevima Srbije. Bio bih oprezan u nekim koracima koji ne pomažu Srbiji da napreduje u ostvarenju strateškog cilja koji je sama zacrtala. Potrebno je razmisliti kakva je vrednost takvih poteza.

Možete li biti konkretniji, koji su to potezi?

Ono što ćete čuti od Metjua Palmera, specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan, i ambasadora Rika Grenela, specijalnog izaslanika predsednika Trampa za dijalog Beograda i Prištine, jeste da SAD iz sve snage podržavaju nastavak dijaloga i da smo fokusirani na poteze koji će pomoći da se napravi napredak u tom smislu.

Ipak, kako u Vašingtonu gledate na prisustvo ruskog antiraketnog sistema S-400 u Srbiji, a Beograd je potpisao i Sporazum o slobodnoj trgovini s Evroazijskom unijom?

Vrlo pažljivo gledam na ova pitanja, a isto to rade i moje kolege u Vašingtonu. Ono čemu se nadamo da ćemo videti je još veća posvećenost Srbije evropskim ciljevima. Srbija je suverena zemlja i sama donosi odluke o svojoj odbrani. Jasno je iskazala svoju orijentaciju po pitanju bezbednosti, što mi razumemo. Zabrinut sam kako će ovi signali biti primljeni u Briselu jer bi mogli dovesti u pitanje posvećenost Srbije evropskim integracijama. Očekuje se da spoljnopolitička orijentacija zemalja članica bude manje-više u saglasju s Briselom. Ipak, dobro je što je Srbija transparentna po pitanju svog angažovanja s Rusijom u regionu. Transparentnost pomaže susedima Srbije da razumeju koji su to odbrambeni ciljevi Beograda. Mislim da je S-400 izuzetno skup sistem i zapitao bih se koji su to finansijski prioriteti Srbije i na koji način bi taj prioritet mogao da je skrene s infrastrukturnih ciljeva ili onih drugih neophodnih za ekonomski razvoj.

Kada govorimo o američkoj politici na Balkanu, ovdašnja javnost je pomalo zbunjena različitim signalima koji su u kratkom intervalu dolazili iz Vašingtona. Najpre je Metju Palmer imenovan za specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan, a nedugo za njim američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel za specijalnog izaslanika predsednika Trampa za dijalog Beograda i Prištine. Možete li nam razjasniti tu situaciju?

S moje tačke gledišta, to je veoma pozitivna situacija. Ona pokazuje da su SAD zainteresovane da dođe do napretka u tom procesu. Metju Palmer je veliki ekspert za ovaj region i poznaje brojne lidere, ali i istoriju izazova koji ovde postoje. On učestvuje u detaljnim pregovorima između zainteresovanih strana dok pokušavaju da obnove dijalog. Ambasador Rik Grenel donosi političku težinu koju predstavlja Bela kuća i pokazuje koliko je sada ovo pitanje značajno za Vašington. Smatramo da se ukazala važna prilika i nadamo se da će srpsko, mnogo zrelije, vođstvo biti u stanju da iskoristi tu priliku, kao i energiju s kojom je Vašington pristupio ovom izazovu.

Ipak, kada analiziramo izjave koje je davao gospodin Palmer, on govori o „normalizaciji” odnosa Kosova i Srbije, dok je nakon posete ambasadora Grenela Srbiji srpsko rukovodstvo ocenilo da Beogradu niko ne nudi ništa osim da „prizna” Kosovo u trenutnim granicama. Kako vi vidite nesklad između tih ocena?

Ja ne bih tražio nesklad, ja bih tražio sličnosti i preklapanja. Obojica traže ponovno uspostavljanje dijaloga, obojica ohrabruju i nadamo se pomažu Prištini i Beogradu da zajedno dođu do rešenja od kojeg će obe strane imati koristi. Nešto što će biti dogovoreno na lokalu i što će trajati dugo jer je to važno za regionalnu stabilnost.

Mislite na priznanje nezavisnosti?

Naš stav po tom pitanju se nije promenio. Želeli bismo da se sporazum u idealnim okolnostima zasniva na uzajamnom priznavanju.

Postoji li u Vašingtonu nekakav vremenski okvir za postizanje takvog rešenja?

Svesni smo izazova koje predstavljaju rokovi. Čini mi se da postoji izvesna doza osećaja hitnosti da se ne gubi vreme. Ne želimo da događaji u obe zemlje, a ni izbori u Americi, budu izgovor da se uspori zajednički posao.

U Srbiji, međutim, mnogi misle da se Trampovoj administraciji žuri da dođe do napretka u pregovorima Beograda i Prištine, kako bi mogli da uknjiže eventualan uspeh pre izbora u Americi u novembru sledeće godine.

Ukoliko biste to pitali ambasadora Grenela on bi vam verovatno rekao kako bi bilo odlično da do rešenja dođe pre parlamentarnih izbora u Srbiji. Ne vidim nikakav razlog za odlaganje, ali ne želimo da postavljamo nikakve veštačke rokove.

Kada se govori o eventualnom rešenju kosovskog pitanja spekulisalo se o mogućnostima kao što su podela i razmena teritorija. Da li je za Vašington ideja o prekrajanju granica na Balkanu uopšte na stolu?

Ovde bih morao da citiram Metjua Palmera, koji kaže da o ovom pitanju „nema crvenih linija niti blanko podrške”. To je dobar način da se objasni kako Vašington pristupa ovom pitanju. Nećemo da definišemo način na koji dve strane, Beograd i Priština, treba da dođu do rešenja. Važno je da dođe do suštinskih razgovora i treba da se rešimo svih mogućih prepreka kako bi se došlo do održivog rešenja koje bi doprinelo stabilnosti i prosperitetu regiona. Takse, kampanja povlačenja priznanja nezavisnosti, sve su to važni izazovi.

Da se nadovežem na vaš odgovor, ministar spoljnih poslova Srbije je posle susreta s vama izjavio da ste ga ljubazno zamolili da Beograd uspori kampanju koju vodi za povlačenje priznanja Kosova. Istovremeno, stiče se utisak, makar iz ovdašnje perspektive, da jedini zahtev Vašingtona prema Prištini jeste ukidanje taksa.

Srpski šef diplomatije i ja smo imali odličan razgovor i za mene kao stranog ambasadora je prikladno da detalje iz tog razgovora ne iznosim javno. Ipak, rekao sam mu da bi Srbija trebalo da preduzme korake koji bi pomogli uspostavljanju atmosfere koja će dovesti do suštinskog dijaloga, i to su stvari za koje bih ga opet ohrabrio.

Ipak, stvara se utisak da se od Prištine očekuje jedino ukidanje carina, a niko više ne govori o drugim, ranije preuzetim obavezama, kao što je recimo formiranje Zajednice srpskih opština. Da li ti raniji sporazumi uopšte imaju budućnost?

Dosta toga je urađeno, a dosta toga tek treba da bude završeno. Moj cilj po dolasku u Srbiju je da još jednom iskažem snažnu američku podršku direktnom dijalogu. Budući da sam ja ambasador samo u Srbiji moj posao je da prenesem američku podršku Srbiji u ostvarivanju njenog cilja u evropskim integracijama.

Nijedan razgovor o odnosima između Beograda i Vašingtona ne može da prođe bez spominjanja dva otvorena pitanja u tom odnosu – slučaja ubistva braće Bitići i slučaja paljenja američke ambasade 2008. godine. Ima li nekog napretka?

Iskreno, to su pitanja koja bi pre trebalo postaviti srpskim vlastima. Ove slučajeve pratim vrlo pažljivo, i u toku svedočenja u Senatu uoči stupanja na dužnost ambasadora, kongresmeni su mi direktno postavili ta pitanja. Izrazio sam očekivanja da će se proces pred srpskim sudovima nastaviti i doneti rezultate i obećao sam članovima Kongresa da će ti slučajevi ostati u fokusu i za vreme mog službovanja na mestu ambasadora u Beogradu. Informacije kojima raspolažem su čini mi se iste one koje su dostupne javnosti. 


Komentari19
bc87f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matko
To ti je pametna odluka!
FORum LIvii
Problem srpsko-americkih odnosa ne stanuje u Beogradu vec kod njih. Problem je taj sto postoje DVE Amerike , dve politike , dve sile koje odredjuju odnose. Jedna koju predstavlja Gdin.Tramp i druga je ona koja je i dovela do losih odnosa i koja opstaje .Te dve sile se sukobljavaju i kod kuce a posledica toga su i nasi odnosi.
Dragan Jovanovic + prijatelji
100% ambasadorsko - americka bla...bla...uvek ista trtljanja, i nista drugo! Pitamo se samo ( mi u dijaspori ) KADA ce se naci JEDAN HRABAR novinar - koji ce mu postaviti pitanje: 1) Zasto da mi Srbi "priznajemo" nezavisno kosove, kada i SVI Vasingtonski - politicari znaju da su Kosovo i Metohija bili i bice uvek Srbija!!??? 2) Zasto nijedan novinar nema hrabrosti da upita Ambasadora, sa kojimpravom - i zbog cega jos uvek drze vojnu bazu Bondsteel na KiM???? Ovo je samo bla..blaaaa
Đorđe
Zaista mi je neverovatno kako se velika Amerika ružno ponela prema svojim prijateljima Srbima a vidim da nastavlja u istom tonu. Albanci ne vole Ameriku, čak se može reći da je mrze i smatraju je neprijateljem. Albanci samo vešto glume prijatelja sa Amerikom dok ne ostvare svoj cilj a to je stvaranje Velike Albanije. Jedini pravi prijatelji Amerike na Balkanu su Srbi i treba to poštovati. Poruka za Ameriku : ne gubite olako svoje prijatelje Srbe.
Dragan Pik-lon
Gospodin Ambasador je u odnosu na gospodina Skota pristojan covek koji se trudi da saslusa sagovornika i koji je ponosan sto mu je prvo ambasadorsko mesto dodeljeno u Srbiji.No,uporno ponavlja da je tu da pomogne Srbiji u evropskim integracijama?!Znaci li to da Srbija ne moze u EU-ju bez podrske SAD-va?Nebih bas rekao,ako uzmemo primer Severne Makedonije.Imam utisak da se SAD-ve koprcaju sa Evropom,sto ce se narocito nastaviti posle Bregzikta.Zele da se ''ozicaju'' od srpske dobre volje....!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja