subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 03.11.2019. u 23:30 Rajna Popović
160 GODINA TOKSIKOLOGIJE U SRBIJI

Od trovanja konja kneza Miloša do rešavanja misterioznih smrti

U Hemijsko-toksikološkoj laboratoriji Instituta za sudsku medicinu u Beogradu se utvrđuje ono o čemu se često čita u medijskim izveštajima posle nečijeg ubistva, samoubistva, trovanja, smrti pod specifičnim okolnostima
Др­жав­на хе­миј­ска ла­бо­ра­то­ри­ја у Бе­о­гра­ду, Кра­ља Ми­лу­ти­на 25, снимљенa 1928. го­ди­не (Фо­то­гра­фи­је Ин­сти­тут за суд­ску ме­ди­ци­ну)

Ima već 160 godina od osnivanja „jedne male laboratorije za istraživanje prekih sanitetskih potreba”. Nju je knez Miloš Obrenović, ukazom od 21. oktobra 1859, ustanovio kao Državnu hemijsku laboratoriju, prvu toksikološku laboratoriju u Srbiji. Vremenom se i ona, kao i druge ustanove u Srbiji, menjala, a sada radi u sastavu Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Upravnik Instituta, prof. dr Slobodan Nikolić, približava nam kako je proteklo tih 160 godina postojanja toksikologije u Srbiji. Vraćanje u prošlost koristimo da sagovornika pitamo šta je kneza Miloša navelo da uopšte razmišlja o osnivanju laboratorije.

– Možda je anegdota, ali postoji priča da je neko knezu Milošu trovao konje. Da bi ustanovio šta se dogodilo slao je unutrašnje organe uginulih životinja u Beč, na analize. Onda mu je neko rekao da bi ga manje koštalo ako bi u Beogradu otvorio laboratoriju. I doneo je ukaz... Za prvog državnog hemičara postavljen je Pavle Ilić iz Velikog Bečkereka. Kasnije će upravnik laboratorije postati magistar farmacije i doktor hemije Ferdinand Šams, čijim je zalaganjem podignuta i zgrada Državne hemijske laboratorije 1882. godine, u Ulici kralja Milutina broj 25. Ova zgrada i danas postoji, na istoj adresi. Posle Šamsa, državni hemičar i upravnik laboratorije bio je Marko Leko, redovni profesor i rektor Velike škole, osnivač Srpskog hemijskog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije – podseća profesor.

Od osnivanja, Državna hemijska laboratorija radila je sve hemijske i toksikološke analize za potrebe medicine, ali posebno sudske medicine. Šef Prosekture Opšte državne bolnice od 1920. godine, osnivač Sudskomedicinskog zavoda, odnosno Instituta za sudsku medicinu 1923. godine, i prvi profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Milovan Milovanović, odlično je sarađivao sa svim upravnicima i hemičarima Državne hemijske laboratorije što pokazuju mnogobrojna dokumenta iz arhive Instituta za sudsku medicinu između dva svetska rata. Najstariji dokument u vezi s Državnom hemijskom laboratorijom, koji se i danas čuva na Institutu, jeste delovodna knjiga laboratorije iz 1897. godine, koju je vodio lično Marko Leko.

He­mij­sko-tok­si­ko­lo­ška la­bo­ra­to­ri­ja, De­li­grad­ska 31 a, da­nas

Prolazile su godine, sve se razvijalo, zadaci i obaveze množile i 1947. tri odeljenja Državne hemijske laboratorije razdvojena su i laboratorija rasformirana. Odeljenje za toksikologiju Državne hemijske laboratorije postao je odsek Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. Drugi, farmaceutski deo preuzela je Kontrola lekova NR Srbije, a treće, tehničko odeljenje preuzeo je današnji Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji je i danas u staroj zgradi, u Kralja Milutina 25, odakle je sve i krenulo.

– Krajem 1979. godine, u svoju novu zgradu useljen je Institut za sudsku medicinu, a s njim i deo bivše Državne hemijske laboratorije, odnosno toksikološko odeljenje: nova, zajednička adresa postala im je Deligradska 31 a. Rešenjem Ministarstva zdravlja, jula 2011. godine, hemijsko-toksikološka laboratorija Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, bivša Državna hemijska laboratorija, ovlašćena je za obavljanje poslova referentne laboratorije za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a laboratorija je opremljena najsavremenijim analitičkim aparatima i opremom, nabavljenim preko IPA projekta Evropske unije – vodi nas upravnik Nikolić kroz prostor gde toksikolozi imaju glavnu reč.

Kada je proteklih nedelja, tokom svojih svečarskih dana i obeležavanja osam decenija farmacije u Srbiji, pominjan osnivač Instituta za toksikološku hemiju, profesor Momčilo Stojanović Mokranjac, inače sin kompozitora Stevana Mokranjca, mnogi su istakli da je on svoj doprinos dao i u Državnoj hemijskoj laboratoriji gde je neko vreme radio kao hemičar. Nema sumnje da se posao hemičara i farmaceuta prožimao i nekada a i sada, podvlači profesor Nikolić.

Akt kne­za Mi­lo­ša Obre­no­vi­ća iz ok­to­bra 1859. go­di­ne o osni­va­nju Dr­žav­ne he­mij­ske 
la­bo­ra­to­ri­je

U januaru ove godine, Institut za sudsku medicinu bio je domaćin Udruženju toksikologa Srbije i na tom sastanku je obeležena 160. godišnjica osnivanja Državne hemijske laboratorije. Ovaj je jubilej obeležilo prigodnim predavanjem i Srpsko lekarsko društvo preko svoje Sekcije za istoriju medicine. Tokom oktobra ove godine, u Beogradu je održan i međunarodni kongres sudske medicine Alpe-Adrija-Panonija na kome se povodom pomenutog jubileja govorilo i o savremenim trendovima i novinama u forenzičkoj toksikologiji.

Stručnjaci koji su još od vremena kneza Miloša čuvali ugled laboratorije dobili su dostojne naslednike i u ovim našim danima. U Institutu za sudsku medicinu, koji, inače, zapošljava 35 ljudi, njih 14 su lekari – u isto vreme asistenti i profesori na Medicinskom fakultetu, u hemijskotoksikološkoj laboratoriji rade dva diplomirana hemičara i dva diplomirana farmaceuta, u DNK laboratoriji po jedan diplomirani biolog i molekularni biolog, saznajemo od prvog čoveka Instituta.

Znaju da im je posao vrlo delikatan jer utvrđuju ono o čemu se često kasnije čita u medijskim izveštajima posle nečijeg ubistva, samoubistva, trovanja, smrti pod specifičnim i misterioznim okolnostima.

– Obdukcije obavljamo po nalogu tužilaštava, kako bismo utvrdili uzrok smrti i poreklo smrti, a u toksikološkoj laboratoriji se ispituje da li je osoba bila pod dejstvom neke supstance, droge ili otrova. Analize koje radi toksikološka laboratorija čekaju se i dva do tri meseca, što zavisi od slučaja do slučaja. Nekad i duže – pojašnjava prof. dr Slobodan Nikolić.

– Utvrđivanje uzroka nečije smrti ponekad je i početak ozbiljne policijske i sudske istrage: naš posao jeste težak, ali mislim da je posao svakog lekara težak i odgovoran. Nije lako uostalom ni kada onkolog pacijentu treba da saopšti da ima neku tešku bolest, s neizvesnim ishodom – iskren je upravnik Instituta za sudsku medicinu.

Komеntari1
35f94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

зачуђен
Видите ли колико смо били и остали паметан народ? Видите ли колико је ауторитета у светским и историјским релацијама стварало и ради у једном спецификуму. Поносан сам што неке тамо познајем као вредне, срдачне и одговорне стручњаке и људе од егзактне науке. Књаз Милош, као груби лукавац и једва полуписмен владалац је био човек са визијом. Али, такви се рађују по два - три у једном веку једног народа. Верујем да ће Институт само напредовати и бивати још стручнији и опремљенији.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja