četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:51

Imate li nešto od poezije

Beograd je u vreme prevodilačkih susreta zaista bio kao Firenca
Autor: Miloš Konstantinovićnedelja, 03.11.2019. u 20:00
Енес Ха­ли­ло­вић (Фото Р. Крстинић)

Kao i u Firenci sredinom četrnaestog veka, kada su se bežeći od kuge u osami okupili ljubitelji lepe reči, prepuni časne ljubaznosti, tako su se i u Beogradu krajem oktobra, bežeći od „Velikog brata”, utakmica i turbo-folka oko svog pesnika i pisca okupili njegovi prevodioci na strane jezike, čitalačka i prevodilačka publika željna pesništva i umetnosti.

Ove godine u središtu prevodilačkih susreta bio je pesnik i pisac Enes Halilović iz Novog Pazara, dobitnik književnih nagrada „Branko Miljković”, „Đura Jakšić”, „Meša Selimović”. Prisutni su bili njegovi prevodioci, dosadašnji i budući, na engleski, francuski, ruski, albanski, grčki, jermenski, španski, katalonski… pa i latinski jezik.

Beogradski prevodilački susreti koje organizuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije već pola veka okuplja prevodioce srpske književnosti na strane jezike, a uobičajeno je da se oni okupe oko jednog našeg znamenitog i prevođenog pisca. Prošle godine bio je to Dragoslav Mihailović.

Susreti prevodilaca sa svojim gostom pesnikom i piscem počeli su vađenjem stihova iz šešira: svako je izvukao, kao loz, po jednu pesmu Enesa Halilovića, sa zadatkom da je prevede, naglas pročita, i kaže koju reč o problemima sa kojima se sreo pri prevođenju. Prevodi su pljuštali, zvučni kao kiša odjekivali pod svodom sale u Francuskoj 7, na svim  jezicima Vavilona. Bila je to gozba umetnosti, plemenita igra u kojoj se i prevodilo da bi se potom taj prevod natraške vraćao na jezik originala. Uživalo se u rečima, zvukovima, slikama, paradoksima prevodilačkih akrobacija.

Poslednjeg dana prevodilačkih susreta, čitali smo naglas Halilovićeve pesme objavljene u Kulturnom dodatku „Politike”, sveže odštampane tog jutra

Ako postoji prilika da se prodre duboko u poetiku pisca, to su dani prevođenja u vreme Beogradskih prevodilačkih susreta. Niko tako duboko ne ulazi u tkivo teksta kao prevodioci, ni književni kritičari, niti pažljiva publika. Prevođenje poezije novo je pisanje dela, jer prevodilac ne samo da donosi svoj jezik, već i povest tog jezika izraženu u pesničkim pravilima. Zato su pitanja našem pesniku i piscu izvirala iz istinskog, prevodilačkog susreta sa stihovima i rečima. Neki od učesnika, kao što je to Nikola Živanović, pored toga što su prevodioci, i sami su pesnici, tako da je dolazilo do žive, sočne, otvorene razmene stavova o umetnosti i prevođenju, do ljubaznog rata različitih mišljenja i senzibiliteta.

Enes Halilović bio je idealni sagovornik – otvoren, vedar, spreman da se upusti u dubine svojih umetničkih namera, da pokaže šta je iza kulisa, što je retkost među umetnicima. Prevodioci su imali prilike da upoznaju neke manje poznate aspekte njegovog dela, sonete i prozu. Bilo je reči i o njegovoj delatnosti sakupljača narodnih zagonetki, gde se pokazao kao pravi baštinik Vaska Pope i Vuka Karadžića.

U subotu, poslednjeg dana prevodilačkih susreta, čitali smo naglas Halilovićeve pesme objavljene u Kulturnom dodatku „Politike”, sveže odštampane tog jutra.

Beograd je u vreme prevodilačkih susreta zaista bio kao Firenca.

Nažalost, Beogradski prevodilački susreti koji postoje bezmalo pola stoleća, prvi put u svojoj istoriji nisu dobili podršku grada, iako imaju u nazivu njegovo ime, i pored toga što okupljaju najbolje strane prevodioce zahvaljujući kojima se zna za srpsku književnost u svetu. Zbog toga je broj gostujućih prevodilaca iz inostranstva morao biti prepolovljen. Treba imati u vidu da je budžet grada za kulturu gotovo jednak republičkom za istu namenu. Srećom, Ministarstvo kulture Srbije imalo je više sluha za kulturu grada i omogućilo da se ova gozba književnosti i prevođenja ipak dogodi.

*Prevodilac


Komentari2
70c0d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

utvarelko
Molim da ne predstavljate pisce sa spiskom nagrada. Evo reči estetičara " Oduvek sam u estetici zagovarao vrednosno oslobođen pristup umetnosti. To kako sada odrediti njenu vrednost, lepotu, genijalnost tvorca, jedno je od najtežih pitanja u estetici. Ja sam, konačno, razumeo da se estetska vrednost dela može odrediti ovako: estetsko se potvrđuje istrajavanjem umetničkog dela u vremenu. Tako bi se lepota jedne tvorevine merila uspehom njene izdržljivosti u povesnom."
Дрекавац
Вредносно ослобођени приступ уметности омогућава промоцију безвредног. То имате свакодневно на свим каналима ТВ, а ако треба сачекати да прође 100 година од смрти уметника да о њему разговарате, можете чекати то мало времена гледајући утакмице.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja