nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
KULTURNA USTANOVA U UZUN MIRKOVOJ OTVORILA VRATA POSETIOCIMA

Blago u depou Pedagoškog muzeja

Među dragocenostima i Cvijićeva reljefna mapa Srbije iz 1912. godine. – Etno-park u dvorištu zgrade
Autor: Aleksandra Kurtešponedeljak, 04.11.2019. u 20:18
Директор Слободан Вуксановић испред једног од вредних експоната (Фото: Ненад Неговановић)

Depo Pedagoškog muzeja je školska riznica. Ona se nazire već u hodniku gde su kao pod konac prikazani zanimljivi eksponati. U raznovrsnoj arhivskoj građi su Cvijićeva reljefna mapa Srbije iz 1912. godine, Vinterova mašina za pravljenje struje, globus zemlje i meseca, karte sveta, prvi telefon, kino-projektor, pisaća mašina, preparirane životinje…

Ovde se može saznati čemu služi svilena buba i kako izgledaju neki ljudski organi. Jedino pod ovim krovom mogu se videti sve vrste vune ovaca s našeg podneblja. U vitrinama su instrumenti za eksperimente iz fizike i hemije, srednjovekovne rize, slikarski alati, tkanice i niz etno eksponata, svedočanstvo Branka Radičevića i još mnogo toga što je poslednjih petnaestak godina skupljalo prašinu, a sada je dostupno posetiocima.

Na ideju da sa školskog blaga skine paučinu i učini ga dostupnim deci, ali i svim generacijama došao je vršilac dužnosti direktora Pedagoškog muzeja Slobodan Vuksanović. On kaže da je imao podršku Ivana Karla, gradskog sekretara, koji mu je predložio da udvostruči kapacitet ove kulturne ustanove. Po nalogu direktora kustosi su se latili posla, pa su predmeti razvrstani u izložbene celine koje obuhvataju hemiju, fiziku, matematiku…Svaki predmet ima svoju ličnu kartu i dobro je očuvan.

– Muzejski depo više nije magacin, sada je otvoren za decu, narod, turiste. Ako je neka izložba bila uspešna pre deceniju, zašto da je zaboravimo, potrebno je da ona ponovo bude viđena. Sve iz depoa je otkriveno da bi bilo pokazano – napominje Vuksanović i ocenjuje da posećujući izložbe uz pratnju vodiča učenici mogu da izuče dobar deo školskog gradiva.

Želja našeg sagovornika je da ovo postane jedna turistička minijatura. Čak je ukrasio i prozorska okna u kojima su plakati, koji svedoče o dualnom obrazovanju u Srbiji iz 1905. godine. „Umivajući” dvorište Vuksanović je u njemu kreirao pozornicu na otvorenom za raznovrsne kulturno-edukativne i zabavne događaje.  Publika je dobila 150 mesta za sedenje.

Dvorište je oplemenjeno cvećem, o kome svakodnevno brine prvi čovek muzeja. Turisti se ovde osećaju kao u etno-parku. Pod krošnjom stabla mogu da se odmore, a neki svraćaju da se fotografišu. Zanimljive su im figure dece u đačkim uniformama. Računaljka, tabla, tašne, koferčići, igračke, kućica za ptice, pa čak i starinsko ognjište krase dvorište muzejskog zdanja u Uzun Mirkovoj ulici, a dečaci i devojčice slobodni su da sami osmisle igre koristeći izloženi materijal.

– Prija mi kad kolege iz drugih prestoničkih muzeja kažu da je Pedagoški muzej od ružnog pačeta postao beli labud – kroz smeh veli Vuksanović.

On otkriva da je u planu izgradnja svojevrsne staklene ili zimske bašte u kojoj će biti smešteni eksponati. Oni će moći da se obilaze tokom cele godine bez obzira na vremenske prilike.

Sabirajući rezultate dosadašnjih aktivnosti direktor zaključuje da je za 90 dana organizovano više od šezdeset programa. Prikazani su filmovi, održani koncerti i predstave, kao i pesničke večeri.

Pedagoški muzej je jedan od najstarijih u Srbiji. Osnovan je kao Školski muzej 24. novembra 1896. godine na inicijativu Učiteljskog udruženja. Cilj je bio da se prikupljaju i čuvaju nastavna sredstva i svi drugi predmeti od istorijskog značaja za osnovne škole i učitelje. Tokom više od jednog veka postojanja, prikupljeno je nekoliko desetina hiljada udžbenika, nastavnih sredstava, fotografija i dokumenata koji svedoče o radu srpskih škola od početka 19. veka do danas. Dimitrije J. Putniković (1859-1910), učitelj i pisac udžbenika, bio je prvi upravnik muzeja.


Komentari7
eec1a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

I budi to sto jesi
U propalom komunizmu nista nije kupljeno i niko nije donirano od drzave. Sve sto je po muzejima potice iz Kraljevine Srbije.
Vladislav Marjanovic
Bilo bi takodje hitno potrebno da se sistematski analiziraju skolski udzbenici iz odredjenih istorijskih perioda, da se o tome objavljuju studije, da se proucavaju i uporedjuju pedagoski sistemi ali i sistem politicke odn. ideoloske indoktrinacije mladih. Muzej bi morao da vise izlazi u javnost, da mobilizuje medije, da pravi dokumentarne filmove, da organizuje predavanja i seminare pa i simpozijume kako bi se uocili uticaji sa strane, ali i mesto srpske pedagogije u svetu.
ljiljana ljiljana
Ovo je dokaz da sve pocinje od pojedinacnog entuzijazma. Ovom coveku nije potreban izgovor kako drzava nece nesto da uradi jer je shvatio da je drzava sastavljena od pojedinaca, sposobnih, inventivnih i vrednih ili nesposobnih, nezainteresovanih i onih koji stalno traze izgovor za svoj nerad i neinventivnost. Kamo srece da se neki profesor zainteresuje i aktivira studente biologije i ostale da malo urede Botanicku bastu. Oni verovatno cekaju na drzavu da im posalje radnike i da novac.
Ivo
Evo kako se moze sa malo dobre volje i inventivnosti uraditi mnogo,i od ucmalog muzeja u koji je retko ko ulazio napraviti zanimljivu destinaciju!Vecina rukovodilaca slicnih ustanova svoj nerad i nepreduzimljivost opravdava "nedostatkom para"iako je i u ovom slucaju jasno da se dosta moze uraditi i bez toga,ako se imaju ideje i volja.Najbolji primer je "Konak knjeginje Ljubice"koji je sadasnja upravnica svojim licnim angazovanjem ucinila poznatim ne samo kod nas nego i sire.
Момо
Музеј нема већину школских уџбеника ХХ века и на том плану ништа не предузима. Њихово прикупљање би држава требало да помогне, а не да њихови последњи примерци пропадају поред контејнера.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja