Primenljivi su u nastavi svih predmeta u višim razredima osmoletki, srednjih škola i gimnazija. Kod učenika bude radoznalost, kritičko mišljenje, podstiču na osmišljavanje ubedljive argumentacije. Toliko su interesantni da đaci na njih mogu da se „navuku” kao na elektronske igrice ili društvene mreže.

Pobrojana čudotvorna svojstva pripisuju se – misaonim eksperimentima. Seme te egzotične biljke za ovdašnje pedagoške prilike prilagodili su dr Mašan Bogdanovski, predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i Ivan Umeljić, rukovodilac Sektora za izdavaštvo i medijsku produkciju u Centru za promociju nauke. Njih dvojica su održali desetak seminara širom Srbije, posvećenih primeni misaonih eksperimenata u nastavi. Odazvalo se više od 300 nastavnika, voljnih da kod učenika podstiču stvaralačku imaginaciju. Kako ističu autori seminara, prve povratne informacije s terena su ohrabrujuće.

– U vremenu kada svoj um uglavnom hranimo u ekspres restoranima elektronskih medija i društvenih mreža, misaoni eksperimenti su zdrav, kaloričan obrok za mozak – ocenjuje dr Bogdanovski.

Kako se, dakle, sprema taj obrok saznanja koji pojedemo s apetitom, a inače bismo ga bez „kulinarske” obrade teško zagrizli, a još teže sažvakali?

Presudni su začini i način serviranja. Složeni etički ili naučni pojmovi, teoreme ili principi izlažu se u prijemčivoj formi – kroz kratku priču koja često ima imenovane aktere. Radnja se odigrava u fiktivnim, maštom oblikovanim okolnostima, ali se završava konkretnim pitanjem, od koga počinje aktivno uključivanje čitalaca/slušalaca u mentalni eksperiment.

Osim u kratkim formama koje su filozofi i naučnici smišljali od antičkih vremena do danas, misaoni eksperimenti su ukotvljeni u mnogim književnim delima i filmovima. Naročito u utopijskim ili antiutopijskim vizijama budućnosti. Kroz priču o svetu kakav bi mogao da bude ili kakav možda nikada neće biti, u laboratoriji uma promišljamo naše vreme i njegove vrednosti, domete, dileme, perspektive. Kao što to kaže Tamar Gendler, profesorka filozofije na Univerzitetu Jejl, „razmišljanje o onome čega nema i kakve stvari nisu, pomaže nam da nešto naučimo o onome što jeste i kakve stvari jesu.”

– Tako je osmišljen i naš seminar. Polaznicima prvo izložimo opšte principe na kojima počivaju misaoni eksperimenti i to ilustrujemo najznačajnijim i najuticajnijim primerima iz istorije filozofije i nauke. Zatim im ukažemo na druge kreativne oblasti u kojima ovaj metod egzistira. Na kraju ih podelimo u grupe od tri do pet članova, po srodnosti predmeta koji predaju, sa zadatkom da koncipiraju ključno pitanje za misaoni eksperiment primenljiv u nastavi – kaže Ivan Umeljić.

Prema njegovim rečima, za početnike je zahvalna „a šta ako” forma misaonog eksperimenta. Na primer, „A šta ako bi odjednom nestale sve pčele na planeti”, ili „A šta ako bi ova prostorija u trenutku ostala bez vazduha”, ili „A šta ako bismo se probudili u telu slepog miša”. Deluje pomalo uvrnuto, ali ova pitanja vode do važnih saznanja, koja nadrastaju zacrtano nastavnim planom i programom. A uz to je zabavno, vezuje pažnju, a „mozganje” se ne gasi sa zvonom za kraj časa. I duže ostaje zapamćeno, kao i sve do čega se dođe kroz iskustvo i samostalno zaključivanje.

– Misaoni eksperiment ne zahteva investiranje u opremu, jer se sve odigrava u našem umu. Ali traži mnogo kreativnog ulaganja, u čemu nastavnici treba da prednjače. Ovo je radikalno drugačiji pristup metodici prenošenja znanja: nema nedvosmislenog naravoučenija, niti jednoobraznih zaključaka – napominje Bogdanovski.

Drvo misaonog eksperimenata podjednako rađa raznorodne plodove: saznanje, sumnju, prihvatanje, opovrgavanje, zbunjenost, preispitivanje... A sve to „voće” je ona dobra hrana za mozak. Gledano na duže staze, mnogo korisnija od visoke ocene u dnevniku.

– Misaoni eksperimenti ne počivaju na pasivnom usvajanju gradiva, već na kritičkom zaključivanju. Oni podrazumevaju momentalnu reakciju u vidu hipoteza koje se potom pretresaju i granaju u različitim pravcima. Tako da je ishod intelektualne avanture nepredvidiv. A ako već mora da se odredi koji je učenik u tom zadatku bio najbolji, odgovor je: onaj koji je bio najmaštovitiji – zaključuje dr Mašan Bogdanovski.

Bitlsi u laboratoriji uma

Džek je neuspešan muzičar, čije pesmice, i pored truda i želje za uspehom, ne nalaze put do publike. Jedne večeri, usled neobjašnjivog poremećaja u Univerzumu, nestaju delovi ljudske istorije. Džek spoznaje da je jedini koji se seća da su postojali „Bitlsi” i koji zna sve njihove pesme. Izvodeći ih kao svoje, postaje muzička megazvezda.

Da li je Džek plagijator, ako čovečanstvo ne zna za postojanje originalnih autora? Da li je on kradljivac plodova tuđeg talenta ili heroj koji je za pokolenja sačuvao muziku Bitlsa?

Izloženi scenario misaonog eksperimenta o važnom etičkom pitanju, zapravo je siže ovogodišnjeg bioskopskog hita „Yesterday”, što pokazuje da ovaj metod može da se primeni i na romantične komedije, a ne samo na smrtno ozbiljne autorske filmove.  A sad, pitanje za misaoni eksperiment višeg nivoa: koliko bi današnji svet bio siromašniji bez zaostavštine genijalne liverpulske četvorke...